Supsidijarna zaštita
Supsidijarna zaštita je oblik međunarodne zaštite, dopunski i alternativan u odnosu na status izbeglice koji je ustanovljen Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine (Konvencija). Ovaj vid zaštite nije predviđen Konvencijom i formalno je uveden Direktivom Evropske unije iz 2004. godine.[1] Ova direktiva postavila je okvire za priznavanje i sadržaj statusa izbeglice, kao i statusa osoba koje imaju pravo na supsidijarnu zaštitu unutar Evropske unije. Supsidijarna zaštita se pruža osobama koje ne ispunjavaju uslove za status izbeglice prema Konvenciji o statusu izbeglica, ali postoje ozbiljni razlozi za verovanje da bi im se, ako bi se vratili u svoju državu porekla ili prehodnog uobičajenog boravišta mogla dogoditi ozbiljna neravda.[2]
Ozbiljna nepravda uključuje situacije kao što su smrtna kazna ili egzekucija, mučenje ili nehumano ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje podnosioca zahteva u zemlji porekla. Takođe, obuhvata i ozbiljne i individualne pretnje životu ili ličnoj sigurnosti usled nasilja u situacijama međunarodnog ili unutrašnjeg oružanog sukoba.[1]
Osobe kojima je priznata supsidijarna zaštita obično imaju pravo na boravak u zemlji azila, pristup tržištu rada, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, kao i druga prava slična onima koja se pružaju izbeglicama. U mnogim državama, procedura za dobijanje supsidijarne zaštite je slična proceduri za dobijanje statusa izbeglice, ali su kriterijumi za priznavanje zaštite širi. Pravo na supsidijarnu zaštitu može se ukinuti ako se promene okolnosti u zemlji porekla koje su bile osnov za pružanje zaštite.
Supsidijarna zaštita u Republici Srbiji[uredi | uredi izvor]
Zakon o azilu i privremenoj zaštiti pored prava na utočište propisuje i pravo na supsidijarnu zaštitu.[3] U skladu sa međunarodnim standardima, supsidijarna zaštita odobrava se od strane Kancelarije za azil tražiocu azila koji ne ispunjava uslove za odobrenje prava na utočište ako postoje opravdani razlozi koji ukazuju da će se povratkom u državu porekla ili državu uobičajenog boravišta suočiti sa stvarnim rizikom od trpljenja ozbiljne nepravde i nije u mogućnosti ili zbog takvog rizika ne želi da prihvati zaštitu te države.[3]
Prava osoba kojima je odobrena supsidijarna zaštita istovetna su pravima koja su propisana osobama kojima je priznato pravo na utočište. Tako, ove osobe imaju pravo na boravak, smeštaj, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, pristup tržištu rada, pravnu i socijalnu pomoć, kao i pravo na svojinu, slobodu veroispovesti, spajanje porodice i različite isprave koje olakšavaju integraciju u društvo.[3]
Supsidijarna zaštita neće biti odobrena tražiocu ako postoje ozbiljni razlozi za sumnju da je učestvovao u izvršenju zločina protiv mira, ratnih zločina ili zločina protiv čovečnosti, kako su definisani u međunarodnim konvencijama namenjenim sprečavanju takvih zločina. Takođe, zaštita se neće odobriti ukoliko je osoba počinila teško krivično delo ili delo koje je suprotno ciljevima i principima Ujedinjenih nacija. Dodatno, pravo na supsidijarnu zaštitu se neće odobriti osobama koje predstavljaju opasnost za nacionalnu bezbednost ili javni poredak Republike Srbije.[3]
Prestanak supsidijarne zaštite[uredi | uredi izvor]
Supsidijarna zaštita može prestati ukoliko okolnosti koje su bile osnov za njeno odobravanje više ne postoje ili su se promenile do te mere da zaštita više nije potrebna. Međutim, prestanak zaštite ne važi za osobe koje odbijaju da koriste zaštitu svoje države porekla zbog prethodno doživljenih ozbiljnih nepravdi. Pre donošenja odluke o prestanku zaštite, Kancelarija za azil obaveštava lice o razlozima za prestanak zaštite i pruža priliku da se izjasni o relevantnim činjenicama koje bi mogle uticati na odluku.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Council Directive 2004/83/EC of 29 April 2004 on minimum standards for the qualification and status of third country nationals or stateless persons as refugees or as persons who otherwise need international protection and the content of the protection granted (na jeziku: engleski), 304, 2004-04-29, Pristupljeno 2024-06-26
- ^ „DIRECTIVE 2011/95/EU OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 13 December 2011 on standards for the qualification of third-country nationals or stateless persons as beneficiaries of international protection, for a uniform status for refugees or for persons eligible for subsidiary protection, and for the content of the protection granted”. eur-lex.europa.eu. Pristupljeno 26. jun 2024.
- ^ a b v g d „Zakon o azilu”. www.paragraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-26.