Pređi na sadržaj

Sje Vanjing

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bing Sin (Sje Vanjing)
Bing Sin, 1920-ih.
Lični podaci
Datum rođenja(1900-10-05)5. oktobar 1900.
Mesto rođenjaFudžou, Fuđen, Ćing Kina
Datum smrti28. februar 1999.(1999-02-28) (98 god.)
Mesto smrtiPeking, Kina
UniverzitetUniverzitet Jenđing
Porodica
SupružnikVu Vencao
DecaVu Ćing
RoditeljiSje Baodžang (謝葆璋)
Jang Fuci (楊福慈)
Nagrade1998 Književna nagrada Lu Sjuen

Sje Vanjing (kineski: 謝婉瑩; Fudžou, 5. oktobra 1900 – Peking, 28. februara 1999),[1] poznatija pod svojim pseudonomom Bing Sin (kineski: 冰心) ili Sje Bingsin, bila je kineski pisac, pesnik i autor dečjih romana. Bila je predsedavajuća Kineske federacije književnih i umetničkih krugova. Njeno prezime Bing Sin (doslovno „Ledeno srce“) nosi značenje moralno čistog srca, a preuzeto je iz pesme dinastije Tang pesnika Vang Čanglinga.

Bing Sin je objavila svoju prvu prozu u Jutarnjim novinama (kineski: 晨报) Utisci 21. saslušanja i svoj prvi roman Dve porodice u avgustu 1919. Pre i nakon studija u inostranstvu 1923. godine, počela je da objavljuje prozna pisma Mladim čitaocima, koja su postala temelj kineske književnosti za decu. Bing Sin je angažovana na Univerzitetu u Tokiju kao prvi inostrani ženski predavač kineske nove književnosti. U Kinu se vratila 1951. godine.[2]

Život[uredi | uredi izvor]

Bing Sin je rođena u Fudžou, Fuđen, ali se sa porodicom preselila u Šangaj kada je imala sedam meseci, a kasnije se ponovo preselila u obalni lučki grad Jentaj, Šandung, kada je imala četiri godine. Ovo je imalo presudan uticaj na Bing Sininu ličnost i filozofiju ljubavi i lepote, jer su prostranost i lepota mora uveliko proširile i oplemenile um i srce mlade Bing Sin. Takođe je u Jentaju Bing Sin prvi put počela da čita klasike kineske književnosti, poput Romanse tri kraljevstva i Vodene marže, kada je imala samo sedam godina.[3]

Bing Sin je krenula u Žensku Normalnu Školu u Fudžou i započela pripremne studije 1911. godine. Bing Sin se preselila u Peking 1913. godine. Pridružila se odseku za nauku Univerziteta sindikalnih žena i počela da studira da postane lekar. Pod uticajem Pokreta četvrtog maja i Novog kulturnog pokreta, Bing Sin je prešla na Odsek za književnost. Pokret četvrtog maja 1919. inspirisao je i uzdigao patriotizam Bing Sin na nove nivoe, tako je započela svoju spisateljsku karijeru dok je pisala za školske novine na Univerzitetu Jenđing, gde je studirala i objavila svoj prvi roman. Dok je studirala na Jenđingu 1921. godine, Bing Sin je postala krštena hrišćanka, ali je tokom svog života uglavnom bila ravnodušna prema hrišćanskim ritualima.[4]

Bing Sin je 1923. godine diplomirala na Univerzitetu Jenđing i otišla u Sjedinjene Američke Države na studije na Koledžu Velsli, stekavši master diplomu iz književnosti 1926. godine. Zatim se vratila na Univerzitet Jenđing da predaje do 1936.

Godine 1929. udala se za Vu Vencaoa, antropologa i njenog dobrog prijatelja dok su studirali u Sjedinjenim Američkim Državama. Zajedno, Bing Sin i njen suprug su posetili različite intelektualne krugove širom sveta, komunicirajući sa drugim intelektualcima poput Virdžinije Vulf.

Bing Sin je izabrana za člana Nacionalnog senata 1940. godine.[5]

Tokom rata otpora protiv Japana, napisala je guanyu nüren (O ženama) pod pseudonomom Nan Ši (Gospodin Muškarac) u Čungkingu i aktivno se bavila stvaranjem i kulturnim spasenjem u Kuenmingu, Čungkingu i drugim mestima.[2]

Posle ratnog perioda, Bing Sin je radila na Odeljenju za novu kinesku književnost na Univerzitetu u Tokiju, predavala je istoriju kineske nove književnosti od 1949. do 1951. godine, i objavljivala je kratke članke u lokalnim novinama. [2]

Kasnije u svom životu, Bing Sin je kratko predavala u Japanu i stimulisala više kulturnih komunikacija između Kine i drugih delova sveta kao putujuća kineska spisateljica. U literaturi je Bing Sin osnovala „Bing Sin Stil“ kao novi književni stil. Mnogo je doprinela dečjoj književnosti u Kini (njeni spisi su čak bili dodati u dečje udžbenike), a takođe je preduzimala i različite prevodilačke zadatke, uključujući prevod dela indijske književne ličnosti Rabindranata Tagora.

