Sudanske izbeglice
Sudanske izbeglice su osobe koje potiču iz Sudana a traže utočište van granica svoje matične zemlje. U novijoj istoriji, u Sudanu su bili sukobi i građanski ratovi a došlo je i do dezertifikacije. Ova dešavanja su dovela do širokog nasilja, gladi kao prisilne migracije brojnih Sunadaca, koji su se preselili van zemlje ali su bili primorani i da promene lokacije življenja u okkviru zemlje. S obzirom na ekspanzivnu geografsku teritoriju Sudana i regionalne i etničke tenzije i sukobe, veći deo prisilnih migracija u Sudanu je bio internog tipa. Ipak populacija Sudana ima ekonomske poteškoće i probleme u obezbeđivanju egzistencije i osnovnih potreba individualno kao i porodicama. Sa stvaranjem južnosudanske države, pitanja koja se tiču interno raseljenih lica iz južnog Sudana mogu postati pitanja izbeglica iz Južnog Sudana.
Razlozi za bekstvo
[uredi | uredi izvor]Kretanje stanovništva unutar i oko teritorije savremenog Sudana i njegovih suseda radi trgovine, ekonomskih prilika, zbog klimatskih uslova i sukoba je uobičajena pojava u istoriji zemlje. Ali ovi pokreti su se intenzivirali i postali koncentrisaniji iz razloga uključujući produženi građanski rat, nasilje između različitih populacija po etničkim i političkim linijama, suše i potonje gladi 1980-ih, i humanitarne vanredne situacije i glad uzrokovane neodgovarajućim odgovorima na prethodne krize od strane međunarodnih humanitarnih organizacija.[1]
Interno raseljeni Sudanci
[uredi | uredi izvor]Od 2016. godine, procenjuje se da su 3,2 miliona Sudanaca bila interno raseljena lica (IRL), a još 78.000 je bilo u situacijama sličnim IRL.[2]
Nakon izbijanja sukoba u Sudanu 2023. godine, Međunarodna organizacija za migracije je u avgustu 2023. procenila da je broj interno raseljenih lica porastao na skoro 7,1 milion, od kojih je više polovine raseljeno samo zbog nedavnog sukoba.[3]
Po zemljama
[uredi | uredi izvor]Egipat
[uredi | uredi izvor]Počevši od 1990-ih, porast broja izbeglica iz Sudana primorao je UNHCR RO Kairo da preusmeri svoj fokus sa obrazovanja i obuke na brigu i održavanje izbeglica.[4] Regionalna kancelarija UNHCR-a u Kairu (RO Kairo) je proširena a posle Somalijaca, Sudanci (uglavnom južni Sudanci) predstavljaju najveći broj slučajeva.[5] Veliki broj sudanskih izbeglica u Egiptu odražava činjenicu da mnogi Sudanci putuju u Kairo da bi dobili zvanično priznanje svog izbegličkog statusa od UNHCR-a. Sudanske izbeglice u Egiptu spadaju u dve kategorije: one koje čekaju na intervju za utvrđivanje statusa i one koje su odbijene ili su se naselile.[6] Između 60 i 70 odsto sudanskih tražilaca azila budu odbijeni prilikom traženja zahteva za status izbeglice.[6] Jedinstvo porodice dovedeno je u pitanje težnjom sudanskih izbeglica za priznanjem UNHCR-a. Žene i deca čekaju u Kairu da prođu njihove prijave UNHCR-a, dok muževi čekaju u Sudanu.[6] Teškoće života u Kairu i nemogućnost nekih muževa da se pridruže svojim porodicama u Egiptu primorali su neke žene izbeglice da napuste svoje muževe, ponovo se udaju i odu radi preseljenja.[6] U slučajevima odbijanja porodične prijave u UNHCR-u, mnogi muškarci napuštaju svoje žene i decu i traže drugu slobodnu ženu sa statusom u UNHCR-u kako bi izbegli odgovornost.[6] Pored toga, UNHCR RO Kairo ne priznaje poligamne zajednice i ne upućuje poligamiste da se presele u zemlje u kojima poligamija nije dozvoljena.[6] Svi ovi faktori su doprineli raspadu porodica, povećanju razvoda i napuštanju dece. Konačno, egipatske vlasti ne priznaju uvek lične karte UNHCR-a izdate izbeglicama. Bilo je situacija u kojima su ljudi odvođeni i zatvarani tri do četiri dana, a zatim pušteni, uprkos statusu UNHCR-a.[6] Pečat o boravišnoj dozvoli na važećem sudanskom pasošu nudi nešto veću zaštitu za izbeglice.[6]
Kenija
[uredi | uredi izvor]Procenjuje se da u Keniji živi oko 3.500 sudanskih izbeglica.
