Teniska sezona Novaka Đokovića u 2015. godini

Glavni članak: Novak Đoković

Đoković je tradicionalno počeo godinu egzibicionim turnirom u Abu Dabiju. Iako je u polufinalu savladao Stanislasa Vavrinku izgubivši samo tri gema, finale je zbog bolesti bio prinuđen da preda Endiju Mariju. Bio je ovo prvi put da je srpski teniser igrao u prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata, a da nije osvojio titulu. Pre Otvorenog prvenstva Australije, Đoković je odlučio da odigra i jedan zvaničan turnir, prvi put od 2009. godine. Na svom debitantskom nastupu u Dohi, prestonici Katara, izgubio je u četvrtfinalu od hrvatskog veterana Ive Karlovića u tri tesna seta

Na prvom grend slem turniru sezone Đoković je bio postavljen za prvog nosioca. Prošao je do polufinala bez izgubljenog seta, što mu nije pošlo za rukom još od Vimbldona 2013. U četvrtfinalu je savladao Miloša Raonića. U polufinalu je odigrao svoj treći meč u poslednje tri godine u Melburnu protiv Stanislasa Vavrinke. Baš kao i prethodna tri grend slem susreta koji su igrali srpski i švajcarski teniser, i ovaj je rešen posle pet setova. Đoković je uspeo da se revanšira braniocu titule za prošlogodišnji poraz u četvrtfinalu rezultatom 7:6(1), 3:6, 6:4, 4:6, 6:0. Meč je obeležen brojnim greškama i nervozom oba takmičara. U finalu je sledila repriza okršaja iz 2011. i 2013, između Đokovića i Endija Marija. I ovog puta je Srbin izašao kao pobednik, u meču koji je veoma podsećao na njihov četvrtfinalni susret na Otvorenom prvenstvu SAD prošle godine. Krajnji rezultat je glasio 7:6(5), 6:7(4), 6:3, 6:0. Đoković je ovom pobedom osvojio svoju osmu grend slem titulu i rekordnu petu u Melburnu (u Open eri).

Nakon tri nedelje, Đoković je nastupio na Teniskom prvenstvu Dubaija, iz kategorije ATP 500. U polufinalu je savladao Tomaša Berdiha rezultatom 6:0, 5:7, 6:4. U finalu je, međutim, izgubio od branioca titule, Rodžera Federera, sa 3:6, 5:7.

Narednog vikenda Đoković je, zajedno sa kolegama iz reprezentacije Srbije, u Kraljevu dočekao hrvatski tim u okviru prvog kola Dejvis kupa. Ostvario je pobedu u pojedinačnoj konkurenciji protiv Mata Delića, i u konkurenciji parova sa Nenadom Zimonjićem. Srbija je maksimalnim rezultatom (5:0) prošla u četvrtfinale.

Tokom marta, Đoković je uspeo da odbrani titule na prva dva Mastersa u sezoni — u Indijan Velsu i u Majamiju. Time je postao prvi igrač koji je u tri različite godine osvojio oba turnira.

U Kaliforniji je Đoković igrao sigurno i bez izgubljenog seta je stigao u finale. U četvrtom kolu je pobedio Džona Iznera. U četvrtfinalu mu se pre meča predao Bernard Tomić, a u polufinalu je ubedljivo savladao Endija Marija (6:2, 6:3). Prvi put u istoriji ovog turnira, isti igrači su odigrali dva uzastopna finala. U reprizi prošlogodišnjeg susreta, Đoković je savladao Rodžera Federera sa 6:3, 6:7(5), 6:2, iako je imao priliku da meč reši već u drugom setu. Time je, uz Federera, postao najtrofejniji igrač u Indijan Velsu.

Na Floridi je Đoković igrao sa više oscilacija, što se posebno videlo u susretu četvrtog kola sa Aleksandrom Dolgopolovom, kada je Ukrajinac bio na poen od seta i dvostrukog brejka prednosti. Ipak, Đoković je stigao do šestog finala u Majamiju, sigurnijom igrom protiv Davida Ferera i Džona Iznera. Finale je igrao protiv Endija Marija, i po treći put u sezoni uspeo da savlada Britanca, ovog puta rezultatom 7:6(3), 4:6, 6:0. Na ovom turniru Đoković je dobio četiri seta bez izgubljenog gema, i osvojio svoju petu titulu.

