Pređi na sadržaj

Stur crv

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tor u Himirovom čamcu u borbi sa zmijom Midgard, Henrija Fuselija (1788)

Stur crv, ili Mester Stur Crv, bila je ogromna zla morska zmija iz orkanijskog folklora, sposobna da kontaminira biljke i uništi životinje i ljude svojim trulim dahom. Verovatno je to orknejska varijanta nordijskog Jormungandra, takođe poznatog kao Midgardska zmija, ili svetska zmija, i opisana je kao morski zmaj.

Kralju jedne zemlje ugroženoj dolaskom zveri savetovano je da joj prinese sedmičnu žrtvu sedam devica. U očaju, kralj je na kraju izdao proglas nudeći svoje kraljevstvo, ruku svoje ćerke i magični mač svakome ko bi mogao da uništi čudovište. Asipatl, najmlađi sin lokalnog farmera, pobedio je stvorenje; kako je umro, ispali su mu zubi da bi postali Orknijska ostrva, Šetlandska ostrva i Farska ostrva, a njeno telo je postalo Island.

Sličnosti između Asipatelovog poraza nad čudovištem i drugih priča o ubici zmajeva, uključujući Heraklovo uništavanje morskog čudovišta da bi spasio Hesione, zabeležilo je nekoliko autora. Pretpostavlja se da su priče ovog žanra evoluirale tokom perioda prosvetljenja, kada su ljudske žrtve zverskim božanstvima počele da se potiskuju.

Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Naziv stur crv može biti izveden od staronordijskog Storðar-gandr, alternativnog imena za Jormungandr, svetsku ili Midgardsku zmiju iz norveške mitologije,[1][2] Stoor ili stour je bio termin koji su Škoti koristili u drugom delu 14. vek za opisivanje borbi ili bitaka; moglo bi se primeniti i na „nasilne sukobe” vremenskih elemenata.[3] Slične definicije daje Dictionary of the Older Scottish Tongue koji pokriva period do početka 18. veka;[4] kasniji tomovi, kada je objavljen kao Dictionary of the Scots Language i pokriven od 1700. nadalje, obuhvataju značajne, velike i velike; dalje ukazuje da bi moglo biti srodno staronordijskom stórr.[5] Pokazuje crva kao „čudovišnu zmiju, morskog zmaja“ koristeći priču Trejla Denisona kao osnovu za definiciju.[5]

Mester znači gospodar;[6] možda je smatran Mester Stoor Worm jer je bio „gospodar i otac svih glista“.[7] U Škotskoj, crv se često može primenjivati na zmaja,[8] kao što je to u severnoj Engleskoj prema folkloristici Katharine Briggs, upotreba koja potiče od saksonskih i nordijskih termina. [9] Pravopis staroengleske i zastarele varijante reči crv je wyrm, što znači zmaj ili zmija.[10] Definicija Traila Denisona daje mester kao „superiornog“ pri čemu je stoor „velik, moćan, jak ili strog“. On opisuje crva kao „bilo koju životinju zmijskog oblika“.[11]

Narodna verovanja

[uredi | uredi izvor]
Stur crv kako ga je prikazala Maud Hunt Skuire (1873–1954)

Opis i uobičajeni atributi

[uredi | uredi izvor]

Stanovnik mora, stur crv je bio mitsko stvorenje nalik zmiji koje su stvorili zlonamerni duhovi.[12] Ogromna zver divljeg apetita, bila je u stanju da ruši brodove i kuće svojim hvatačkim račvastim jezikom koji je koristio kao par klešta, pa čak i da odvuče čitava brda i sela u more.[12] Njegove oči su bile kao „okrugla jezera, veoma duboka i tamna“ u savremenom prepričavanju,[13] dok su „svetlele i plamtele kao vatra“ u Denisonovom dugačkom tekstu, koji je u stranu primetio da neki izveštaji navode da stur crv je imao samo jedno oko.[11]

