Sunčani sat Hadži Memijine džamije u Mostaru
Sunčani sat Hadži Memijine džamije u Mostaru (43° 20' 24" N, 17° 48' 37" E) jedan je od dva stara sunčana sata sačuvana na džamijama u BiH, i na prostoru cele bivše Jugoslavije; drugi, stariji i poznatiji sunčani sat, konstruisan za alaturka satni sistem[1], nalazi se na Hadži Ali-begovoj džamiji u Travniku. Kao i većina starih istanbulskih sunčanih satova, mostarski i travnički sat se nalaze na zidovima paralelnim glavnim osama džamije (na zidovima koji gledaju pretežno ka jugozapadu) da bi ispunili i religioznu funkciju – da bi kraj senke na njima mogao pokazivati obe dnevne islamske molitve, podne (podne namaz) i ikindiju (ikindija namaz). Oba sunčana sata već su detaljno opisana i objašnjena. [2]
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Šta je šta na mostarskom sunčanom satu
Sunčani sat Hadži-Memijine džamije je konstruisan za geografsku širinu Mostara i geografski azimut jednak 143°, što je 10° više od azimuta kible Mostara (za toliko je osa džamije otklonjena od kible prema jugu). Gnomonska mreža okvirno može stati u zamišljeni pravougli trougao čija se horizontalna kateta nalazi 2 m iznad tla. Na vertikalnoj kateti potpuno je očuvana projekcija luka nebeskog meridijana dužine 68,5 cm: to je satna linija linija za 12 h pravog sunčevog vremena, ujedno i linija za podnevnu islamsku molitvu. Linija projekcije horizonta se ne vidi, a verovatno se poklapala sa spojem kamenih blokova koji su naknadno popunjeni malterom. Lukove solsticijskih hiperbola u blagom luku spaja linija za drugu ikindiju („drugo popodne”) čiji je početak empirijski određen kao trenutak u kome se dužina podnevne senke gnomona uveća za njegove dve visine. Liniju ikindije i satne linije 3 i 4 preseca linija za sada nepoznate uloge. Popodnevni alafranka/alafranga sati, to jest, ekvinocijski sati brojani od prave sunčeve ponoći dva puta po 12 sati , i počeci podnevne i popodnevne islamske molitve očitavani su prema kraju senke izgubljenog ortognomona, umesto koga je 2020. godine, u novoubačenom kamenom bloku, postavljena čelična šipka dužine 20 cm. Izvorni ortognomon, sigurno nije stajao na tom mestu niti je imao tu dužinu i takav oblik: to je bio metalni šiljak sličan onom na satu u Travniku, fiksiran na projekciji horizonta. Zbog toga je danas sunčani sat Hadži Memijine džamije, u retkim trenucima kada je obasjan suncem, samo u prividnoj funkciji. [3]
Vreme nastanka i konstruktor
Hadži Memijina džamije je sagrađena u prvoj četvrtini XVII veka dok sunčani sat nije stariji od stotinjak godina: alafranka satni sistem za kojeg je sunčani sat konstruisan, uveden je na prostoru sadašnje BiH tek u vreme austrougarske vladavine, prvo u državne službe i tek na kraju i u islamsku versku praksu. Ne zna se ko je konstruktor ovog sunčanog sata: bio je solidan majstor ali, to je očito, ne istog ranga kao gnomonist koji je konstruisao sunčani sat Hadži Ali-begove džamije u Travniku.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Wishnitzer, Avner (2015). Reading CloCks, Alla Turca: Time and Society in the Late Ottoman Empire. Chicago and London: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-25772-3.
- ^ Tadić, Milutin (2022). Gnomonika alaturka: sunčani satovi Hadži Ali-begove džamije u Travniku i Hadži Memijine džamije u Mostaru. Beograd: Astronomsko društvo „Ruđer Bošković”. ISBN 978-86-89035-24-7.
- ^ Tadić, Milutin (2021). „Zwei Wandsonnenuhren des osmanischen Typs”. Rundschreiben der Arbeitsgruppe Sonnenuhren im Österreichischen Astronomischen Verein. 62: 7—9.