Etiopija
[uredi | uredi izvor]Etiopija je dala utičište za oko 70.000 izbeglica iz Sudana, od kojih većina živi u izbegličkim kampovima u regionima Benišangul-Gumuz i Gambela.
Uganda
[uredi | uredi izvor]Prema podacima iz 2024. bilo je 37,841 sudanskih izbeglica u Ugandi.[7]
Zemlje Zaliva
[uredi | uredi izvor]U poslednjoj četvrtini 20. veka, mnogi Sudanci su migrirali u zemlje Zaliva da traže posao, u kontekstu naftnog buma u Zalivu i pogoršanja ekonomskog stanja Sudana.[8] Mogućnost migriranja u zemlje Zaliva je nestala počevši od 1990-ih, pošto je podrška vlade Sudana Iraku u Zalivskom ratu dovela do toga da su neki iseljenici proterani dok su drugi živeli pod strogim ograničenjima. Pošto je Sudan bio usred drugog građanskog rata, povratak nije bio opcija za izbegle, pa su mnogi iz Zaliva počeli da se sele u Sjedinjene Američkenj Države i Kanadu na osnovu „lutrije“ ili tiketa za azil i izbeglice.[8] Kao takvu, neke izbeglice koriste tradicionalnu migraciju u zemlje Zaliva za dalje migracije u Evropu, Sjedinjene Američke Države, Kanadu i Australiju.[8]
Pomoć
[uredi | uredi izvor]Problemi
[uredi | uredi izvor]Zbog nedostatka pomoći UNHCR-a sudanskim izbeglicama, neke crkvene grupe su otvorile centre za učenje za decu izbeglice. Štaviše, crkve takođe nude programe obuke za odrasle izbeglice, obezbeđuju hranu za porodice, pored finansijske pomoći, zdravstvenih usluga i zapošljavanja.[4] Što se tiče Sudanaca koji žive u naseljima u Velikom Kartumu ili u drugim urbanim oblastima Afrike i Bliskog istoka, novčane doznake koje šalju rođaci preseljeni u zapadne zemlje postale su suštinski deo ukupnog prihoda potrebnog za zadovoljavanje dnevnih i drugih kritičnih potreba.[5]
Rodna pitanja
[uredi | uredi izvor]Sudanske žene igraju značajnu ekonomsku ulogu u svojim zajednicama, pošto stanovnici juga zavise od poljoprivrede, ispaše, ribolova i lova.[9] Kada su prinuđene da migriraju u glavni grad Kartum, žene rade marginalne poslove koji donosi mali prihod i izlaže se riziku da ih vlasti uhapse. Raseljene žene često prodaju čaj ili piće, ali pošto je prodaja alkohola nezakonita, to može dovesti do zatvorske kazne.[9] Raseljene žene takođe imaju probleme koje muškarci nemaju, a u straćarima i vladinim kampovima oko Kartuma, žene nastavljaju da trpe kršenja ljudskih prava i napade na njihov telesni integritet.[9]
U Egiptu su mnoge žene iz južnog Sudana postale deo egipatske radne snage da bi izdržavale svoje porodice.[6] Kako su neki muškarci preuzeli porodične uloge kao što su priprema hrane i briga o deci, postali su osetljivi na poteškoće sa kojima se suočavaju žene.[6] Muškarcima je neprijatno zbog ove promene uloga i skloni su da naglašavaju negativne posledice koje ono ima na razvoj deteta i odnos muž-žena.[6]
Trajna rešenja
[uredi | uredi izvor]Preseljenje
[uredi | uredi izvor]Dok su raniji talasi sudanskih izbeglica prvo tražili azil u susednim zemljama, savremene sudanske izbeglice koriste ove zemlje kao odskočnu dasku za preseljenje u treću zemlju.[8] Neke izbeglice se kreću između različitih zemalja u regionu kako bi povećale svoje šanse za preseljenje.
