Pređi na sadržaj

Stefan Ćertić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stefan Ćertić
Puno imeStefan Ćertić
Ime po rođenjuStefan Ćertić
Datum rođenja(1986-11-28)28. novembar 1986.
Mesto rođenjaSmederevo, Srbija, Jugoslavija
PrebivališteBeograd, Srbija
DržavljanstvoSrpsko
ObrazovanjeRačunarske nauke
UniverzitetTehnički fakultet Univerziteta u Beogradu
ZanimanjeSistemski analitičar u CS Networks, Izvršni direktor ETalc Technologies, Predsednik Srpske levice, Direktor istraživanja univerziteta za inžinjering[1]
SupružnikMirjana Ćertić
DecaDarian Ćertić
Veb-sajthttps://www.certic.info

Stefan Ćertić (28. novembar 1986) srpski je biznismen, preduzetnik i analitičar računarske bezbednosti i muzičar.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Stefan je rođen 1986. godine u gradu Smederevu. Tu je završio srednju tehničku školu, smer računarsko programiranje. Međutim, svoju četvrtu godinu završio polaganjem ispita nakon što je izbačen zbog hakerskog incidenta kako se navodi u intervju-u za blogspot[2] u lokalnoj sportskoj kladionici. Zatim se preselio u Beograd na studije na univerzitetu u Beogradu, Tehničkom Fakultetu.

Poslovna karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 2008. Zaposlio se u mobilnom operateru ”Routo Telekom” u Ujedinjenom Kraljevstvu kao jedan od glavnih konsultanata i inženjera. Nakon spajanja kompanije sa kompanijom Telesign u 2012. pridružio se britanskoj telekomunikacionoj kompaniji CS Networks, kao glavni tehnički direktor. U 2013. je organizovao takmičenje u programiranju na svetskom nivou i kao prvu nagradu ponudio 50.000 evra.[3] Iste godine, u februaru, formirao je strateško partnerstvo sa ”Galeb Grupom” na Svetskom mobilnom Kongresu u Barseloni.[4] To je dovelo do otvaranja prema afričkom tržištu i daljeg širenja poslovanja.[5] Akademski rad objavljen u 2013. "Budućnost Mobile Bezbednosti"[6] ukazao je na mogućnosti zloupotrebe prosleđivanja poziva unutar 3G mobilnih standarda. Ovaj rad je rezultirao višestrukim akademskim istraživanjima u oblasti telekomunikacija i audio stenografije.[7] i objavljen je u Američkom žurnalu Inžinjeringa.[8] i naučnom žurnalu Svet Kompjuterske nauke i Informacionih Tehnologija VCSIT[9]. 2014, poznata je investicija u gruzijski Mobilni Operater Globalcel u vrednosti od 2 miliona dolara ali nije poznat tačan udeo u vlasničkoj strukturi.[10] Najnovija kompanija koju Ćertić formira je ”ETalk Medicinske tehnologije” za proizvodnju medicinskih sredstava za praćenje, analizu i izveštavanje podataka o pacijentu u realnom vremenu, uključujući i lokacije na bazi GPS sistema globalne navigacije. Njegov najznačajniji proizvod je ”ETalc personalni čuvar”.[11] u 2016, takođe je objavio knjigu "Naredna faza"[12] koja se bavi tekućim pitanjima, naučnim problema i paradoksima razvoja generalne veštačke inteligencije.[13] U toku 2018. godine, objavio je istraživanje, Nedostaci dvostruke autentikacije[14] analiѕirajući propuste unutar standarda isporuke OTP kodova putem SMS / govornih kanala uz forenѕičku analizu kojom se pokušava dokazati da su neki od najvećih društvenih mreža, pretraživača i finansijskih institucija ranjivi na ove propuste, što je dovelo do debata u akademskim zajednicama o mogućim posledicama.[15] i ispraćeno u medijima[16].

Ostali projekti i organizacije[uredi | uredi izvor]

Stefan je član međunarodne neprofitne akademske organizacije Edukaus[17] koja okuplja akademske institucije širom sveta u cilju promovisanja Informacionih tehnologija u visokom obrazovalju, kao predstavnik univerziteta za inžinjering Osmania (India) u okviru koga radi na poziciji Direktora Istraživanja Mobilne Bezbednosti. Značajan projekat je je e164enum.eu[18], identifikaciona baza od preko pola miliona prefiksa, dostupna besplatno a za čiji projekat je objavio nadgrađenu verziju Stanford DNS servera[19] koji je modifikovao dodavanjem podrške konkurentnih upita i prilagodio ENUM specifikaciji. Takođe je volonter u sklopu NTP internet servisa mrežnog vremena[20] i donator servera za ovaj projekat na lokacijama u Beogradu i Londonu[21]. Stefan je aktivni participant Linuks Terminal Server projekta - LTSP i implementator u sklopu ove organizacije.[22]. Takođe je autor nekoliko Linuks implementacija za slanje SMS poruka u programskom jeziku C, kao i autor jedine implementacije otvorenog koda SS7 Sigtran protokola za razmenu podataka između mobilnih operatora[23]. Tokom 2015, poznato je da je otkupio Londonsku privatnu Radio Stanicu Altervibes, ali iznos ove transakcije nije poznat.[24]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

