Sukobi u Republici Makedoniji (2015)

Sukobi u Severnoj Makedoniji 2015.
Procentualni udeo Albanaca u opštinama Severne Makedonije
Vreme 21. april 2015 — 15. jul 2015. Mesto Sever i severozapad Severne Makedonije, Kumanovo Uzrok Albanski separatizam, terorizam Ishod Pobeda makedonskih snaga; Sporazum u Briselu 15. jula između opozicije i vlade o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine
Sukobljene strane
Republika Makedonija	Oslobodilačka nacionalna armija
Komandanti i vođe
Nikola Gruevski Đorge Ivanov Gordana Jankulovska	Fadil Fejzilahu  †
Jačina
150 – 200 policajaca	70-100 terorista
Žrtve i gubici
8 policajaca	14 terorista

Sukob u Severnoj Makedoniji 2015. je s jedne strane politički konflikt između vlade premijera Nikole Gruevskog i lidera opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije Zorana Zaeva koji je prerastao u ulične sukobe između demonstranata i policije, a s' druge strane oružani konflikt između makedonskih snaga bezbednosti i albanskih paravojnih grupa sa obeležjima Oslobodilačke nacionalne armije kada je grupa od 40 terorista 21. aprila napala policijsku karaulu u selu Gošince i zarobila tri makedonska policajca, a potom 9. maja pokušala da zauzme grad Kumanovo pa je došlo do žestokih uličnih borbi između albanskih terorista i makedonskih snaga bezbednosti.

Pozadina

Sukobi u Severnoj Makedoniji (2001)

Glavni članak: Sukobi u Severnoj Makedoniji (2001)

Sukob u Severnoj Makedoniji 2001. je bio oružani konflikt koji je izbio kada je albanska paravojna grupa Oslobodilačka nacionalna armija napala snage bezbednosti Severne Makedonije početkom 2001. godine. Sukobi su završili Ohridskim sporazumom kada su dogovoreni prekid vatre i razoružanje gerilaca koje su obavile snage NATO-a.

Operacija Planinska bura

Glavni članak: Operacija Planinska bura

Operacija Planinska bura je velika akcija koju je izvela specijalna jedinica Tigri policije Makedonije 7. novembra 2007. godine protiv albanskih terorista u selima Brodec, Vesala i Vejce u blizini Tetova, na području Šar planine. U akciji je ubijeno 7 i uhapšeno 69 albanskih terorista. Akcija je sprovedena da bi se likvidirala teroristička grupa sa Kosova koja je ugrožavala bezbednosti Republike Makedonije i vršila provokacije ka makedonskim snagama u prethodnih nekoliko meseci.

Sukobi u Severnoj Makedoniji (2012)

Glavni članak: Sukobi u Severnoj Makedoniji (2012)

Sukobi u Severnoj Makedoniji 2012. su međuetnički sukobi između Makedonaca i Albanaca koji su počeli u januaru 2012. godine, nakon protesta muslimana zbog navodne uvrede prema islamu. U tim incidentima napadnuto je 40 a povređeno 38 osoba. Dana 7. marta 2012. nemiri su se proširili i na sam glavni grad, Skoplje, u kojem je više osoba povređeno u napadima Albanaca na Makedonce. Do 11. marta sukobi su zabeleženi i u Tetovu i u Prilepu.

Makedonska policija, kako bi odgovorila na sukobe u državi, povećala je broj policajaca na ulicama i organizovala hapšenja učesnika incidenata. Sredinom marta nemiri su se radikalizovali i došlo je do ozbiljnijih sukoba, a 12. aprila, tela petorice Makedonaca pronađena su kod Železarskih jezera kod naselja Smiljkovci, u blizini obilaznice oko Skoplja. Makedonska policija je 1. maja izvela akciju kodnog imena „Monstrum” tokom koje je privedeno 20 radikalnih islamista osumnjičenih za ubistvo petorice Makedonaca. Policija sumnjiči tri lica da su direktni izvršioci ubistva. Od ove trojice, samo je jedan uhapšen dok su ostala dvojica u bekstvu. Dana 4. i 11. maja, nakon molitve u džamiji, nekoliko stotina Albanaca započelo je protest u skopskom naselju Bit Pazar pod nazivom „Stop montiranim slučajevima”. Demonstranti su se organizovali preko Fejsbuka, a njihov broj je uskoro narastao sa nekoliko stotina na nekoliko hiljada učesnika. Demonstranti su tražili oslobađanje uhapšenih u akciji „Monstrum”, uzvikujući da su „Albanci muslimani ali da nisu kriminalci i teroristi”. Pred zgradom vlade Makedonije uzvikivali su parole: „Ko se ne pridruži izdajnik”, „Policajci ubice”, „Alah je jedan, Alah je veliki”, „Velika Albanija”, „UČK”… Demonstranti su takođe nosili državne simbole Albanije i islamske zelene zastave. Sredinom maja nemiri su se proredili i potpuno prestali.

