Tekelijanum
Tekelijanum (mađ. Tökölyanum) je zadužbina koju je osnovao Sava Tekelija 1838. godine u Pešti, sa ciljem da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Posle prvog formiranog pozorišta, 1812. godine, i Matice srpske, 1826. godine, Tekelijanum je treća zvanična najvažnija ustanova Srba u Ugarskoj. Početni fond Tekelijanuma bio je izuzetan - sastojao se od sto hiljada forinti, dve kuće u Pešti, tri dvorca u Aradu i 28 jutara zemlje.
Činili su je Dom srpskih studenata i Fond za izdržavanje Tekelijanuma. Namera Save Tekelije je bila da se u ovoj kulturno-obrazovnoj ustanovi srpskim đacima omogući školovanje i univerzitetsko obrazovanje. Zadužbina im je obezbeđivala smeštaj, ishranu i stipendiju. Tekelijanum je vremenom postao glavno stecište intelektualnih snaga srpskog naroda, koje su doprinosile njegovom kulturnom i civilizacijskom napretku. S razlogom je nazivan „Srpskim Panteonom“. Zadužbina je pomagala i omogućila izrastanje značajne plejade srpskih intelektualaca, koja je ubrzala prelaz svog naroda iz srednjeg u moderni vek.[1] U zgradi Tekelijanuma bila je smeštena i Matica srpska, sve do preseljenja u Novi Sad 1864. godine. Matica srpska je, inače, upravljala Tekelijanumom od njegovog osnivanja do 1878. godine, kada su je vlasti primorale da upravu ustupi Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini u Pešti. Pretila je opasnost da Tekelijanum bude prodat, ali je rešenje nađeno 1889. godine. Radilo se o tome da je grad Budimpešta hteo da proširi svoju zgradu Magistrata, a pritom mu je smetalo srpsko zdanje u susedstvu. Mađari su odustali od kupovine samo zbog velikih troškova poduhvata.[2] Od 1902. godine o Tekelijinoj zadužbini starao se Srpski narodno-crkveni saborski odbor, koji je njome upravljao kao posebnom fondacijom. Duhovni nadzor, uključujući i izbor pitomaca, pripao je posebno imenovanom telu, zvanom Patronat. Odlukom Patronata staro zdanje zgrade je, zbog dotrajalosti, porušeno 1906. godine, a kamen temeljac novog Tekelijanuma postavljen je 10. novembra 1907. Novo velelepno zdanje podignuto je i useljeno 1909. godine. U tom razdoblju, u A krilu zgrade nalazio se internat za srpske đake, a u B krilu stanovi za izdavanje, od čije se kirije internat izdržavao. Ova zgrada se nalazi u današnjoj ulici Veres Pálné utca br. 17-19. Od 1909. do 1913. godine, pitomac Tekelijanuma bio je i idejni tvorac hidrosistema Dunav—Tisa—Dunav, Nikola Mirkov, koji je u to vreme bio student Tehničkog fakulteta u Budimpešti.[3]
Između dva svetska rata broj pitomaca u Tekelijanumu je opao, jer su zadužbinska dobra, a naročito gotovina kojom je fond raspolagao, veoma smanjena (potrošena), usled inflacije i zamene novca. Deo zgrade morao se izdavati pod kiriju da bi se Zadužbina održala. Krajem 1940. pominje se "seob[a] Tekelijanuma iz Budimpešte u Jugoslaviju",[4] verovatno u vezi sa Sporazumom o prijateljstvu Jugoslavije i Mađarske. U periodu 1941-1944 zadužbina se postepeno oporavlja. U njemu je tada bilo više od trideset pitomaca, od kojih je polovina primala, istina, skromne stipendije.
Vreme posle Drugog svetskog rata nanelo je najteži, bezmalo fatalan udarac Tekelijinom zavodu. Godine 1952. zgrada Tekelijanuma je nacionalizovana i Zadužbina je privremeno prestala da postoji.[1][3][5]
Mađarske državne vlasti su 1996. vratile polovinu zgrade Budimskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve. To je omogućilo da Zadužbina Save Tekelije obnovi svoj rad i da se otvori nada da će se Tekelijanum vratiti svojoj plemenitoj ulozi - da bude jedan od značajnih kulturnih, duhovnih i obrazovnih središta (centara) srpskog naroda.
Pitomci Tekelijanuma[uredi | uredi izvor]
Impozantan je broj pitomaca koji su prošli kroz Tekelijanum. Od 1838. do 1914. godine u njemu je boravilo i školovalo se oko 350 učenika i studenata. U Tekelijanumu je neko vreme stanovao Nikola Tesla,[6] kao i pesnik Laza Kostić, koji je pomogao tekelijancima da osnuju svoje kulturno društvo Preodnicu (1860), koje je bilo aktivno sve do 1876. godine. Idejni začetnik Preodnice bio je mladi tekelijanac Kosta Ruvarac. Kasnije je osnovano novo književno i potporno društvo (1880), nazvano Kolo mladih Srba.[5]
Upravnici Tekelijanuma[uredi | uredi izvor]
Dugogodišnji nadzornik Tekelijanuma bio je Stevan V. Popović koji je ovu dužnost obavljao više od tri decenije između 1882. i 1918. godine. Upravnik Tekelijanuma je jedno vreme (1863-1869) bio i naš pesnik Jovan Jovanović Zmaj koji je tada završavao studije medicine.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Ukrasi na zgradi Tekelijanum iz 1838. godine -
Tekelijanum, 1907. godina -
Stara zgrada Tekelijanuma -
Povelja Tekelijanuma -
Kosta Ruvarac (1837-1864), pisac i književni kritičar i idejni začetnik kulturnog društva Preodnica
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Kovaček, Božidar. „Sava Tekelija i njegov zavod”. Mala srpska biblioteka. Arhivirano iz originala 25. 05. 2004. g. Pristupljeno 16. 8. 2017.
- ^ "Zastava", Novi Sad 1889. godine
- ^ a b Enciklopedija Novog Sada, Tom 15. pp. 197-199, napisali M. Stoj. i M. Maks, Prometej, Novi Sad, 2000.
- ^ "Politika", 26. dec. 1940
- ^ a b Vejinović, Slavko (2004). „Tekelijanum: zadužbina Save Tekelije”. Danica: srpski narodni ilustrovani kalendar za godinu 2005.: 93-99.
- ^ Miro Vuksanović / Zadužbinar Sava Tekelija. - U:Arad kroz vekove, Temišvar : Savez Srba u Rumuniji 2012, str:15-20.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Iz kulturne i književne prošlosti Srba u Mađarskoj
- Sava Tekelija i njegov zavod
- Životno delo Save Tekelije
- Istorijat Matice srpske
- Obnova Tekelijanuma i srpske duhovnosti („Politika“, 31. decembar 2007) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015)
- Članak o Savi Tekeliji
- Pesma u čast pedesetogodišnjice proslave zavoda Tekelijanum. - U: Starmali, 31. januar 1889.