Repatrijacija
[uredi | uredi izvor]Repatrijacija sudanskih izbeglica i dalje je teška s obzirom na sukobe i tenzije u Darfuru i Južnom Sudanu. Sveobuhvatni mirovni sporazum (CPA) između Vlade Sudana i Sudanskog narodnooslobodilačkog pokreta smatra se glavnom odredbom mira i stabilnosti u Sudanu.[10] Ovaj pakt je otvorio put za povratak hiljada sudanskih izbeglica iz susednih zemalja.
U Južnom Sudanu, naoružane grupe i međuplemenski sukobi izazvali su povećan nivo nasilja. Obrasci nasilja ukazuju na jasno ciljanje žena i dece.[11] Ovo predstavlja definitivnu prepreku za repatrijaciju. U Darfuru, nesigurnost, zauzimanje zemljišta i uništavanje useva dovode do daljeg raseljavanja ljudi i otežava mogućnost povrataka.[11]
Smeštanje izbeglica
[uredi | uredi izvor]Tokom građanskog rata između Eritreje i Etiopije, mnogi građani dve zemlje su prelazili u Sudan kao izbeglice. Logori gde su bili smešteni imali su veoma surovo okruženje, bilo je manjka lekova i čiste vode. Tokom 2016. godine, u Sudanu je bilo 232.000 izbeglica iz Južnog Sudana.[12]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ de Waal, Alex (1988). „Refugees and the Creation of Famine: The Case of Dar Masalit, Sudan”. Journal of Refugee Studies. 1 (2): 129. doi:10.1093/jrs/1.2.127.
- ^ Refugees, United Nations High Commissioner for. „Refworld - Sudan: Refugees, asylum-seekers, IDPs and others of concern to UNHCR by State as of 30 April 2016”. Pristupljeno 21. 6. 2016.
- ^ „7 million people internally displaced in Sudan: IOM”. Sudan Tribune. 5. 9. 2023.
- ^ a b Edwards, Jane Kani (2007). Sudanese Women Refugees: Transformations and Future Imaginings. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-8077-9.
- ^ a b Riak Akuei, Stephanie (2005). „Remittances as Unforeseen Burdens: Considering Displacement, Family and Resettlement Contexts in Refugee Livelihood and Well Being”. Global Migration Perspectives. Global Commission on International Migration. 18.
- ^ a b v g d đ e ž z i j Edwards, Jane Kani (2007). Sudanese Women Refugees: Transformations and Future Imaginings. New York: Palgrave Macmillan.
- ^ „Uganda Refugee Response Portal”. UNHCR. 30. 9. 2019. Pristupljeno 17. 6. 2024.
- ^ a b v g Assal, Munzoul A. M. „Refugees To and From Sudan” (PDF). Paper. The Forced Migration & Refugee Studies Program at the American University in Cairo. Arhivirano iz originala 11. 01. 2011. g. Pristupljeno 28. 3. 2011.
- ^ a b v Abusharaf, Rogaia Mustafa (2009). Transforming Displaced Women in Sudan: Politics and the Body in a Squatter Settlement. Chicago: University of Chicago Press.
- ^ UNHCR. „2011 UNHCR country operations profile-Sudan”. website. UNHCR. Pristupljeno 28. 3. 2011.
- ^ a b „UNHCR - Sudan”. UNHCR. Pristupljeno 27. 3. 2011.
- ^ „Sudan: Humanitarian Bulletin - Issue 24 - 6 – 12 June 2016 [EN/AR]”. 16. 6. 2016. Pristupljeno 21. 6. 2016.
Dodatna literatura
[uredi | uredi izvor]- Flint, J. & de Waal, J. Darfur: a new history of a long war. New York: Zed Books. 2008.
- Abusharaf, R (2009). Transforming displaced women in Sudan: politics and the body in a squatter settlement. Chicago: University of Chicago Press..
- Edwards, J (2007). Sudanese women refugees: transformations and future imaginings. New York: Macmillan..
