Стални пацијент
| Stalni pacijent | |
|---|---|
 Ilustracija iz 1893. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Adventure of the Resident Patient |
| Autor | Artur Konan Dojl |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Izdavanje | |
| Datum | 1893. |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Grbavac |
| Naslednik | Prevodilac sa grčkog |
„Stalni pacijent” (engl. The Adventure of the Resident Patient) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i deveta je priča u Memoarima Šerloka Holmsa. Objavljena je u britanskom časopisu The Strand Magazine u avgustu 1893. godine, kao i američkom časopisu Harper's Weekly istog meseca.[1]
Dojl je smestio ovu pripovetku na osamnaesto mesto na svojoj listi devetnaest omiljenih priča o Holmsu.[2]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Doktor Persi Trevelijan donosi Šerloku Holmsu neobičan problem. Pošto je bio odličan student, ali siromašan čovek, dr Trevelijan se našao kao učesnik u neobičnom poslovnom aranžmanu. Čovek po imenu Blesington, tvrdeći da ima nešto novca za ulaganje, smestio je Trevelijana u prostorije sa prestižnom adresom i platio sve njegove troškove. Zauzvrat, on zahteva tri četvrtine svog novca koji lekarska ordinacija zaradi, a koji prikuplja svake večeri, detaljno pregledajući knjige i ostavljajući doktoru njegov deo od dnevnih zarada. Blesington je i sam bolešljiv, ispostavilo se, i sviđa mu se ovaj aranžman jer uvek može imati doktora u blizini.
Sve je išlo prilično dobro za doktora od početka aranžmana. Sada se, međutim, nešto dogodilo Blesingtonu. Postao je razdražljiv i uznemiren, i to nakon što je rekao da je pročitao članak o provali negde u gradu.
Ubrzo nakon toga, doktor je dobio novog pacijenta, ruskog plemića sa kataleptičkim napadima. Njegov odrasli sin ga je doveo uveče dok je Blesington bio u svojoj uobičajenoj šetnji. Sin je insistirao da sačeka u čekaonici dok doktor pregleda njegovog oca. Tokom konsultacija, pacijent je imao napad, sedeo je uspravno i bio je prilično ukočen. Doktor je požurio po malo amilnog nitrita da bi ga pacijent udahnuo, ali je po povratku ustanovio da su i pacijent i njegov sin otišli.
Iznenađujuće, njih dvojica su se vratila sledeće večeri, a sin je tvrdio da je video svog oca kako izlazi u čekaonicu i pretpostavio je da je pregled završen. Zatim je odveo oca kući, tek kasnije shvativši da nešto nije u redu. Doktor je imao još jednu konsultaciju sa ruskim gospodinom, a nakon što su otišli, Blesington je bio potpuno van sebe. Neko je bio u njegovoj sobi. Postojali su otisci stopala koji to dokazuju. To je mogao biti samo sin ruskog plemića, ali zašto je ušao tamo? Ništa nije pomerano ili ukradeno.
U ovom trenutku u Trevelijanovoj priči, Holms misli da bi bilo mudro da odmah ode u ordinaciju u Ulici Bruk da bi se lično uverio o čemu se radi u ovom čudnom slučaju. On iz prve ruke otkriva koliko je Blesington postao paranoičan: dočekuje Holmsa, Votsona i Trevelijana pištoljem, ali ga doktor ubeđuje da mu posetioci ne žele zlo.
Holms pita Blesingtona ko su ti ljudi i zašto žele da ga maltretiraju. Blesington nervozno kaže da ne može da odgovori na prvo pitanje, ali odgovora na drugo, govoreći da sav novac drži u kutiji u spavaćoj sobi, jer ne veruje bankarima. Holms zna da odgovor mora biti nešto više od ovoga. Odlazi sa gađenjem, savetujući Blesingtona da ne može očekivati savet ako pokuša da ga prevari.
