Stvarno pravo
Stvarno pravo je deo građanskog prava koje reguliše promet stvari, pokretne i nepokretne imovine. Predmet stvarnog prava su stvari kao materijalni delovi prirode koji služe pravnom prometu. Stvarno pravo je apsolutno pravo (lat. erga omnes), što znači da niko nema pravo da ometa vlasnika u korišćenju prava svojine.
Podela stvarnog prava
[uredi | uredi izvor]Stvarno pravo se deli na:
- stvarno pravo nad svojim stvarima i
- stvarno pravo nad tuđim stvarima (službenost, zalog i hipoteka).
Službenost je ograničeno stvarno pravo nad tuđim stvarima. Na primer: pravo prolaza, pravo korišćenja službenog ulaza, pravo korišćenja izvora vode itd.
Pravna podela stvari
[uredi | uredi izvor]Sa gledišta prava, postoji podela stvari zbog prenosa prava svojine, naknade štete i odgovornosti za štetu. Tako da postoje:
- pokretne i nepokretne stvari;
- opšte i individualne stvari;
- stvari u prometu, stvari van prometa i stvari u ograničenom prometu;
- proste i složene stvari;
- zbirne i posebne.
Svojina nad pokretnim stvarima se prenosi primopredajom stvari ili upisom u Registar založnog prava nad pokretnim stvarima i pravima, dok se svojina nad nepokretnim stvarima može prenositi samo upisom u katastru.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.