Zbog prevoda dela Prorok i Pesak i pena Halila Džubrana, Gitandžali i Baštovan Rabindranata Tagora i drugih dela, predsednik Republike Liban 1995. godine odlikovao ju je Nacionalnim ordenom Kedra.[6]

Književna karijera Bing Sin bila je plodna i produktivna. Napisala je širok spektar dela - prozu, poeziju, romane, razmišljanja itd. Njena karijera trajala je više od sedam decenija, od 1919. do 1990-ih.

U septembru 1994. godine, Bing Sin je primljena u Pekinšku bolnicu zbog otkazivanja srca. Njeno stanje se pogoršalo i umrla je 28. februara 1999. u Pekinškoj bolnici u 98. godini. Nakon Bing Sinine smrti, Džu Žungđi, Li Žuejhuan, Hu Đintao i drugi centralni lideri, kao i lideri i predstavnici pisaca Kineskog udruženja pisaca su je posetili lično u bolnici.[7]

Kulturno nasleđe[uredi | uredi izvor]

Izabrana dela[uredi | uredi izvor]

  • Jimo (寂寞, Usamljenost) (1922)
  • Xianqing (閒情, Slobodno vreme) (1922)
  • Chaoren (超人, Natčovek) (1923)
  • Fanxing (繁星, Bezbroj zvezda) (1923)
  • Chunshui (春水, Izvorska voda) (1923)
  • Liu yi jie (六一姐, Sestra Liuji) (1924)
  • Ji xiao duzhe (寄小讀者, Mladim čitaocima) (1926)
  • Nangui (南歸, Povratak na jug) (1931)
  • Wangshi (往事, Prošlost) (1931)
  • Bing Xin Quanji (冰心全集, Sabrana dela Bing Sin) (1932–1933)
  • Yinghua zan (櫻花讚, Oda Sakuri)
  • Wo men zheli meiyou dongtian (我們這裡沒有冬天, Nema zime u mom rodnom gradu) (1974)
  • Wo de guxiang (我的故鄉, Moj dom) (1983)
  • Guanyu nuren (關於女人, O ženama) (1999)

Dela dostupna na engleskom jeziku[uredi | uredi izvor]

  • Fotografija. Peking: Kineska književna štampa (1992)
  • Izvorska voda. Peking, (1929)
  • Mala narandžasta lampa (小橘灯, 1957)[11][12][13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Bingxin | Chinese author". Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 2017-10-19.
  2. ^ a b v Moran, Thomas, ur. (2007). Chinese Fiction Writers, 1900-1949. Detroit: Thomson Gale. str. 61–70. ISBN 978-0-7876-8146-3. OCLC 68712263. 
  3. ^ Bi, Lijun (2013). „Bing Xin: First Female Writer of Modern Chinese Children’s Literature”. Studies in Literature and Language (na jeziku: engleski). 6 (2): 23—29. ISSN 1923-1563. doi:10.3968/n. 
  4. ^ Li Daonan (May 17, 2019). "Bing Xin's Christian Faith and Real Life" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. oktobar 2020). China Christian Daily.
  5. ^ James Z. Gao: Historical Dictionary of Modern China (1800-1949)
  6. ^ Wang, Lingzhen (2007). Moran, Thomas, ur. Chinese Fiction Writers, 1900-1949. Detroit: Thomson Gale. str. 61–70. ISBN 978-0-7876-8146-3. OCLC 68712263. 
  7. ^ Wang, Lingzhen (2007). Moran, Thomas, ur. Chinese Fiction Writers, 1900-1949. Detroit: Thomson Gale. ISBN 978-0-7876-8146-3. OCLC 68712263. 
  8. ^ Bing Xin Museum Receives Author's Household Estate, CCTV, 2004-03-24, arhivirano iz originala 2011-07-07, pristupljeno 2010-04-28
  9. ^ Abrahamsen, Eric. "The Bing Xin Children's Literature Award". Paper Republic. Arhivirano iz originala 2016-08-27. Pristupljeno 2016-07-06.
  10. ^ "List of Bing Xin Award Winning New Works of Children's Literature 2005-2011 2005年-2011年冰心儿童文学新作奖获奖篇目". Chinese-forums.com.
  11. ^ Bing Xin. "The Little Orange Lamp" (PDF). Translated by Gong Shifen.
  12. ^ "chinese-shortstories.com". www.chinese-shortstories.com.
  13. ^ "Bing Xin and The Little Orange Lantern". 2016-12-29.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сје_Ванјинг&oldid=27020062”