Тамандуа

Tamandua
Severna tamandua
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Red:	Pilosa
Porodica:	Myrmecophagidae
Rod:	Tamandua
Vrsta:	Tamandua tetradactyla Tamandua mexicana

Tamandua (lat. Tamandua) je rod mravojeda u koji spadaju južna tamandua (T. tetradactyla) i severna tamandua (T. mexicana). Žive u šumama i travnjacima, ali su delimično i prilagođeni životu na drveću. Uglavnom jedu mrave i termite, ponekad i pčele, jelenke i larve insekata. Kada žive u kavezu. jedu voće i meso. Nemaju zube i oslanjaju se na svoje moćne želuce da razgrade hranu. Reč tamanduá na jeziku plemena Tupi znači mravojed, a u tom jeziku i na brazilskom portugalskom se ta reč se odnosi generalno na sve mravojede. Na ova dva jezika, tamandua se zove tamanduá-mirim (mirim znači mali).

Opis

Tamandue imaju sužene glave sa dugačkom cevastom njuškom, malim očima i isturenim ušima. U njihovim uskim ustima nalazi se jezik koji može biti dugačak i do 40 cm. Rep im je bezdlak i roze boje sa crnim mrljama. Prednje noge imaju po četiri prsta sa kandžama (treći prst ima najdužu kandžu), a zadnje imaju pet prstiju.

Krzno im je čekinjasto i gusto, žućkasto-bele do svetle braon boje, često sa širokom crnom bočnom trakom koja im pokriva skoro cele bočne strane tela. Severne tamandue su obeležene slovom V na leđima i imaju „prsluk” na grudima, dok su južne tamandue obično svetlije i imaju samo to V.

Ponašanje

Tamandue su noćne životinje, danju se kriju u šupljinama drveća i jamama koje su druge životinje ostavile praznim, a noću su aktivne. Mogu da provedu više od pola svog vremena u krošnjama, čak i do 64%, gde se hrane mravima i termitima. Tamandue se po zemlji kreću prilično nespretno i ne mogu da galopiraju kao njihovi rođaci, džinovski mravojedi. Tamandue hodaju na bokovima svojih stisnutih prednjih nogu kako bi povredili dlanove svojim oštrim kandžama.

Tamandue proizvode mošus u analnim žlezdama koji im služi za obeležavanje teritorije. Taj sekret jakog mirisa mažu po kamenju, drveću, srušenim deblima i sličnim predmetima da bi druge tamandue osetile njihovo prisustvo.

Kada su u opasnosti dok su na drvetu, tamandue čvrsto stegnu grane zadnjim nogama i repom i usprave se da bi mogle da se zaštite od napadača grebanjem svojim velikim zakrivljenim kandžama. Kada su na zemlji, štite svoje ranjive zadnje delove tako što se naslone na drvo ili stenu i napadaju podlakticama.

Zbog svojih malih očiju, tamandue imaju ograničen vid. Umesto da se oslone na čulo vida, najpre koriste čulo mirisa i sluha da bi locirali insekte koje love. Prvo rastrgnu gnezdo termita svojim oštrim kandžama i jakim podlakticama, a onda ih izvlače dugačkim lepljivim jezikom i jedu ih.

Ženske tamandue dostignu seksualnu zrelost kad napune godinu dana, a nakon trudnoće od oko 160 dana obično rode jednog potomka. Nakon rođenja, majka bebu tamanduu nosi na leđima i ostavlja je na grani dok ide da lovi.

Čuvanje

Crvena lista IUCN smatra se treba brinuti o obema vrstama. Trenutno su prilično česte, ali opet se suočavaju sa raznim pretnjama. U Ekvadoru, tamandue su ubijane jer se veruje da ubijaju domaće pse, što nije tačno. Na drugim mestima ih love za meso i trgovinu ljubimcima. Ubijaju ih i zbog čvrstih tetiva u repovima od kojih se pravi kanap.

Odnos sa ljudima

Tamandue se često drže kao egzotični ljubimci. Takođe ih ponekad Indijanci iz Amazonije koriste za ubijanje štetočina, tj. termita i mrava.

Postojeće vrste

Slika	Naučno ime	Obično ime	Stanište
	T. mexicana	severna tamandua	od Meksika preko Centralne Amerike, a u Južnoj Americi zapadno od Anda od severne Venecuele do severnog Perua
	T. tetradactyla	južna tamandua	od Venecuele i Trinidada do severne Argentine, južnog Brazila i Urugvaja