Prvi turnir na šljaci u 2015. godini za Đokovića bio je Masters u Monte Karlu, gde ga je prethodne godine u polufinalu zaustavio Rodžer Federer. Ovog puta je protivnik prvog tenisera sveta u toj fazi takmičenja bio Rafael Nadal, sa kojim se nije sastao još od Rolan Garosa prethodne godine. Prethodno je, u četvrtfinalu, Srbin ubedljivim rezultatom savladao Marina Čilića (6:0, 6:3), dok je Španac zabeležio prvu pobedu nad igračem iz prvih 10 u sezoni, eliminisavši zemljaka Ferera. Četrdeset i treći susret dvojice velikih rivala dobio je Novak Đoković rezultatom 6:3, 6:3, i tako po peti put savladao Nadala na šljaci. U finalu Đoković nije pružio svoju najbolju igru, ali je ipak uspeo da pobedi Tomaša Berdiha sa 7:5, 4:6, 6:3 i po drugi put osvoji turnir u Monaku. Time je postao prvi teniser u istoriji koji je osvojio prva tri Masters turnira u sezoni.

Turnir u Madridu Đoković je odlučio da preskoči drugu godinu zaredom, ovog puta zbog umora.

Na Mastersu u Rimu Đoković je branio titulu. Prema sopstvenim rečima, sve do polufinala nije bio zadovoljan igrom, što se odrazilo i na rezultat — sva tri meča, protiv Almagra, Belučija i Nišikorija, morao je da rešava u tri seta. Polufinale je donelo sigurniju igru protiv Davida Ferera i pobedu rezultatom 6:4, 6:4. U finalu je Đoković odigrao najbolji meč na turniru, savladavši Rodžera Federera sa 6:4, 6:3. Time je produžio svoj niz pobeda na 22 i osvojio četvrti Masters u sezoni.

Đoković je 2015. godine osvojio tri grend slema.

Drugi grend slem turnir sezone, Rolan Garos, srpski teniser je započeo pobedom u tri seta protiv Jarka Nijeminena. Naredna tri meča, protiv Milera, Kokinakisa i Gaskea, takođe je dobio maksimalnim rezultatom. U četvrtfinalu se po sedmi put na ovom turniru sastao sa Rafaelom Nadalom, prvi put u ovako ranoj fazi još od njihovog prvog meča, 2006. godine. Tome je doprineo Špančev pad na rang listi usled slabih rezultata tokom sezone. Đoković je prekinuo Nadalovu petogodišnju dominaciju na pariskom grend slemu, zadajući mu tek drugi poraz u karijeri na ovom turniru. Rezultat je bio ubedljiv: 7:5, 6:3, 6:1. To je, takođe, bila prva Đokovićeva pobeda nad Nadalom na nekom grend slem turniru još od finala Otvorenog prvenstva Australije 2012. Protivnik prvog tenisera sveta u polufinalu bio je Endi Mari. Ni Britanac ni Srbin nisu doživeli poraz na šljaci te sezone, s tim što je Mari osvojio svoje prve titule na ovoj podlozi, u Minhenu i Madridu. Đoković je relativno lako osvojio uvodna dva seta sa po 6:3. U trećem je propustio dve vezane brejk-lopte, i Mari je uspeo da osvoji set sa 7:5. Sredinom četvrtog seta, zbog najavljene oluje u Parizu, meč je prekinut i odložen za sutrašnji dan. Mari je bolje otvorio nastavak duela, osvojivši i četvrti set sa 7:5, pre nego što je Đoković preuzeo inicijativu i završio sa 6:1 u petom. Time se plasirao u svoje treće finale na jedinom grend slemu koji mu nedostaje. Ovogodišnji protivnik bio je Stanislas Vavrinka. Švajcarac je odigrao jedan od najboljih mečeva u karijeri, a koliko je bio dominantan govori podatak da je imao 60 direktnih poena naspram Đokovićevih 30 Nakon četiri seta, Vavrinka je osvojio svoj drugi grend slem u karijeri, onemogućivši Đokovića da kompletira titule sa sva četiri najveća turnira.

Uprkos dodatnoj nedelji koju je ATP uveo između Rolan Garosa i Vimbldona, Đoković je odlučio da ne igra nijedan pripremni turnir pred treći grend slem sezone, na kojem je branio titulu. Prva tri kola prošao je bez izgubljenog seta. U osmini finala se suočio sa Kevinom Andersonom. Visoki Južnoafrikanac je dobio prva dva seta u taj-brejkovima. Đoković je uzvratio sa 6:1, 6:4. Meč je potom prekinut zbog mraka. Narednog dana srpski teniser je teško priveo susret kraju, rezultatom 7:5. U četvrtfinalu i polufinalu Đoković je produžio svoj niz pobeda protiv Marina Čilića i najvećeg iznenađenja turnira, Rišara Gaskea, pobedivši ih obojicu sa 3:0. Finale je donelo reprizu prošlogodišnjeg susreta između Rodžera Federera i Novaka Đokovića. Prvi teniser sveta je ponovo uspeo da trijumfuje i tako prvi put odbranio titulu na nekom grend slemu od 2013. godine. Ova pobeda je bila nešto lakša nego prošlogodišnja, pošto je meč završen u četiri seta: 7:6(1), 6:7(10), 6:4, 6:3. Najuzbudljiviji deo susreta, taj-brejk drugog seta, Federer je uspeo da dobije uprkos tome što je Đoković imao pet set-lopti. Neki komentatori su ovaj taj-brejk nazvali jednim od najboljih svih vremena na Vimbldonu. Đoković se ovom pobedom osamio na petom mestu Open ere, sa devet grend slem titula, iza Federera, Nadala, Samprasa i Borga. Osvojivši treći Vimbldon, izjednačio se sa svojim trenerom Borisom Bekerom, kao i sa Džonom Makenroom.

