Pređi na sadržaj

Sun Vukong

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sun Vukong

Sun Vukong (uprošć. kin: 孙悟空; pin'jin: Sūn Wùkōng ), poznatiji kao Kralj Majmuna, je mitološko biće koje se pojavljuje u mnogim kineskim legendama, koje datiraju još iz dinastije Song (960—1279). Pojavljuje se kao glavni lik u poznatom kineskom klasičnom romanu ‘’Putovanje na zapad’’. Sun Vukong se takođe može pronaći u mnogim pričama i adaptacijama. Sun Vukong je rođen iz kamena koji poseduje natprirodne moći. Nakon što se pobunio protiv Neba, Buda ga je zatvorio ispod planina. Kroz radnju romana kasnije se pridružuje budističkom monahu Xuancangu na putovanju da povrate budističke sutre iz Indije. Sun Vukong poseduje neverovatnu snagu, može da podigne svoju palicu koja iznosi 13,500 đina (7,960 kg), a takođe ima i neverovatnu brzinu. U jednom skoku može da proputuje 108,000 lia (21,675 km), što je skoro pola sveta. Sun Vukong može da se transformiše u 72 oblika, kao na primer u životinje, predmete ili čak voće. Vešt je borac, sposoban je da se bori protiv najboljih nebeskih ratnika. Svaka od njegovih dlaka poseduje magične karakteristike, sposobne su da se transformišu u klonove samog Kralja Majmuna, ili u različita oružja, životinje i druge objekte. Poseduje mogućnost da komanduje vetrom, razdvaja vodu, priziva zaštitne krugove protiv demona i zamrzava ljude, demone, pa čak i Bogove. Sam nastanak Sun Vukonga vezuje se za legendu o Belom Majmunu, koja je nastala u vreme dinastije Ču (700-253 p.n.e). Smatra se još da je legenda o Sun Vukogu potekla iz indijskog mita o majmunu zvanom Hanuman, iz inđiske poznate poeme Ramajana (Ramayana).

Poreklo

[uredi | uredi izvor]

Rođenje i mladost

[uredi | uredi izvor]
Sun Vukong u pekinškoj operi

Prema legendi, Sun Vukong je rođen iz magičnog kamena, koji se nalazio na vrhu planine Cveća i Voća. Sam kamen je razvio u sebi magičnu utrobu, koja se jednog dana otvorila i stvorila kameno jaje. Pod udarom vetra, kameno jaje se pretvorilo u majmuna, koji je već mogao da puzi i da hoda. Kako su se njegove oči pomerale, tako su iz njih izašla dva zraka svetlosti koja su otišla prema Palati od žada i iznenadila cara Žada. Primetivši to car Žada, poslao je svoje oficire da posmatraju majmuna, ali kako je majmun sve više jeo i pio, tako je svetlo sve više slabilo. Car Žada je na kraju odustao od pomisli da je majmun neko posebno biće.

Sun Vukong se vremenom sprijateljio sa životinjama sa planine Cveća i Voća, i pridružio grupi majmuna. Nakon igranja bi se vremenom kupali u potoku. Jednog dana majmuni su odlučili da istraže izvor potoka i da se popnu na planinu do vodopada.

Dogovorili su se da onaj ko prođe kroz vodopad i pronađe izvor potoka, i potom se vrati, postane kralj majmuna. Jedino je Kameni majmun odlučio da pokuša i skočio je u vodopad. Prošavši vodopad, pronašao je veliki gvozdeni most i kuću. Kada se vratio majmunima, odveo ih je do kuće. Kuća je postala njihov dom, i po dogovoru su Kamenog majmuna proglasili njihovim kraljem. Postavši kralj, Kameni majmun je sebe nazvao Zgodnim kraljem majmuna.

