Sultanija Mihrimah (ćerka Ahmeda III)
Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Mihrimah sultanija | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 17. jun 1706 |
Mesto rođenja | Istanbul, Osmansko carstvo |
Datum smrti | 24. april 1763 |
Mesto smrti | Istanbul, Osmansko carstvo |
Grob | Mauzolej Turhan sultanije |
Porodica | |
Supružnik | Ivaz Mehmed-paša (1724-1743) Osman-paša (1744-1747) |
Potomstvo | 3 |
Roditelji | Ahmed III |
sultanija Osmanskog carstva |
Mihrimah sultanija je bila ćerka Ahmeda III.
Detinjstvo
[uredi | uredi izvor]Mihrimah je rođena 1706. godine. Nije poznato ko je bila njena majka.
Kada je udao njenu sestru Fatmu , sultan Ahmed je tada odlučio da svoju mlađu ćerku Mihrimah zaruči za Ivaz Mehmed-pašu, koji je bio albanskog porekla i namesnik provincije, a kasnije i veliki vezir.
Prvi brak
[uredi | uredi izvor]Mnogo godina nakon njene veridbe njen otac je odlučio da je uda za Ivaz Mehmed-pašu.[1] Bračni ugovor je sklopljen. U proleće 1723. godine došlo je do venčanja. Svadbeno slavlje je počelo 3. aprila, propraćeno sedmodnevnim slavljem. Mihrimah se udala 10. aprila 1723. kada je imala sedamnaest godina, a Ivaz Mehmed-paša trideset sedam. Par je dobio palatu Kibleli kao svoju rezidenciju. Sledećeg dana su prevezeni u palatu Kibleli. Kao miraz je dobila 10 000 lira.
Dok je njen muž bio namesnik Nikopolja i Vidina , išla je sa njim.
Potomstvo
[uredi | uredi izvor]Sa Mehmed-pašom je imala troje dece :
- Ivazade Halil-paša (1724-1777), kasnije veliki vezir
- Rukije sultanija (1727-1787)
- Zejnep sultanija (1730-1791)
Poznato je da je Mihrimah imala pobačaj 1725. godine od kojeg nije mogla da se oporavi.
Drugi brak
[uredi | uredi izvor]Mehmed-paša je umro 1743. godine. Sledeće godine ju je Mahmud I udao za Osman-pašu. Brak je trajao tri godine do pašine smrti. Mihrimah se nakon toga više nije udala.
Ličnost
[uredi | uredi izvor]Bila je podučavana od glavnog blagajnika harema. Provodila je dosta vremena sa svojom sestrom Fatmom.
Tokom perioda lala bila je istaknuta ličnost tog doba. Mihrimah je imala uticaj na svog muža i svoju sestru Fatmu i njenog muža Nevšehirli Ibrahim-pašu . Ona je sama bila zadužena da donosi neke promene. Imala je dobre odnose sa nemačkim narodom i francuskim ambasadorima. Jednom je pokušala da poseti Nemačku, ali naposletku nije došlo do toga.
Pričalo se da se brinula o svom ocu pred njegovu smrt.
Dobrotvorne organizacije
[uredi | uredi izvor]Mihrimah se bavila mnogim dobrotvornim akcijama u godinama braka. Ona je napravila džamiju 1735. u blizini Anadolije. Gimnaziju je otvorila 1738. Nakon dekonstrukcije svoje palate imala je mnogo zlatnih dodataka i srebra za ukrašavanje. Kreirala je narodne kuhinje. Prikupljala je donacije za invalide. Naručila je luksuzan nameštaj za svoju palatu, a napravila je i fontanu u svojoj palati. Otvorila je pijacu povrća u Velikoj čaršiji i biblioteku, školu, džamiju, narodnu kuhinju i pekaru.
Imala je dve kuće u Manisi i posedovala je fontane u Konji.
Smrt
[uredi | uredi izvor]Mihrimah je umrla 1763. godine od kostobolje. Sahranjena je u Mauzoleju Turhan sultanije.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Mihrimah sultanija - ćerka Ahmeda III”. Arhivirano iz originala 11. 11. 2021. g. Pristupljeno 11. 11. 2021.