Redovni predsednički i vanredni parlamentarni izbori u Severnoj Makedoniji 2014. godine.

Glavni članci: Izbori za predsednika Republike Makedonije 2014. i Izbori za narodne poslanike u Sobranje Republike Makedonije 2014.

Makedonska vladajuća konzervativna koalicija VMRO-DPMNE, ostvarila je dvostruku pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima i u drugom krugu redovnih predsedničkih izbora. Kandidat koalicije VMRO-DPMNE i aktuelni šef države Đorge Ivanov osvojio je 377.000 glasova, a predsednički kandidat SDSM Stevo Pendarovski 278.000 glasova u drugom krugu predsedničkih izbora.

Pogoršanje međuetničkih odnosa u 2014. godini

Demonstracije protiv presude osobama za Masakr kod Železarskih jezera

Dana 4. jula 2014. godine, u glavnom gradu Makedonije su održani protesti protiv presude šestorici mladića za slučaj ubistva četvorice makedonskih mladića i jednog starijeg čoveka kod Smilkovskog jezera. Demonstranti su napali policiju kamenicama.

Proglašenje republike Iliride

Glavni članak: Republika Ilirida

Grupa od tridesetak osoba 18. septembra ispred spomenika Skenderbegu u Skoplju proglasili je takozvanu „Republiku Iliridu” koja, kako su saopštili, obuhvata područje od Struge do Kumanova. Akt o njenom osnivanju je pročitao lider prve albanske stranke u Makedoniji i nekadašnji poslanik parlamenta Nevzat Halili, i sve to na temelju referendumskog izjašnjavanja Albanaca u Makedoniji sprovedenog 1992. godine, kojim se zahteva promena tamošnjeg Ustava i podela Makedonije između Makedonaca i Albanaca na dva dela.

Raketni napad na zgradu Vlade

Oslobodilačka narodna armija (ONA), poznata i kao makedonska UČK, u saopštenju poslatom na adresu nacionalne televizije na albanskom jeziku u Makedoniji „Alsat M”, preuzela je odgovornost za raketiranje zgrade Vlade Makedonije u Skoplju 28. oktobra 2014. godine.

Početak patroliranja „Garde Republike Iliride”

Samozvana Garda Republike Iliride saopštila je 1. novembra da je počela sa patroliranjem „svuda gde živi albansko stanovništvo” i da „albanska teritorija neće biti ostavljena bez obezbeđenja”. U saopštenju, koje su danas objavili mediji u Makedoniji, navodi se da će štab „Garde” biti aktivan na celoj teritoriji „Republike Ilirida”, odnosno biće formirano obezbeđenje u gradovima koji, kako smatraju, pripadaju toj „republici”. „Cilj Garde će biti konfrontacija sa ljudima koji su prodali albanske nacionalne interese”.

Oružani sukob u 2015. godini

Napad na policijsku karaulu u selu Gošince

Glavni članak: Napad na policijsku karaulu u selu Gošince

Dana 21. aprila, grupa od 40-ak napadača, najverovatnije sa Kosova, zauzela je na određeno vreme stanicu u selu Gošince, kod Lipka, u Makedoniji. Napadači su zarobili i mučili četvoricu policajaca, nakon čega su napustili stanicu. Napad se desio oko 2.30, potvrdilo je makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Portparol ministarstva Ivo Kotevski je rekao da je naoružana grupa sa Kosova napala policijsku stanicu, u kojoj su četiri policajca bila na dužnosti. Oni su ih, kako je rekao portparol, razoružali i obratili im se na albanskom jeziku, preko čoveka koji je prevodio, rekavši im da žele svoju zemlju i da ne priznaju nikakav Ohridski sporazum. Kotevski je naveo da su napadači na sebi imali obeležja UČK (tzv. Oslobodilačke vojske Kosova). Prema navodima makedonskog MUP-a, postoje saznanja da su napadači na policijsku karaulu u Gošincu imali logističku pomoć iz nekog od sela u graničnom pojasu između Kosova i Makedonije, ali još nije utvrđeno o kakvoj se pomoći radilo.

