Suhoj Su-31
| Suhoj Su-31T | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | akrobatski avion | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  Rusija
| |
| Proizvođač | OKB Suhoj | |
| Probni let | juni 1992. | |
| Uveden u upotrebu | 1992. | |
| Status | operativan | |
| Prvi operater | Rusija
| |
| Broj primeraka | nepoznat | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 6,83 m | |
| Visina | 2,76 m | |
| Raspon krila | 7,80 m | |
| Površina krila | 11,83 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 700 kg | |
| Normalna poletna | 805 kg | |
| Maksimalna | 858 kg | |
| Pogon | ||
| Motori | klipni sa vazdušnim hlađenjem | |
| Broj motora | 1 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | Веденејев М-14ПФ | |
| Snaga KEM-a | 298 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 400 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 450 km/h | |
| Ekonomska brzina | 330 km/h | |
| Dolet | 1.100 km | |
| Plafon leta | 4.000 m | |
| Brzina penjanja | 1.440 m/min | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Suhoj Su-31 /(Suhoj Su-31), (rus. Сухой Су-31) je jednomotorni, jednosedi laki ruski niskokrilni avion za akrobatsko letenje razvijen 1991. godine.[1]
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Avion Suhoj Su-31 je projektovan i napravljen u fabrici Suhoj i namena mu je obuka i trenaža u akrobatskom letenju kao i za državna i međunarodna takmičenja u akrobatskom letenju. Potekao je od veoma uspešnog akrobatskog modela aviona Su-26M. Izrada projekta je započeta 1991, a završen je 1992. kad je obavljen prvi probni let, a glavni projektant je V. P. Kondratijev. Avion je prvi put prikazan svetskoj javnosti na avio izložbi Farnborou 1992. godine, a već u julu je učestvovao na Svetskom prvenstvu u akrobatskom letenju održanom u Avru Francuska.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Suhoj Su-31 je laki avion za akrobatsko letenje pilota. To je avion mešovite konstrukcije niskokrilni jednokrilac sa jednim klipnim vazduhom hlađenim radijalnim motorom sa 9 cilindara, fiksnim stajnim trapom konvencionalnog tipa. Opremljen je motorom od 298 kW proizvođača Веденејев М-14ПФ, i trokrakom elisom od kompozitnog materijala (Hofman) promenljivog koraka sa reduktorom. Avion je robusne konstrukcije napravljen od lakih kompozitnih materijala, plastike i staklenih vlakana, uglljeničnih vlakana, nerđajučeg čelika visoke elastičnosti, titanijuma i aluminijumskih legura. Učešće kompozitnih materijala u ukupnoj masi aviona iznosi preko 70%. Njegova robusna konstrukcija toleriše G opterećenja u granicama od +12 do -10, a to je granica koju ne mogu da podnesu akrobatski piloti. Krila aviona su trapezastog oblika sa ravnom napadnom ivicom i ravnim završetkom. Pilot je smešten u zatvorenom kokpitu koji je smešten iza krila. Unutrašnjost kabine aviona je ergonomski prilagođena pilotu, sa udobnim sedištem, nagnutim pod uglom od 35o i pojasom za vezivanje. Dizajn kabine omogućava pilotu da precizno kontroliše položaj aviona u prostoru. Avion je opremljen sedištem za katapultiranje u slučaju vanredne opasnosti. U odnosu na svoje prethodnike Su-26M i Su-29, avion Su-31 ima sledeća poboljšanja: povećano kormilo, redizajnirana krila uvođenjem titanijumskih rebara i karbonskih vlakana, (poboljšana stabilnost leta i olakšano upravljanje avionom), pojačana snaga motora, novi propeler, (koji omogućavaju ubrzanje u vertikalnom letu) poboljšan komfor pilota, i dodate dve pregrade za prtljag.[2][3]
Varijante[uredi | uredi izvor]
- Su-31T - standardna verzija aviona Su-31,
- Su-31H - izvozna verzija aviona Su-31 sa rezervoarima za gorivo u krilima,
- Su-31M - verzija aviona Su-31 sa rezervoarima za gorivo u krilima i uređajem za katapultiranje sedišta,
- Su-31M3 - verzija aviona Su-31M sa pojačanim motorom M-9F snage 313 kW, povećane maksimalne brzine i doleta,
- Su-31U - verzija aviona Su-31 sa uvlačećim stajnim trapom.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Samo mesec dana posle probnog leta u julu 1992. godine ovaj avion je učestvovao na Svetskom prvenstvu u akrobatskom letenju održanom u Avru Francuska i osvojio bronzanu medalju. Već od 1994. godine ovaj avion je standardna oprema ruske reprezentacije na šampionatima u akrobatskom letenju, i ponovio je uspeh sa Svetskog prvenstva iz 1992. godine. Posadu aviona Suhoj Su-31 sačinjava 1 član tj. pilot. Avion je dobio međunarodni sertifikat 1994. godine, a u Rusiji je sertifikovan 1995. godine. Avion Suhoj Su-31 se koristi već 15 godina, što nesumnjivo potvrđuje kvalitet ovog aviona. Na zahtev kupca avion se može opremiti zapadnom avionikom "Bekker" i "Bendix King", i GPS navigacionim sistemom.[4]
Zemlje koje koriste ovaj avion[uredi | uredi izvor]
|
|
|
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Suhoj Su-26
- Suhoj Su-29
- Suhoj - fabrika aviona
- Pavel O. Suhoj - avio-konstruktor
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „OAO „Kompaniя „Suhoй" - Samoletы - Graždanskaя aviaciя - Su-26, 29, 31 - Harakteristiki”. www.sukhoi.org. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ [1][mrtva veza]
- ^ „Su-31 by Sukhoj OKB”. www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ „Suhoй Su-31”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172.
- Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's.
- Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Zvanični sajt Suhoja” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 11. 2. 2011.[mrtva veza]
- „Su-26, 29, 31” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „Su-31” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „Sukhoi Su-31 (1992)” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviastar.org. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „The Sukhoi Su26; Su29 & Su31” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.airliners.net. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „Su-31T/U, aerobatic by Sukhoi OKB” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „Sukhoi Su-26 Aerobatic Airplane, Russia” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aerospace-tehnology.com. Pristupljeno 11. 2. 2011.[mrtva veza]
- „Suchoj Su-31,” (na jeziku: (jezik: nemački)). Galerie. Pristupljeno 2. 4. 2011.[mrtva veza]