Pređi na sadržaj

Стидна ваш

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Stidna vaš
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Phthiraptera
Porodica: Pthiridae
Rod: Pthirus
Vrsta:
P. pubis
Binomno ime
Pthirus pubis
Sinonimi

Pediculus pubis Linnaeus, 1758

Stidna vaš (lat. Pthirus pubis) ili picajzla[1][2] jeste insekt koji je isključivo ljudski parazit i hrani se krvlju.[3] Stidna vaš se obično nalazi na stidnim dlačicama kod ljudi, odnosno dlakama na genitalijama. Iako stidna vaš ne može da skače, ona može da živi i na drugim delovima tela koji su prekriveni jačom dlakom, kao što je prostor između anusa i polnog organa kod žena i muškaraca, ali mogu biti po celom telu kod muškaraca, a na trepavicama kod dece.[4][5]

Stidna vaš

Ljudi su jedini poznati domaćini stidne vaši, iako jedna bliska vrsta ovog parazita (Pthirus gorillae) inficira gorile. Smatra se da se ljudski parazit odvojio od onog sa gorile pre približno 3,3 miliona godina.[6] Srodni rod im je i Pediculus koja je nešto između sive i telesne vaši, a pogađa pretežno obične šimpanze i bonoboe.

Opis

[uredi | uredi izvor]

Odrasla stidna vaš je dugačka približno 1,3 do dva milimetara (nešto je manja od telesne i sive vaši), a razlikuje se od ostalih vrsta po tome što joj je telo okruglo. Još jedna karakteristika za nju je da su joj drugi i treći par nogu mnogo deblji od prednjih nogu i dodatno imaju velike kandže.[7]

Životni ciklus

[uredi | uredi izvor]

Stidna vaš obično polaže jajašca na grube dlake genitalnih i međačkih regiona ljudskoga tela. Zato se u narodu odomaćio izlaz picajzle.[8][9] Ženka polaže približno tri jajašca dnevno. Nimfama je potrebno šest do osam dana da se izlegu, a postoje tri faze nimfe koje zajedno traju 10 do 17 dana pre nego što se odrasla jedinka razvije, čineći ukupan životni ciklus od jajeta do odrasle jednike od 16 do 25 dana. Odrasle jedinke žive do 30 dana.[7] Stidne vaši se hrane isključivo krvlju i uzimaju obrok četiri do pet puta dnevno. Izvan domaćina mogu da prežive dan-dva. Stidne vaši se prenose sa osobe na osobu najčešće seksualnim kontaktom, iako posteljina i odeća mogu igrati manju ulogu u njihovom prenosu.[10]

Jajašce stidne vaši na dlaci ljudskog tela

Infestacija ljudi

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Pediculosis pubis

Infestacija trepavica se naziva pediculosis ciliaris ili phthiriasis palpebrarum.[11]

Stidne vaši na trepavicama

Glavni simptom infestacije stidnim vašima je svrab, obično u predelu genitalija, koji je rezultat preosetljivosti na pljuvačku vaši, koja može postati jača tokom dve ili više sedmica nakon početne infestacije. Kod nekih infestacija, na mestu hranjenja se pojavljuje karakteristična sivo-plava ili škriljasta boja (maculae caeruleae) koja može trajati nekoliko dana.

Trenutna rasprostranjenost diljem sveta je procenjena na približno dva odsto ljudske populacije, ali je teško proceniti tačne brojeve jer mnoge zdravstvene vlasti ne smatraju da infestacija stidnim vašima treba da se tretira kao nešto značajno, a mnogi slučajevi se leče sami ili uz diskrecionu pomoć lekara.[12]

Pretpostavlja se da je sve veći procenat ljudi koji uklanjaju svoje stidne dlake, posebno kod žena, doveo do smanjenja populacije stidnih vaši u nekim delovima sveta.[13][14]

Nije poznato da li stidne vaši prenose neke bolesti. Kod infestiranih jediniki može se naći u proseku desetak vaški. Iako se obično nalaze zakačene za dlake na genitalijama, ponekad se nalaze i na jačim dlakama ostalih delova tela, kao što su obrve, trepavice, brada, brkovi, grudi, pazusi...O bično se ne javljaju na finoj dlaci.[7][15] Stidne vaši se vezuju za stidne dlake koje su deblje od ostalih dlaka na telu jer su njihove kandže prilagođene prečniku stidne dlake i drugih gusti dlaka na telu. Otuda se i u narodu odomaćio izraz picajzle.[1][2] Infestacija stidnim vapima (Pediculosis pubis) obično se prenose seksualnim kontaktom i najčešće kod odraslih.[4][5][16] Stidna vaš može da putuje do 25 cm. po telu. Infestacija stidnim vašima je prisutna širom sveta i javlja se kod svih etničkih i socio-ekonomskih grupa ljudi. Povremeno se mogu preneti i bliskim ličnim kontaktom ili kontaktom sa predmetima kao što su odeća, posteljina i peškiri koje je koristila zaražena osoba.[10][17]