Ubrzo nakon odlaska, Holms iznosi Votsonu svoje pretpostavke. On zna da dva čoveka, možda i više, žele da uhvate Blesingtona. Katalepsija je lažirana, samo da bi doktor Trevelijan bio zauzet kako ne bi primetio da drugi čovek ulazi u Blesingtonovu sobu. Nisu hteli ništa da ukradu, što se vidi i po tome što nisu preturali po prostoriji. Odabrali su termin uveče znajući da u čekaonici neće biti drugih pacijenata. Holms takođe zna samo iz viđenja da se Blesington plaši za sopstveni život, i zaključuje da stoga mora znati ko ga progoni, jer nijedan čovek ne bi mogao imati takve neprijatelje a da ne zna za to. Takođe, Blesington sasvim slučajno nije bio prisutan tokom obe posete ove dvojice; oni očigledno nisu bili upoznati sa Blesingtonovim ličnim navikama.
Sledećeg jutra se saznaje da se Blesington obesio. Trevelijan je poslao kočiju u Ulicu Bejker 221b da bi doveo Holmsa na lice mesta. Kada stignu Holms i Votson, Blesingtonovo telo još uvek visi sa kuke na plafonu njegove spavaće sobe. Inspektor Laner je tamo. On veruje da je u pitanju samoubistvo, ali Holms ubrzo zaključuje suprotno. Odbačeni opušci cigara i drugi tragovi govore mu da su tamo bila još trojica muškaraca, i to neko vreme. U prostorije ih je pustio saveznik iznutra, pošto su vrata ujutru još uvek bila zaključana. Sumnja pada na novog doktorovog pomoćnika, koji je nestao.
Holmsu se čini očiglednim da su ovi ljudi došli da „sude” Blesingtonu, i doneli osuđujuću presudu i smrtnu kaznu, koju su potom izvršili.
Malo kopanje po policijskoj stanici donosi ostatak istine. Sva četvorica muškaraca su nekada bili članovi kriminalne grupe koja je pljačkala banke. Blesingtonovo pravo ime je bilo Saton, a ostala trojica, od kojih su dvojica glumili Ruse, bili su Bidl, Hejvord i Mofat. Nakon što su opljačkali vortingtonsku banku i uzeli 7.000 funti 1875. godine, Blesington (odnosno Saton) je postao doušnik, i kao rezultat toga, drugi član bande, Kartrajt, bio je obešen zbog ubistva čuvara, a ostali su dobili po 15 godina zatvora. Blesingtonova „paranoja” se zaista ispostavila kao veoma stvaran strah, izazvan vestima o njihovom prevremenom puštanju na slobodu, a ne pukom provalom, kako je tvrdio. Ubice su odabrale vešanje kao oblik pogubljenja da osvete Kartrajta.
Na kraju, doktorov pomoćnik se pojavljuje, ali slučaj protiv njega se raspada zbog nedostatka dokaza. Što se tiče ostale trojice, za njih se više nikada nije čulo, a veruje se da su stradali u brodolomu u blizini Portugala.
Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]
Pripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u avgustu 1893, kao i u američkom časopisu Harper's Weekly 12. avgusta iste godine. Takođe je objavljena u američkom izdanju časopisa The Strand Magazine u septembru 1893. godine.[1] Priča je objavljena sa sedam ilustracija Sidneja Padžeta u časopisu The Strand Magazine,[3] i sa dve ilustracije V. H. Hajda u časopisu Harper's Weekly.[4] Uvrštena je u Memoare Šerloka Holmsa,[3] koji su objavljeni u decembru 1893. u Velikoj Britaniji i u februaru 1894. u SAD.[5]
U mnogim izdanjima, priča počinje Holmsovom scenom „čitanja misli” iz pripovetke „Kartonska kutija”, koja je dodata ovoj priči nakon što je Dojl odlučio da potonju priču ne uključi u Memoare Šerloka Holmsa.[1]
Adaptacije[uredi | uredi izvor]
Film i televizija[uredi | uredi izvor]
Priča je adaptirana kao kratki nemi film iz 1921. godine, koji je bio deo filmskog serijala u kome je Eje Norvud glumio Šerloka Holmsa. Pored njega su se pojavili Hjubert Vilis kao Votson i Džad Grin kao Blesington.[6]
U televizijskoj seriji Avanture Šerloka Holmsa iz 1985. sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi, epizoda predstavlja Votsona koji pokušava da primeni Holmsove metode da otkrije trenutno stanje svog prijatelja, ali u velikoj meri ne uspeva, iako Holms priznaje da „postoji element istine u onome što kaže”. Ova scena je u velikoj meri u maniru parodije koju je napisao Dojl „Kako je Votson naučio trik”, u kojoj Votson takođe donosi pogrešne zaključke o Holmsu. Pred kraj epizode, Votson prvobitno namerava da svoje memoare o slučaju nazove „Misterija Ulice Bruk”, ali Holms preporučuje naslov „Stalni pacijent”. Tokom odjavne špice, Votson se bori sa varijacijama predloga pre nego što se opredeli za „Stalni pacijent”.