Portparol Kosovske policije Baki Keljani je nakon napada izjavio da „kosovske vlasti nisu zabeležene nikakve sumnjive aktivnosti u blizini granice sa Makedonijom”, a povodom napada na makedonsku graničnu policiju operativci su makedonskog MUP imali sastanak sa svojim kolegama sa Kosova.

Sukobi u Kumanovu (2015)

Glavni članak: Sukobi u Kumanovu (2015)

U Kumanovu je 9. maja oko 04.40h izbio oružani sukob između policije i neidentifikovane grupe koja je upala na teritoriju Makedonije sa Kosova i Metohije. Makedonska vlada je u ranim jutarnjim satima otpočela anti-terorističku operaciju na čitavoj teritoriji Kumanova. Tokom čitavog dana, vodile su se teške ulične borbe u kojima je poginulo 5 makedonskih policajaca i nepoznat broj terorista i civila, a nekoliko kuća je zapaljeno. Teške borbe su vođene do 19:00h, kada je makedonska ministarka policije Gordana Jankulovska objavila kraj anti-terorističke operacije, ali ukupan bilans žrtava nije htela da saopšti dok svi teroristi ne budu uhapšeni. Jedino što je navela je to da je poginulo 6, a ranjeno više policajaca. Građanima je, prethodno, zabranjeno da napuštaju domove, ali mnogi od njih su preplašeni i počeli su da napuštaju grad. U večernjim satima je makedonska policija objavila da je ubila Mirsada Ndrecaja poznatog kao „komandant NATO” i Beg Rizaj, alias „komandat Begu” jedni od vođa terorista koji su izveli napad na grad, ali su se tokom večeri i narednog jutra nastavili žestoki okršaji uz žrtve na obe strane, a odgovornost za napade u Kumanovu je preuzela „Oslobodilačka nacionalna armija”. Protiv terorista u Kumanovu, poginulo je 8 policajaca Sašo Samojlovski, Boban Ivanović, Goran Ilijevski, Isamedin Osmani, Ljubiša Aranđelović, Goran Stojmenović, Žarko Kuzmanovski i Nenad Serafimovski, ranjeno 37, a ubijeno je 10 terorista, a 30 ih se predalo makedonskoj policiji među kojim su i trojica vodiči- Muhamed Krasnići ili „komandant Mališeva”, Sami Ukšini, „komandant Sokoli” i Deme Šehu, poznat kako „Juniku”. Nije bilo nijedne civilne žrtve, jer je makedonska policija tokom akcije evakuisala sve civile tog područja koji su bili Albanci.

Eksplozija u Kumanovu 11. jula 2015.

Nakon velikog dvodnevnog oružanog okršaja u maju, dana 11. jula u centru Kumanova je aktivirana eksplozivna naprava koja je napravila materijalnu štetu, ali nije bilo žrtava ni povređenih. Do eksplozije je došlo u tunelu koji povezuje glavni gradski trg sa parking-garažom. Policija u Kumanovu je saopštila da su od eksplozije popucali prozori na susednim zgradama.

Politički sukob vlasti i opozicije

Afera prisluškivanje

Glavni članak: Afera prisluškivanje (Makedonija)

Premijer Nikola Gruevski je 31. januara na konferenciji za novinare optužio lidera najveće opozicione stranke SDSM Zorana Zaeva, koji je i gradonačelnik Strumice, da je "na nelegalan način i uz pomoć stranih obaveštajnih službi organizovao mrežu prisluškivanja makedonskog državnog vrha da bi nabavio kompromitujuće podatke uz pomoć kojih bi prinudio vladu da podnese ostavku ". Zbog afere sa prisluškivanjem državnog vrha, 31. januara su podnete krivične prijave protiv četvoro osumnjičenih za nasilje nad državnim organima, ugrožavanje ustavnog poretka i demokratskih institucija, među kojima je i Zoran Zaev, što je prvi takav slučaj u istoriji makedonskog pravosuđa, a premijer Gruevski je obavestio javnost da je pokušan državni udar. Zaev je počeo tzv. bombe da objavljuje 9. februara. ”Najmanje 20.000 ljudi je u poslednjih nekoliko godina prisluškivano“, rekao je optuživši Gruevskog i direktora Bezbednosno-obaveštajne službe (UBK) Sašu Mijalku da se protivzakonito prisluškivanje sprovodilo pod njihovim nadzorom. Prvi detalji dugo najavljivala „bomba”, lider SDSM Zoran Zaev, danas je objavio na konferenciji za novinare u sedištu stranke u Skoplju prisustvovao veliki broj novinara i partijskih pristalica.