Prema folkloristici Dženifer Vestvud, glava sturovog crva bila je „kao velika planina“;[7] njegov dah je bio truo, kontaminirajući biljke i uništavajući sve ljude ili životinje svojom eksplozijom.[13] Trejl Denison je izvestio da je dužina zmije bila „neverovatna i dostigla hiljade i hiljade milja u moru“.[12] Ogromni morski talasi i zemljotresi pripisani su zveri zveri,[13] znaku da je želela da bude nahranjena, a ne umorna.[14] Ostrvljani su se plašili zmije; opisao ga je Trejl Denison, koji je prepisao njegovu priču, kao „najgoru od devet strašnih kletvi koje muče čovečanstvo“.[13] Dalja priča koju je zabeležio Trejl Denison kratko pominje još jednog sturovog crva, opisanog kao potomstvo orkanijskog čudovišta, koje je ubijeno kada ga veliki mitski brod preseče na dva dela.[15]

Prinos žrtava

[uredi | uredi izvor]

Kralj jedne zemlje ugrožen skorom dolaskom crva stur tražio je savet od mudraca ili spajmana, koji sugeriše da bi se zver mogla umiriti ako se svake nedelje hrani sedam devica.[13] U skladu sa savetom mudraca, ostrvljani svake subote prinose žrtvu sedam devica,[12] koje su bile vezane i stavljene na obalu da bi zmija uvukla u usta dok je podigla glavu iz more.[13]

Kako se redovna žrtvovanja nastavljaju, ostrvljani se obraćaju kralju za pomoć, jer su zabrinuti da uskoro neće ostati mlade devojke.[13] Kralj ponovo traži savet.[13] Uslovno mu se sugeriše da će kraljeva jedina ćerka, princeza Gem-de-lovely, njegova najcenjenija imovina, morati da se ponudi crvu sturu[7] da podstaći ga da ode.[13] Tokom perioda milosti od deset nedelja pre nego što princeza mora da bude žrtvovana,[12] glasnici se šalju u svaki ugao carstva nudeći kraljevstvo, brak sa princezom i magični mač koji je kralj nasledio od bog Odin.[13]

Ubistvo

[uredi | uredi izvor]

Broj budućih heroja koji se javljaju kao rezultat kraljevog poziva varira od 30 do 36,[13][16] ali svi oni odlaze ne suočivši se sa čudovištem.[12] Dan pre nego što bi princeza trebalo da bude žrtvovana, Asipatl, najmlađi sin lokalnog farmera i prezren od svoje porodice, jaše na konja svog oca i u zoru stiže na plažu gde stvorenje tek počinje da se budi.[13] Nakon što je ukrao malo vrućeg treseta[13] i nabavio mali čamac, Asipatela su talasi gurnuli u usta sturovog crva dok je počeo da zeva.[13] Čamac se spušta u dubinu stomaka stvorenja dok se konačno ne odmori.[1] Asipatl uranja još zapaljeni treset u jetru sturovog crva, izazivajući „vatru koja je planula poput peći“.[13] Bol zbog žareće jetre uzrokuje da stvorenje ima napad povraćanja koji izvlači Asipatela, koji je uspeo da se vrati u svoj čamac, nazad iz usta čudovišta.[13]

Pometnja izazvana agonijama sturovog crva privlači gomilu na plažu, a Asipatl bezbedno sleće među njih.[13] Jačina vatre koja gori u jetri stvorenja se povećava, uzrokujući da se oblaci dima izbacuju iz njegovih usta i nozdrva, čineći nebo crnom.[13] Ostrvljani, verujući da je kraj sveta, penju se uz brdo kako bi posmatrali konačnu smr stvorenja na bezbednoj udaljenosti od nastalih talasa i zemljotresa.[12][13] Dok umire, stvorenju ispadaju zubi i od njih nastaju ostrva Orkni, Šetland i Farska ostrva. Baltičko more se stvara tamo gde mu ispada jezik, a kada se stvorenje konačno sklupča u čvrsti čvor i umre, njegovo telo postaje Island.[13] Veran svojoj reči, kada se nebo razvedri i zemlja slegne, kralj prepušta svoje kraljevstvo Asipatlu, koji se ženi princezom Gem-de-Ljubavi. Kao što je obećao, kralj takođe daje Odinov magični mač Asipatlu.[13]