Deveta epizoda serije Šerlok Holms u 22. veku, serije koja naučno-fantastično preispituje neke Dojlovih priča u kojima je Holms vraćen u život da bi se borio protiv klona Morijartija, zasnovana je na ovoj priči sa značajnim izmenama. Blesington je plastični hirurg kojeg su Moriartijev pratilac Martin Fenvik i neki nasilnici naterali da koriste njegovu eksperimentalnu tehnologiju oblikovanja nečijeg lica prema drugom, kao i da maskira DNK subjekta na kratko vreme prije nego što efekti nestanu. Blesington preživljava u ovoj verziji.
Radio[uredi | uredi izvor]
Edit Mejzer je adaptirala ovu priču kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa koja je emitovana 12. januara 1931. godine, sa Ričardom Gordonom kao Šerlokom Holmsom i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[7] Rimejk scenarija je emitovan 14. marta 1936. (sa Gordonom kao Holmsom i Harijem Vestom kao Votsonom).[8]
Mejzerova je takođe adaptirala priču kao epizodu američke radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa, sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom, koja je emitovana 23. februara 1941. godine.[9]
Majkl Hardvik je dramatizovao priču kao radio-adaptaciju BBC Light programa koja je emitovana 1961. godine, kao deo radio serije iz 1952–1969, u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson, sa Hamiltonom Dajsom kao Trevelijanom.[10]
Piter Ling je adaptirao ovu pripovetku za BBC Radio 4 tokom 1992. godine, kao deo radio serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. Pored njih su glumili Robert Lang kao Blesington, Adjoa Andoh kao Marija i David Kosof kao grof Orlovski.[11]
Priča je adaptirana kao epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, u kojoj su glumili Džon Patrik Louri kao Holms i Lorens Albert kao Votson. Epizoda je emitovana 2009. godine.[12]
Reference[uredi | uredi izvor]
- Napomene
- ^ a b v Smith 2014, str. 97
- ^ Trivia on Sir Arthur Conan Doyle's Favorite Sherlock Holmes Stories | Trivia Library
- ^ a b Cawthorne 2011, str. 86
- ^ „Harper's Weekly. v.37 June-Dec.1893.”. HathiTrust Digital Library. Pristupljeno 12. 11. 2020.
- ^ Cawthorne 2011, str. 75
- ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration
. Harper & Row. str. 131. ISBN 0-06-015620-1.
- ^ Dickerson 2019, str. 27
- ^ Dickerson 2019, str. 73
- ^ Dickerson 2019, str. 97
- ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 388. ISBN 0-517-217597.
- ^ Bert Coules. „The Memoirs of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016.
- ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 17. 6. 2020.
- Izvori
- Cawthorne, Nigel (2011). A Brief History of Sherlock Holmes. Running Press. ISBN 978-0762444083.
- Dickerson, Ian (2019). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. ISBN 978-1629335087.
- Smith, Daniel (2014) [2009]. The Sherlock Holmes Companion: An Elementary Guide (Updated izd.). Aurum Press. ISBN 978-1-78131-404-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Stalni pacijent na Vikimedijinoj ostavi- „The Adventure of the Ambulant Doctor (map)”. SSRN 3174439
.