Letnju američku seriju turnira prvi teniser sveta počeo je na Mastersu u Montrealu. Bez većih problema stigao je do četvrtfinala, u kom se suočio sa Ernestsom Gulbisom. Letonac je u taj-brejku drugog seta imao dve meč-lopte, ali je Đoković uspeo da ih spasi i preokrene rezultat. U polufinalu je savladao Žeremija Šardija rezultatom 6:4, 6:4. U borbi za titulu suočio se sa Endijem Marijem. Britanac je uspeo da prekine niz od osam vezanih poraza protiv Đokovića i odneo pobedu rezultatom 6:4, 4:6, 6:3. Ključan deo meča bio je peti gem trećeg seta, koji je trajao skoro 20 minuta, i u kojem srpski teniser nije uspeo da iskoristi šest brejk-lopti. Na ovom turniru Đoković je, zajedno sa Jankom Tipsarevićem, nastupao i u konkurenciji parova. Stigli su do polufinala, gde su poraženi od kanadsko-francuske kombinacije Nestor/Rože-Vaselen.

Sledeće nedelje počeo je Masters u Sinsinatiju, jedini turnir iz Serije 1000 koji Đoković još nije osvojio. Jedini meč koji je dobio bez poteškoća bilo je četvrtfinale protiv Stanislasa Vavrinke (6:4, 6:1). Rundu pre toga, David Gofen je imao dva brejka prednosti u poslednjem setu, pre nego što je prvi reket sveta preokrenuo rezultat. U polufinalu je odigrao još jedan iscrpljujući meč, protiv Aleksandra Dolgopolova. Ukrajinac je ponovo, kao u njihovom susretu u Majamiju, bio blizu pobede Svoje peto finale u Sinsinatiju Đoković je igrao protiv Rodžera Federera. Švajcarac je igrao u svom najboljem izdanju, a nekoliko puta je iskoristio i svoj novi trik-udarac iz riterna, te je još jednom ostavio Đokovića bez titule u Ohaju, kao i bez Zlatnog mastersa. Ovim porazom je nastavljen „post“ srpskog tenisera na severnoameričkoj turneji, gde je poslednju titulu osvojio u Torontu 2012.

Poslednji grend slem turnir sezone, Otvoreno prvenstvo SAD, Đoković je počeo ubedljivim pobedama nad Souzom i Hajder-Mauerom. Već sledeći meč, protiv Andreasa Sepija, bio je teži test za prvog nosioca, ali je ipak završen sa 3:0 u setovima. Sledeće dve runde Đoković je igrao protiv dva Španca, Rouberta Bautiste Aguta i Felisijana Lopeza. U oba je imao poteškoće i izgubio po jedan set. Polufinale je donelo novi okršaj protiv Marina Čilića, ovoga puta branioca titule. Hrvatski teniser se mučio sa povredom i nije uspeo da pruži svoju najbolju igru, te je Đokovićeva pobeda bila više nego ubedljiva: 6:0, 6:1, 6:2 Plasiravši se u finale, srpski teniser je postao treći čovek u Open eri, posle Roda Lejvera i Rodžera Federera, koji je uspeo da stigne do meča za titulu na sva četiri najveća turnira u jednoj sezoni Upravo se protiv Švajcarca borio za svoj drugi „Ju-Es open“. To je bilo njihovo šesto finale u ovoj sezoni, kao i rekordan četrnaesti meč na grend slem turnirima. Federer je pre susreta imao niz od 28 dobijenih setova, ali, uprkos tome što mu servis nije bio na najvišem nivou, Đoković je uspeo da pobedi sa 6:4, 5:7, 6:4, 6:4 i osvoji treći grend slem turnir ove godine, kao i deseti ukupno Popravio je svoj učinak u finalima na ovom turniru (2:4) i ponovo se izjednačio sa Federerom po broju pobeda (21:21). Takođe je stigao do rekordnih 16.145 bodova na ATP listi, 6.740 ispred Federera.

Za razliku od 2011. godine, kada je posle osvajanja tri grend slem trofeja Đoković popustio u završnici sezone, 2015. je situacija bila potpuno suprotna. Osvojio je još četiri turnira, čime je oborio lični rekord po broju titula u jednoj sezoni.