Sun Vukong u potrazi za oružjem odlazi u palatu Ao Kuanga, kralja zmajeva od Istočnog mora. Nakon što ga je pobedio u borbi, pronalazi svoje oružije, zlatnu palicu zvanu Ruji Jingu Bang (uprošć. kin: 如意金箍棒; pin'jin: Rúyì Jīngū Bàng), koja je bila jedno od blaga Ao Kuanga. Kada je Sun Vukong prišao palici, počela je da svetli, pokazujući time da je Sun Vukong njen pravi vlasnik. Palica može da menja svoj oblik, povećavajući se i smanjujući se. Teška je oko 13,500 đina (7,960 kg). Sun Vukong je uzeo zlatnu verižnjaču (uprošć. kin: 鎖子黃金甲; pin'jin: suǒ zǐ huáng jīn jiǎ), feniksovu perjanu kapu (uprošć. kin: 鳳翅紫金冠; pin'jin: fèng chì zǐ jīn guān) i čizme, koje mogu da hodaju po oblaku (uprošć. kin: 藕 絲 步雲 履; pin'jin: ǒu sī bù yún lǚ). Vrativši se na planinu, demonstirirao je kakvo je novo oružije dobio i koliko je snažan postao, privlačeći pažnju ostalim moćnim bićima. Oformio je savez sa kraljem demonom Bikom (uprošć. kin: 牛魔王; pin'jin: niú mó wáng), kraljem demonom Saurijanom (uprošć. kin: 蛟魔王; pin'jin: jiāo mó wáng), demonom kraljem Rok (uprošć. kin: 鵬魔王; pin'jin: : péng mó wáng), kraljem demonom Lavljim duhom (uprošć. kin: 獅狔王; pin'jin: shī nǐ wáng) i kraljem Makakuom (uprošć. kin :獼猴王; pin'jin: mí hóu wáng).

Sun Vukong prkosi Paklu (uprošć. kin: 地狱; pin'jin: Dìyù ) da pokupi njegovu dušu, izbrisavši svoje ime i imena njegovih prijatelja majmuna iz knjige života i smrti. Kralj zmajeva i kraljevi Pakla su ga prijavili caru Žada za njegova loša dela.


Napad na rajsku palatu

[uredi | uredi izvor]

U nadi da će unapređenje i veći čin među bogovima učiniti Sun Vukonga razumnijim, car od Žada ga poziva u Raj. Sun Vukong je mislio da će dobiti počasno mesto kao i ostali bogovi, ali mu je kralj Žada dodelio najgori posao, da nadgleda štalu konja, nazivajući ga Zaštinikom konja. Shvativši kakav posao mu je dodeljen, Sun Vukong se pobunio protiv Raja i nazvao sebe Velikim mudracem jednakim Raju i pustio konje na slobodu.

Primorana da prihvate njegovu titulu, Nebesa mu daju drugi posao, imenuju ga za čuvara Rajske bašte. Shvativši da nije pozvan na kraljevsku gozbu, na koju su dolazili svi bitni bogovi i boginje, Sun Vukong je otvoreno pokazao gnev i prkos, ukrao je i pojeo Xi Vangmuovu breskvu besmrtnosti, Laoziove tablete dugovečnosti, i popio je kraljevsko vino cara Žada. Nakon toga je pobegao u svoje kraljevstvo i počeo da sprema pobunu protiv Raja.

Sun Vukong je jednom rukom pobedio Rajsku vosjku od 100. 000 nebeskih ratnika, svih 28 sazvežđa, 4 rajska kralja i Nedžu, dokazavši da je jednak najboljem rajskom generalu Erlang Shenom. Uz pomoć Taostičkih i Budističkih snaga, nekih velikih božanstava i Guanyin, Sun Vukong je uhvaćen. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja da ga pogube, Sun Vukonga su zatvorili u Laoziov osmo-trigramsku kupelu, da bi ga Samadhi vatra destilovala u eliksir dugovečnost. Nakon 49 dana su otvorili kazan, iz koga je izašao Sun Vukong jači nego pre, pritom nastavivši svoju pobunu protiv Raja . On je sada sposoban da svojim očima prepozna zlo, ali ne može da vidi ništa kada se nađe blizu dima.


Zatočeništvo

[uredi | uredi izvor]

Kralj Žada i ostala božanstva, ne znajući šta da urade, pozvali su Budu, koji je došao iz svog Hrama sa Zapada. Buda je napravio opkladu sa Sun Vukongom, da on ne može pobeći iz Budine šake. Samouvereno, Sun Vukong je prihvatio ponudu. Skočivši, stigao je do kraja sveta. Videvši ništa sem pet stubova, verovao je da je došao do kraja Raja. Da bi dokazao svoj trag, obeležio je svaki stub frazom da je najveći mudrac jednak Raju. Potom je skočio nazad i sleteo u Budinu šaku. Iznenađen, shvatio je da su ti stubovi, u stvari, pet Budinih prstiju. Pokušavajući da pobegne, Buda je svoju šaku pretvorio u planinu, zarobivši ga talismanom, na kom se nalazila mantra Om Mani Pande Hum. Sun Vukong ostaje tu zarobljen 500 godina.


