Stiven Sigal
| Stiven Sigal | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Stiven Frederik Sigal |
| Datum rođenja | 10. april 1952. |
| Mesto rođenja | Lansing, Mičigen, SAD |
| Državljanstvo | SAD Srbija Rusija |
| Zanimanje | Glumac |
| Porodica | |
| Supružnik | Mijako Fudžitani (1975—1986) Ejdrijen La Rusa (1984—1987) Keli Lebrok (1987—1996) Ela Bacuk (od 2009) |
| Deca | 7 |
| Rad | |
| Aktivni period | 1982—danas |
| Zvanični veb-sajt | |
| www.stevenseagal.com | |
| Veza do IMDb-a | |
Stiven Frederik Sigal (engl. Steven Frederic Seagal, IPA: /səˈgɑ:l/[1][2]) američki je glumac, rođen 10. aprila 1952. godine u Lansingu, Mičigen (SAD).[3]
Pored državljanstva SAD, poseduje državljanstvo Srbije (od januara 2016. godine) i Rusije (od novembra 2016. godine).
Iako poznaje karate i džudo, poznat je kao majstor aikidoa koji prikazuje u svojim filmovima. Pisac, producent, gitarista, i zamenik šerifa, takođe je poznat kao zaštitnik životne sredine i aktivista za prava životinja. Ima crni pojas sedmi dan u aikidou, instruktor je aikida u Japanu.
Sigal je jedan od glumaca koji je najviše puta bio nominovan za Zlatnu malinu, nagradu koja se dodeljuje za najgora filmska ostvarenja.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođen je u Lansingu u Mičigenu SAD. Sa borilačkim veštinama se prvi put susreo kada ga je njegov otac odveo na fudbalsku utakmicu i u pauzi je imao nastup majstor borilačkih veština koji je imao borbu sa brojnijim neprijateljem. Stari majstor je fascinirao Sigala. U šestoj godini se preselio u Kaliforniju i tu je upisao školu karatea a posle nekoliko godine je počeo da posećuje školu aikidoa.
Borilačke veštine su mu se toliko dopale da je sa svojih sedamnaest godina putovao u Japan da bi se tu usavršio i 1974. godine je dobio crni pojas (pored aikida crni pojas je dobio i u karateu, džudu i kendou). Posle godinu dana otvorio je svoju školu kao prvi amerikanac i ženi se sa svojom prvom ženom Mijako kćerkom japanskog učitelja borilačkih veština. Iako nije bio Japanac njegova škola je dobila priznanja.
Radio je kao telesna straža za mnoge poznate ljude a prema najnovijim saznanjima i za CIA. Posle petnaest godina u Japanu vratio se u SAD i u Los Anđelesu je otvorio svoju školu borbenih veština. U njegovoj školi bili su mnoge filmske zvezde između njih i Majkl Ovic koji mu je pomogao da se probije na film. Dobio je ulogu tvrdog čikaškog policajca Nika agenta CIA u filmu „Niko više od zakona“. Njegova filmska žena je postala tada još nepoznata Šeroun Stoun. Pored igranja u filmu učestvovao je i u finansiranju većine svojih filmova a zatim i u režiji sa promenljivim uspehom.
_07.jpg)
Pored svoje karijere kao glumca Stiven Sigal pokušava takođe da steknu uporište u svetu muzičkog biznisa. Nakon što je izvodio neke pojedinačne pesme, uglavnom kantri muzike koje je i objavljivao, on je objavio u 2004. prvi album „Songs from the Cristal Cave“ koji je imao uspeha u Francuskoj. Preovlađujući stil muzike na ovom albumu je mešavine kantri i regea. Dana 26. oktobra 2005. je predstavio svoj novi album, koji se sastojao uglavnom od bluza. Zajedno sa grupom „Thunderbok“ pojavio se u Francuskoj drugi album „Mojo Priest“. Лиценцу за продају и производњу, имало је предузеćе EMI Music France, koje je izdalo album u 2006. godini. U međuvremenu izlazi (januar 2007) CD „Mojo Priest“ u Nemačkoj. Pored tri bluz klasika (Hoochie Coochie Man, Dust my Broom, Red Rooster) sadržane su tu isključivo originalne kompozicije autora Stevena Seagala (gitara i vokal). Podrška bend se sastoji uglavnom od muzičara iz bivšeg „Muddi Vaters“ benda.
Lični život
[uredi | uredi izvor]Stiven Sigal ima ukupno sedmoro dece. Sa svojom prvom ženom Mijako Fujitani ima sina (Kentara Sigala) i kćerku (Aijako Fujitani) posle povratka u SAD on se oženio sa Adrijen La Rusom sa kojom nije imao decu i njihov je brak bio poništen. Njegova sledeće žena je bila glumica Keli Le Brok sa kojom je imao dve kćerke Analizu i Arisu kao i sina Dominika. Tokom ovog braka on je održavao vezu sa dadiljom svoje dece Arisom Volf i sa njom je imao kćerku Savanah. Trenutno živi sa mongolskom igračicom Erdenetuje (Ele) Batsukh sa kojom ima sina Kuzanga.
Stiven Sigal je tokom boravka u Japanu stupio u vezu sa budistima i Dalaj Lamom i on praktikuje budizam. Pored toga je u Japanu rukopoloženi sveštenik i tečno govori japanski jezik. Stiven Sigal ima tri sestre od kojih je jedna starija od njega i deda je dva unuka svog sina Kentara koji su rođeni 2006. i 2007. godine. Stiven Sigal je držitelj sedmog dana u aikidu i spada u najznačajnije majstore aikida u celom svetu.
Kritika
[uredi | uredi izvor]Sigal je kritikovan u nekim krugovima američkog i evropskog aikidoka zbog njegovih filmova, jer je, za razliku od pacifista borilačke veštine aikido delimično počinio sebi da bi prodao aikido etiku. Na kritiku je uzvratio ističući da je to tipična zabava filmom, obična Holivudska dramaturgija te je to predmet shodno tome znan, kao iz mnogih drugih karate i kung-fu- akcionih filmova. Navodne izveštaje kao i trikove koji je trebalo da dovedu u sumnju njegove sposobnosti kao poznavaoca borilačkih veština, Sigal je uvek demantovao nakon snimanja i u međuvremenu, je organizovao obuku aikidoa u Francuskoj, gde je pokazao svoje sposobnosti tehničara u aikidou što je bio njegov diplomski odgovor na ovo. Čak i kritičari njegovih filmova potvrđuju da on ne samo da je savladao tehnike hard aikidoa akcionog filma, već i meke aikido veštine u tehnici snimanja i postupke sa napadačem.
Zanimljivosti
[uredi | uredi izvor]Stiven Sigal je početkom 2016. godine dobio državljanstvo Srbije, što je objavljeno u Službenom glasniku RS.
Nagrade
[uredi | uredi izvor]- 2015: Nagrada Braća Karić
Filmografija
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ SOS, Missouri - Wolfner Library: You Say It How?
- ^ inogolo - Pronunciation of Steven Seagal : How to pronounce Steven Seagal
- ^ „Steven Seagal | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2025-01-17.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Stiven Segal na veb-sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Sigalović? Stiven Sigal dobio srpsko državljanstvo (B92, 10. januar 2016) Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (11. januar 2016)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