Afera o brutalnom ubistvu Martina Neškovskog od strane policije

Opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije je 5. maja optužio premijera Nikolu Gruevskog da je pokušao da prikrije ubistvo, koje je 2011. godine počinio policajac na dužnosti. U još jednoj od niza „bombi” u okviru projekta „Istina o Makedoniji”, lider SDSM-a Zoran Zaev je na konferenciji za novinare ponovio da je obaveza te stranke da objavi istinu o kriminalnom vladanju Gruevskog. Zaev je izjavio da je u njega pucao policajac na dužnosti Igor Spasov, a da je premijer Nikola Gruevski to krio da bi spasao policiju i sebe. To se, kazao je Zaev, jasno može zaključiti iz nezakonito prisluškivanih razgovora šefa tajne službe Saše Mijalkova. U još jednoj od niza „bombi” u okviru projekta „Istina o Makedoniji”, lider SDSM-a Zoran Zaev je na konferenciji za novinare ponovio da je obaveza te stranke da objavi istinu o „kriminalnom vladanju” Gruevskog. Potom je nekoliko stotina građana izašlo na ulice Skoplja da protestuje ispred zgrade Vlade, nakon što je lider opozicionog SDMS Zoran Zaev obelodanio ko je ubio Martina Neškovskog. Demonstranti prevodeđni porodicom Neškovski seli su na stepenište ispred Vlade, uzvikujući „Ubice”, „Ostavke”, „Izađi Nikola”, a nekolicina je bacala jaja u pravcu zgrade, uzvikujući „Ružna vam je Vlada”. Kako je objavila skopska TV A1, u jednom trenutku je došlo do incidenta kada su protestanti hteli da uđu u dvorište Vlade, a među njima je bio i brat ubijenog Neškovskog, Aleksandar. Građani su pozivali policiju da im se pridruži u protestu, a u prvom redu građana je porodica ubijenog Neškovskog. U večernjim satima, policija je upotrebila suzavac i vodene topove da bi rasterala oko 1.000 ljudi koji su više časova protestovali ispred sedišta Vlade u Skoplju nakon što su demonstranti bacali kamenice i polomili prozore na zgradi vlade, polupali nekoliko policijskih vozila i zapalili nekoliko kontejnera. Povređeno je 15 policajaca, rekao je za AFP portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Ivo Kotevski i dodao da su demonstranti bacali na policiju teške predmete i da bi broj povređenih mogao biti veći. Policija je privela najmanje četiri osobe, javila je skopska televizija Nova. Policija je intervenisala i kako bi isterala građane iz dvorišta Vlade, a srušena je i polovina ograde. Policija je postavila novi kordon, a oklopnim vozilima i dimnim bombama pokušala je da potisne demonstrante. Demonstranti su otišli do Saborne crkve, a deo njih u Ilindensku ulicu gde je policija pokušala da razbije grupu. Kako navode makedonski mediji, posle intervencije policije smanjen je broj demonstranata. Kako je objavila skopska TV A1, u jednom trenutku došlo do incidenta kada su protestanti hteli da uđu u dvorište vlade, a među njima je bio i brat ubijenog Neškovskog, Aleksandar. Četiri-pet pripadnika policije je, kako se navodi, napalo Aleksandra koji je želeo da uđe u zgradu vlade i da razgovara sa nekim od nadležnih. Policija ga je, međutim, u tome sprečila. Ministarka policije Gordana Jankulovska ocenila je da su sinoćni protesti građana ispred zgrade vlade u Skoplju bili nasilni i agresivni sa brutalnim napadima na policijske službenike. Jankulovska je na konferenciji za novinare utvrdila da policija tokom protesta nije koristila dodatna sredstava prisile, te da su pripadnici MUP-a postupali profesionalno. Dodala je da je bilans protesta ispred vlade ukupno 38 povređenih policajaca od kojih jedan ozbiljnije, 30 privedenih demonstranata među kojima i dvojica maloletnika, te velika materijalna šteta. Tokom demonstracija je uništeno sedam policijskih vozila i druga oprema, polupani su prozori Radija Slobodna Makedonija, a bila je skinuta i makedonska zastava sa jarbola ispred vlade. Prema njenim rečima policijske mere su bile legitimne. Policija je, kako je naglasila Jankulovska, razbila gomilu u tri pravca, a deo njih je pokušao da se sakrije u privatnim objektima. Ministarka je opravdala ulazak policije u biblioteku „Braća Miladinovići” objašnjenjem da se u njoj sakrio jedan od nasilnih demonstranata. Jankulovska je rekla da nema informacije da li je u neredima povređena i majka pokojnog Martina Neškovskog i da do sada to nije prijavljeno MUP-u. Istakla je i da još nisu pregledani svi snimci bezbednosnih kamera koje su snimale protest.

