Pređi na sadržaj

Suhoj Su-47

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
„zlatni orao” preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu zlatni orao (višeznačna odrednica).
Su-47

Suhoj Su-47
Opšte
Namena Višenamenski lovac
Posada jedan član
Proizvođač Biro Suhogo, Rusija
Prvi let 1997.
Početak proizvodnje -
Dimenzije
Dužina 22,6 m
Razmah krila 16,7 m
Visina 6,4 m
Površina krila 56 m²
Masa
Prazan - kg
Normalna poletna 25.670 kg
Maks. težina pri uzletanju 34.000 kg
Maks. spoljni teret - kg
Pogon
Motori 2 D-30F6
Potisak 2 × 152 kN
Performanse
Maks. brzina na Hopt 2.200 km/h
Taktički radijus kretanja - km
Dolet 3.300 km
Plafon leta 18.000 m
Brzina penjanja 233 m/min
Su-47

Suhoj Su-47 „berkut“/S-37 „berkut“ (rus. Сухой Су-47 „Беркут“/С-37 „Беркут“, prevod: Беркут — „zlatni orao“; NATO naziv Firkin), takođe poznat pod imenom Su-47, S-37 i S-32, je eksperimentalni višenamenski i supersonični mlazni lovac kompanije Suhoj sa inverznom geometrijom krila.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Su-47 stvoren je kao eksperimentalni demonstrator ruske tehnologije koja kombinuje najnovije materijale i najsavršenije fly-by-wire upravljačke sisteme. Prva ideja o stvaranju aviona sa inverznim (obrnuto postavljenim) krilima potekla je od nemačkog Junkers Ju-287 bombardera. Ju-287 bio je nemački prototip čiji su nacrti dospeli u ruke Sovjeta 1945. Međutim izgradnja upotrebljivog aviona odlagana je do kasnih osamdesetih godina 20. veka jer nijedan tadašnji materijal nije mogao izdržati silu potiska aviona, što je dovodilo do pucanja krila. Tek sa upotrebom savremenih legura titanijuma i ugljeničnih vlakana omogućeno je stvaranje ovakvog aviona. Prvi prototip lovca sa inverznim krilima bio je američki Grumman X-29 izgrađen 1984. Х-29 je, u odnosu na Su-47 imao znatno lošije karakteristike leta. Su-47 je pravljen kao odgovor na američki Х-29 i F-22 Raptor. Međutim, da bi se smanjili troškovi proizvodnje, kompanija Suhoj je iskoristila postojeću opremu za Su-27 (oprema za sletanje, repna zakrilca).

Krila[uredi | uredi izvor]

Obrnuto postavljena krila daju ovom avionu nekonvencionalan i karakterističan izgled zbog kojeg nosi i nadimke kao što su „đavolak“ i „praćka“. Zahvaljujući ovakvim krilima Su-47 je u mogućnosti da izvodi složene manevre pri velikim napadnim uglovima a da ostane izuzetno stabilan. Skoro 90% površine krila je građeno od kompozitnih materijala što dodatno pojačava njihovu stabilnost. Ovi materijali su upotrebljeni kako bi krila bila što otpornija na lomljenje pri dejstvu jakih centrifugalnih sila koje se javljaju pri izvođenju složenih manevara. I pored ovoga Su-47 bio je ograničen na brzinu od 1,6 maha ali je došlo do modifikacija koje su mu omogućile brzinu od 2,4 maha. Maksimalna brzina nikada nije dostignuta u letu zbog mogućnosti raspada krila. Postoje nezvanične informacije da je rusko vazduhoplovstvo isprobalo Su-47 na brzinama većim od 2 maha ali krila nisu izdržala, što je jedan od razloga zbog kojeg je ovaj avion ostao samo prototip.

Prednosti aviona sa inverznim krilima su:

  • Manja dužina piste koja je potrebna za poletanje
  • Manja brzina pri bliskoj borbi
  • Veća stabilnost pri velikim uglovima napada
  • Veća otpornost na centrifugalnu silu
  • Veći domet pri podzvučnim brzinama
  • Veće upravljačke sposobnosti u bliskoj borbi.

Kokpit[uredi | uredi izvor]

Unutrašnjost kokpita ovog lovca je izrađena da pruži maksimalan nivo udobnosti za pilota ali i da smanji jak uticaj G-sile pri letu. Sedište je nagnuto pod uglom od 60 stepeni kako bi se umanjio uticaj otpora vazduha i G-sile pri katapultiranju. Upravljačke palice su postavljene sa strane kokpita kao kod Su-37. Takođe, u kokpitu se nalazi i poseban sistem za održavanje života koji dodatno umanjuje uticaj G-sile na pilota. Ovakav kokpit omogućava pilotu da izbegne neprijateljske projektile čak i ako su projektili na maloj razdaljini od aviona. U takvim slučajevima pilot u Su-47 može podneti G-silu i do 11,5 G dok piloti u drugim lovcima ne mogu podneti silu veću od 9,5 G. Najveća mana ovakvog kokpita je smanjena vidljivost pilota ali usled upotrebe savremenih radarskih sistema ova mana se često zanemaruje.

Upravljačke sposobnosti[uredi | uredi izvor]

Su-47 ima ekstremno veliku okretnost na podzvučnim brzinama, omogućavajući letelici da menja ugao napada i putanju leta vrlo brzo — što ga čini trenutno najpogodnijom postojećom letelicom za blisku borbu, takozvani dogfajt (engl. dogfight). Cena ovoga je ograničena sposobnost upravljanja pri nadzvučnim brzinama.

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Trenutno jedini korisnik prototipa Su-47 je Rusija. Ovaj lovac je stvoren kao demonstrator tehnologije ali kompanija Suhoj pokušava da zainteresuje vladu Rusije i nekih drugih zemalja za masovnu proizvodnju ovog lovca.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

  • Su-47 ima ugrađen top GŠ-30 30 mm sa 150 metaka, za blisku borbu.
  • Može poneti do 12 tona eksplozivnih naprava na 14 spoljašnjih spojnica i unutrašnjem spremištu.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Radić, Aleksandar (2002). Vazdušna moć Rusije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. 
  • Encyclopedia of World Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Aerospace publishing. 1994,; Volume 1,2.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb. 
  • Bagratinov, Valeriй (2005). Krыlья Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Эksmo. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Gordюkov, Nikolaй (1994). Pervыe reaktivnыe istrebiteli Suhogo (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Polygon. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Lavrov, A. B. (2010). Reformirvanie Voenno-vozdušnыh sil Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Novaя armiя Rossii. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (na jeziku: (jezik: engleski)). Gordon, Yefim & others. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of World Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). New York: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob (1995). Jane`s Combat Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Chant, Christopher;. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W (2001). The Great Book of Fighters. Swanborough, G. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Suhoj Su-47 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сухој_Су-47&oldid=27888370”