Stidne vaši koje se nalaze na glavi ili trepavicama dece mogu biti pokazatelj rane seksualne aktivnosti ili seksualnog silovanja.[18] Simptomi zaraze stidnih vaši u genitalnom području uljkučuju svrab, crvenilo i upalu. Nije poznato da li stidne vaši prenose bolesti, međutim sekundarna bakterijska infekcija može nastati češanjem kože.

Infestacija stidnim vašima može se dijagnostikovati indetifikovanjem prisustva kativnih stadijuma vaši, kao što su jaja (gnjide) na stidnim dlačicama i drugim dlakama po telu. Kada se dijagnostifikuje infestacija, treba pregledati i druge članove porodice i osobe sa kojima je izvor bio u kontaktu. Za bolje otkrivanje može se koristiti lupa ili dermoskop.[16]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Marina, Profesor. „Picajzla – značenje, pojam” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-24. 
  2. ^ a b „Stidne vaši - Institut za javno zdravlje Kragujevac”. www.izjzkg.rs. Arhivirano iz originala 12. 08. 2020. g. Pristupljeno 2022-03-24. 
  3. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  4. ^ a b CDC (Centers for Disease Control and Prevention) (2017-05-02). „Parasites: lice”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-04. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  5. ^ a b CDC (Centers for Disease Control and Prevention) (2017-05-02). „Parasites: pubic "crab" lice”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-04. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  6. ^ Weiss RA (10. 2. 2009). „Apes, lice and prehistory”. J Biol. 8 (2): 20. PMC 2687769 Slobodan pristup. PMID 19232074. doi:10.1186/jbiol114. 
  7. ^ a b v Service, Mike (2012). Medical Entomology for Students (5th izd.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-66818-8. 
  8. ^ Marina, Profesor. „Picajzla – značenje, pojam” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-24. 
  9. ^ „Stidne vaši - Institut za javno zdravlje Kragujevac”. www.izjzkg.rs. Arhivirano iz originala 12. 08. 2020. g. Pristupljeno 2022-03-24. 
  10. ^ a b CDC (Centers for Disease Control and Prevention) (2017-05-02). „Pubic "crab" lice: biology”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-04. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  11. ^ Manjunatha NP, Jayamanne GR, Desai SP, Moss TR, Lalik J, Woodland A. Pediculosis pubis: presentation to ophthalmologist as phthriasis palpebrarum associated with corneal epithelial keratitis. Int. J. STD AIDS 2006; 17: 424–426
  12. ^ „Pubic lice (Pthirus pubis): history, biology and treatment vs. knowledge and beliefs of US college students”. Int J Environ Res Public Health. 6 (2): 592—600. februar 2009. PMC 2672365 Slobodan pristup. PMID 19440402. doi:10.3390/ijerph6020592 Slobodan pristup. 
  13. ^ Bloomberg: Brazilian bikini waxes make crab lice endangered species, published 13 January 2013, retrieved 14 January 2013
  14. ^ Armstrong, N. R.; Wilson, J. D. (2006). „Did the "Brazilian" kill the pubic louse?”. Sexually Transmitted Infections. 82 (3): 265—266. PMC 2564756 Slobodan pristup. PMID 16731684. doi:10.1136/sti.2005.018671. 
  15. ^ Nuttall, GHF (1918). „The biology of Phthirus pubis”. Parasitology. 10 (3): 383—405. doi:10.1017/s0031182000003954. 
  16. ^ a b Hoffman, Barbara L.; Williams, J. Whitridge (2012). Williams gynecology (2nd izd.). New York: McGraw-Hill Medical. ISBN 9780071716727. OCLC 779244257. 
  17. ^ CDC (Centers for Disease Control and Prevention) (2017-05-02). „Pubic "crab" lice: epidemiology & risk factors”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-04. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  18. ^ „Generalized infestation of a 3 1/2-year-old girl with the pubic louse”. Pediatric Dermatology. 11 (1): 26—8. 1994. PMID 8170844. doi:10.1111/j.1525-1470.1994.tb00068.x. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стидна_ваш&oldid=27824481”