Lik u književnim delima

[uredi | uredi izvor]

Putovanje na zapad

[uredi | uredi izvor]

Sun Vukong je opisan kao lik u romanu Sjijouđi (uprošć. kin: 西遊記; pin'jin: Xīyóu jì), ili "Putovanje na zapad" (16. vek). Ovaj roman prikazuje dešavanja nakon Vukongovog odsluženja kazne koja je trajala 500 godina. Boginja Guanjin je tražila učenike koji će štititi monaha Sjuencanga, koji se zaputio ka Indiji kako bi sakupio budističke sutre. On uzima Vukonga za svog pratioca, a u zamenu mu obećava da će ga osloboditi nakon hodočašća . Tokom hodočašća se borio sa demonima i drugim natprirodnim bićima kako bi zaštitio Sjuencanga . S obzirom na to da je Vukong još uvek bio poprilično nemiran, boginja Guanjin daje Sjuencangu Budin poklon; ogrlicu kojom je mogao da kontroliše Vukonga (kad god bi pravio probleme, Sjuencang bi stegao magičnu ogrlicu koja nanosi ogroman bol ). Sun je bio najinteligentniji član grupe koju si činili još Džu Bađie i Ša Vuđing . Bio je veoma dobar borac, i mogao je da prepozna prerušene demone, što ga je činilo i najjačim u grupi. Pored toga, Guanjin mu je podarila sposobnost da svoje dlake, duvanjem u njih, pretvara u šta god želi (uglavnom ih je pretvarao u svoje klonove, kako bi imao nadmoć u borbi). Sunova dečija razigranost je u nekim trenucima veliki kontrast njegovom lukavom umu, što ga čini veoma jedinstvenim herojem. Sjuencangova grupa se suočava sa 81 nevoljom na putu za vreme svoje misije, nakon koje su se bezbedno vratili u Kinu. Tamo je Sun Vukong nagrađen titulom Bude, zbog svog vernog služenja i snage.

Dopuna putovanja na zapad

[uredi | uredi izvor]

Još jedno delo u kom je Sun Vukong opisan je kratak roman Xijoubu (uprošć. kin: 西游补; pin'jin: Xī Yóu Bǔ) ili „Dopuna putovanja na zapad“. Radnja ovog dela se dešava u periodu kraja 61. i početka 62. poglavlja dela „Putovanje na zapad“. U tom delu, Sun je zarobljen u magičnom svetu snova od strane ribe-demona Ćing koji želi da pojede Sjuencanga. Sun, putujući kroz vreme, nailazi na brojne avanture i prepreke. U vreme dinastije Ćin se prerušava u konkubinu Đu, kako bi pronašao magično oružje, koje mu je potrebno za put u Indiju. Za vreme dinastije Song, zauzima mesto kralja Jame, i sudi mrtvima. Nakon što se vraća u vreme dinastije Tang, saznaje da se Sjuencang oženio i postao surov general. Protiv svoje volje, učestvuje u ratu između svih dinastija, tokom kog se čak sukobljava sa svojim sinom, kraljem Paramitom, na bojnom polju. Na kraju se Sun budi na vreme iz sna kako bi ubio demona, koji je sve vreme, u stvari, bio fizičko otelotvorenje njegove želje i strasti. Autor ovog dela, Tong Jue, je napisao knjigu, jer je želeo da stvori protivnika kog Sun ne može poraziti samo svojom snagom i borilačkim veštinama.[1]

Reference

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Huanliang, Lou. A comparative study of the chinese trickster hero Sun Wukong
  • Liu, Jun-hua (College of Chinese Literature,Shaanxi Normal University,Xi'an 710062,China). The Life's journey in the image of Sun Wukong in Pilim
  • Whalen, Lai. From Protea Ape to Handsome Saint: The Monkey King. Asian Folklore Studies, Vol. 53, No.1 (1994), pp. 29-65. Nazhan University

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Shahar, Meir (1992). „The Lingyin Si Monkey Disciples and the Origins of Sun Wukong”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 52 (1): 193—224. JSTOR 2719331. doi:10.2307/2719331. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]