Protesti protiv severnomakedonske vlade

Potom je opozicioni SDSM najavio veliki protestni skup za nedelju 17. maj protiv makedonske vlade. Protest je počeo obraćanjem predstavnika studenata na makedonskom i albanskom jeziku. Kažu da su došli da podrže ono što se govori, a ne onog ko govori, kažu i da su osakaćeni tranzicijom i da veruju da će biti temelji multietničnosti. Građani su došli iz gotovo svih gradova Makedonije, nosili su državne zastave, a na transparentima je pisalo „Zbogom Nikola”. Okupljeni su skandirali „ubice” i „ostavke”. Prekidan aplauzima mase, predstavnik Studentskog plenuma je poslao poruku da je studentima „dosta” i zatražio ostavku premijera Nikole Gruevskog. Studenti, kazao je, žele demokratski i transparentan sistem u kome postoje jednaka prava za sve. Studenti, dodao je, neće biti ničiji robovi, da oni ne podržavaju nijednu političku partiju, niti će to činiti, ali da žele da budu korektor vlasti. Reditelj Aleksandar Popovski je poručio da je „nešto trulo u državi Makedoniji”. Protest se odvijao u mirnoj atmosferi, u prisustvu velikog broja građana koji su u Skoplje došli iz gotovo svih gradova Makedonije — organizovano autobusima, vozovima, automobilima — kako se ko snašao. Prema scenariju, građanima su se prvo obraćali aktivisti, a potom su nastupili pevači i orkestri. Građani su nosili državne zastave Makedonije, bilo je i albanskih, i transparente: „Ostavka”, „Zbogom Nikola”, „Svaki čovek ima pravo na zdravu životnu sredinu”, „Nema ti spasa od narodnog glasa”, „1941. sam bio partizan, a 2015. protestujem”, javio je reporter Tanjuga sa lica mesta. Tu je bio i veliki transparenti sa fotografijom Gruevskog iza zatvorskih rešetaka. Lider SDSM-a je, takođe, pozvao građane, pripadnike svih etničkih zajednica — Makedonce, Albance, Srbe i Turke — i članove raznih političkih stranaka i udruženja, da ostanu ispred sedišta Vlade sve dok Gruevski i njegov kabinet ne podnesu ostavke. Zaev je, takođe, odao počast policajcima poginulim u kumanovskom oružanom obračunu sa teroristima i istakao da je šteta koju je Gruevski napravio „velika kao što je velika Makedonija”. On je pozvao na formiranje prelazne vlade koja bi u određenom roku trebalo da raspiše fer i demokratske izbore. Zaev je zatražio i smenu javnog i republičkog tužioca i rukovodstva državnih medija. Na protestu je učestvovalo 14 stranaka i građanskih pokreta, među kojima su i neke manje partije Albanaca, kao i evroposlanik socijaldemokratskog bloka u Evropskom parlamentu Ričard Hovit, ambasadori EU u Skoplju Ervan Fuere i Holandije Simone Filipini, kao i bivši bugarski premijer Sergej Stanišev. Dan kasnije 18. maja, makedonska vlada je organizovala kontraprotest sa znatno većim brojem pristalica. Dana 15. jula, lideri četiri najveće makedonske stranke, dve vladajuće i dve opozicione, postigli su, uz posredovanje evropskog komesara Johanesa Hana, dogovor o rešenju političke krize, kojim je precizirano da će prevremeni parlamentarni izbori biti održani 24. aprila 2016, dok će se opozicija od septembra vratiti u parlament.

Vidi još

• Sukobi u Severnoj Makedoniji (2001)
• Operacija Planinska bura
• Kriza na severu Kosova i Metohije
• Sukobi u Severnoj Makedoniji (2012)
• Napad na policijsku karaulu u selu Gošince
• Sukobi u Kumanovu (2015)
• Velika Albanija