U novembru, 9.,[25] održao je konstitutivnu sednicu I ponudio program Srpske levice - čime formira Srpski ultra levi politički pokret i postaje njegov predsednik. Ubrzo nakon toga, organizacija pokazuje značajan rast i najavljuje ulazak u trku za parlament na narednim najavljenim izborma u Srbiji 2017. godine. Politička organizacija želi da uspostavi veoma radikalnije vrednosti u odnosu na klasičnu političku scenu u Srbiji, što uključuje obavezno besplatno obrazovanje, besplatno medicinsko i socijalno osiguranje, i veliko ulaganje u razvoj tehnologije. Prema navodima organizacije, jedan od prvih predloga zakona odnosiće se na medije, čime će se formirati obaveza medija da svoje programske šeme u minimumu od 80% popune obrazovnim programom - kao odgovor problemu cenzure u Srbiji uz moto ”Samo je obrazovan čovek, slobodan čovek.”.[26] Organizacija je oformira partnerstvo sa Transhumanističkom partijom SAD.[27]

Muzička karijera[uredi | uredi izvor]

Stefan je u više navrata bio aktivan kao autor, izvođač i gitarista. Iako muziku smatra hobijem[28] album izdat 2017. godine za Francusku izdavačku kuću IM France[29], pod nazivom ”FusionVorks”, ostvario je dobre kritike u nezavisnim časopisima iz oblasti alternativne muzike[30]. Stefan je takođe sarađivao sa Hevi Metal grupom Heksagram, sa kojom je kao gitarista nastupao po gradovima Srbije u okviru radio emisije HIT 202, kao i na Egzit Festifalu.[31]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „University College of Engineering”. University College of Engineering. Arhivirano iz originala 23. 02. 2017. g. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  2. ^ „Interview with Stefan Certic Founder of ETalc Technologies”. BlogProcess. Arhivirano iz originala 09. 01. 2017. g. Pristupljeno 08. 01. 2017. 
  3. ^ Limited, CS Network Solutions. „CS Networks SMS Programming Awards 2013”. www.prnewswire.com. Pristupljeno 1. 7. 2016. 
  4. ^ „Mobile World Congress Resulted in Strategic Partnership Between CS Networks and Galeb Group”. Computeruser.com (na jeziku: engleski). 28. 2. 2013. Arhivirano iz originala 22. 08. 2016. g. Pristupljeno 1. 7. 2016. 
  5. ^ Newswire, PR (28. 2. 2013). „Mobile World Congress Resulted In Strategic Partnership Between CS Networks And Galeb Group” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 8. 2016. g. Pristupljeno 1. 7. 2016. 
  6. ^ Certic. „The Future of Mobile Security”. arXiv:1302.4201 Slobodan pristup. 
  7. ^ „Google Scholar”. 
  8. ^ „American Journal of Engineering Research (AJER)” (PDF). American Journal of Engineering Research (AJER). 4 (4): 149. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  9. ^ Alaa, Hussein. „World of Computer Science and Information Technology Journal (WCSIT)” (PDF). World of Computer Science and Information Technology Journal (WCSIT). 5 (5): 90. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  10. ^ „Strit Investicije”. Strit Investicije. Arhivirano iz originala 12. 2. 2017. g. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  11. ^ „ETalc Bracelet - Personal LifeGuard”. Arhivirano iz originala 29. 8. 2016. g. Pristupljeno 1. 7. 2016. 
  12. ^ „Otvorena Biblioteka”. Otvorena Bibilioteka. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  13. ^ Certic, Stefan. The Next Stage. ISBN 9780995865709. 
  14. ^ Stefan, Certic. „Two-Factor Authentication Vulnerabilities”. SSRN´s eLibrary. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  15. ^ Bob, Johnson. „A Security Researcher, Stefan Certic, warns about social engineering techniques beyond Facebook Data Breach”. Usc.edu. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  16. ^ „THINK TWICE BEFORE YOU SECURE ACCOUNT WITH SMS”. Switzerland Posts. A.P. Arhivirano iz originala 27. 05. 2018. g. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  17. ^ „Edukaus”. Edukaus Članovi. Arhivirano iz originala 23. 02. 2017. g. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  18. ^ „e164enum.eu”. e164enum.eu. Arhivirano iz originala 16. 10. 2015. g. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  19. ^ „Stanford DNS Server”. GitHub Stanford DNS Server. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  20. ^ „NTP Pool Volonteri”. NTP Pool Volonteri. Arhivirano iz originala 13. 10. 2018. g. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  21. ^ „NTP Pool Serveri”. NTP Pool Serveri. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  22. ^ „LTSP Projekat”. LTSP Projekat. Arhivirano iz originala 24. 02. 2017. g. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  23. ^ „Softver Sekcija”. Softver Sekcija. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  24. ^ „AlterVibes Radio”. AlterVibes Radio. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  25. ^ „Constitution of Srpska Levica”. Srpska Levica. 
  26. ^ „SrpskaLevica.com”. Srpska Levica. 
  27. ^ „US Transhumanist Party Allied Organizations”. 
  28. ^ „certic.info”. https://www.certic.info/.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  29. ^ „Aple Muzika FjužnVorks”. Aple Muzika. AlterVajbs Media. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  30. ^ „Jam Zona”. Jam Zona, nezavisni muzički magazin. Pristupljeno 2. 2. 2017. 
  31. ^ „Egzit Muzika”. Arhivirano iz originala 03. 02. 2017. g. Pristupljeno 2. 2. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефан_Ћертић&oldid=27756307”