Poreklo

[uredi | uredi izvor]

Crv stur je verovatno orknejska varijanta nordijskog Jormungandra, ili svetske zmije, takođe poznate kao zmija Midgard.[2][13] Orkadijski folklorista Marvik ističe sličnost između metode koju je Asipatl koristio da ubije mitsko stvorenje i onih o kojima se priča u pričama o ubijanju Crva iz Lintona i Cnoc na Cnoimh iz Saterlenda.[13]

Na Šetlandu je postojalo dugogodišnje verovanje da „daleko, daleko od mora, blizu ivice sveta, živi monstruozna morska zmija kojoj je trebalo oko šest sati da uvuče dah, a šest sati da pusti to van“,[13] za šta Marvik spekuliše verovatno objašnjenje za ciklus plime i oseke.[13]

Hartland je objavio analizu mitova Persejevog ciklusa u poslednjoj deceniji 19. veka sa navedenim ciljem da se utvrdi „da li je moguće utvrditi šta je bio njegov primitivni oblik, odakle je nastao i kako se proširio na istočne kontinent." [17] On je istakao sličnosti između Asipatelovog poraza stur crva i Herakleovog spasavanja Hesione.[18] Istražujući legendu o Dartmuru o Čajldovoj grobnici, folklorista Teo Braun [19] je takođe napravio poređenja između ubijanja crva stur i Joninog trodnevnog zatočeništva u kitu. [20] Hartland je zaključio da su priče ovog žanra bile ograničene na zemlje koje su počele da se udaljuju od primitivnih verovanja i da su verovatno evoluirale „iz potiskivanja ljudskih žrtvovanja do božanstava u zverskom obliku“.[18]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Assipattle and the Mester Stoor Worm”, Orkneyjar.com, Arhivirano iz originala 17. 6. 2014. g., Pristupljeno 5. 8. 2014 
  2. ^ a b McCoy, Dan, Jormungand, Norse Mythology for Smart People, Arhivirano iz originala 10. 10. 2014. g., Pristupljeno 29. 10. 2014 
  3. ^ Robinson, Chris, „STOUR, STOOR n dust, a battle, a storm”, Word for 20 March 2012, Scots Language Centre, Pristupljeno 12. 8. 2014 
  4. ^ „stour(e)”, Dictionary of the Older Scottish Tongue, Scottish Language Dictionaries, 2004, Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g., Pristupljeno 30. 9. 2014 
  5. ^ a b „sture adj”, Dictionary of the Scots Language, Scottish Language Dictionaries, 2004, Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g., Pristupljeno 30. 9. 2014 
  6. ^ „mester”, Collins English Dictionary; Complete & Unabridged (10th izd.), HarperCollins, Pristupljeno 9. 8. 2014 
  7. ^ a b v Westwood & Kingshill (2012).
  8. ^ Archibald (1992).
  9. ^ Briggs (1979).
  10. ^ Hoad, T. F., ur. (1996), „worm”, Concise Oxford Dictionary of English EtymologyNeophodna novčana pretplata, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-283098-2 
  11. ^ a b Traill Dennison (1901).
  12. ^ a b v g d đ e Traill Dennison (1891).
  13. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f Marwick (2000).
  14. ^ Muir, Tom (Narrator), Assipattle and the Stoor Worm, Education Scotland, 2:54 min, Arhivirano iz originala 03. 12. 2016. g., Pristupljeno 29. 10. 2014 
  15. ^ Traill Dennison (1890).
  16. ^ Briggs (2011).
  17. ^ Hartland (1894).
  18. ^ a b Hartland (1896).
  19. ^ „Inspirational women of Devon” (PDF), Devon County Council, str. 8, Arhivirano (PDF) iz originala 23. 9. 2015. g., Pristupljeno 22. 8. 2014 
  20. ^ Brown (1954).

Literatura

[uredi | uredi izvor]

 

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стур_црв&oldid=28925956”