Možda najdominantnije dve nedelje u karijeri Đoković je ostvario na turnirima u Pekingu i Šangaju. U kineskoj prestonici mu je samo David Ferer, u polufinalu, uspeo da oduzme tri gema u jednom setu. Sve ostale mečeve, uključujući četvrtfinale protiv Iznera i finale protiv Rafaela Nadala (6:2, 6:2), srpski teniser je dobio sa četiri ili manje izgubljenih gemova. Na taj način je osvojio šestu titulu na ovom turniru, gde od prvog nastupa 2009. nije doživeo poraz. Nijedan set Đoković nije izgubio ni na Mastersu u Šangaju. Put do finala bio je, međutim, nešto teži, pogotovo četvrtfinale protiv Bernarda Tomića (7:6(6), 6:1). U polufinalu se prvi teniser sveta revanširao Endiju Mariju za poraz u Montrealu, ubedljivom pobedom od 6:1, 6:3. Finale je donelo donekle iznenađujućeg protivnika, Žoa-Vilfrida Congu, koji je u prethodnoj rundi savladao Nadala. Đoković se i Congi revanširao za poraz u Kanadi (iz 2014. godine), postavši igrač sa najviše titula u Šangaju.

Poslednji Masters sezone, u Parizu, Đoković je osvojio treći put uzastopno. Iako nije igrao na tako visokom nivou kao u Kini, uspeo je da, između ostalog, osvoji prvi meč u karijeri u kojem nije napravio nijedan brejk, protiv Tomaša Berdiha (7:6(3), 7:6(8)). U polufinalu je Sten Vavrinka prekinuo Đokovićev niz od 29 dobijenih setova, ali je potom po drugi put u sezoni izgubio poslednji set sa 0:6. Finale između prvog i drugog tenisera sveta, Đokovića i Marija, proteklo je uglavnom po diktatu srpskog igrača (6:2, 6:4). Đoković je postao prvi teniser u istoriji koji je osvojio 6 Mastersa u jednoj sezoni, oborivši sopstveni rekord iz 2011.

Pred Završni turnir sezone Đoković je delovao nezaustavljivo, što se potvrdilo u prvom meču grupe „Sten Smit“, u kojem je Nišikoriju prepustio samo dva gema. Međutim, po treći put u karijeri, Srbinov veliki niz zaustavio je Rodžer Federer. On je u drugom meču grupe zadao Đokoviću prvi poraz u dvorani od 2012. i prvi poraz na Završnom mastersu od 2011. Takođe ga je po drugi put sprečio da povede u međusobnim duelima. Uprkos ovom porazu, Đoković je uspeo da se domogne polufinala kao drugoplasirani u grupi, savladavši Berdiha sa 6:3, 7:5. U polufinalu je vidno podigao nivo igre, što mu je omogućilo ubedljivu pobedu protiv Rafaela Nadala, pobednika grupe „Ilija Nastase“. Time se prvi put u karijeri izjednačio sa Špancem po broju pobeda (23:23). Za revanš Federeru nije morao da čeka dugo — sastali su se i u finalu, po treći put u poslednje četiri sezone (računajući i neodigranu partiju prethodne godine). Za razliku od vrlo napetog meča iz 2012, Đoković je ovog puta relativno lako zaokružio sezonu pobedom od 6:3, 6:4. Postao je prvi čovek sa 4 uzastopne titule na Završnom mastersu i ponovo se izjednačio sa Federerom (22:22).

Statistički, ova sezona je najbolja u Đokovićevoj karijeri. Osvojio je 11 titula: Otvoreno prvenstvo Australije, Vimbldon i Otvoreno prvenstvo SAD, Završni turnir sezone, šest Masters turnira (Indijan Vels, Majami, Monte Karlo, Rim, Šangaj i Pariz), kao i turnir u Pekingu. Stigao je do finala sva četiri grend slem turnira (ponovo mu je izmakao Rolan Garos), postavši tek treći igrač kome je to uspelo. Osim toga, stigao je do finala svih turnira na kojima je učestvovao u sezoni, sem prvog, u Dohi. To čini rekordan niz od 15 finala, od kojih je izgubio četiri (Dubai, Rolan Garos, Montreal i Sinsinati). Među važnim rekordima još se izdvajaju i najveći broj Masters turnira (6), najveći broj pobeda nad igračima iz prvih deset (31), najveći broj poena na ATP listi (16.585) i najveća zarada od turnira (21,6 miliona dolara). Po prvi put je celu sezonu proveo kao prvi teniser sveta i po prvi put je ostvario istovremeno izjednačenje u međusobnim duelima sa Federerom i sa Nadalom. Ostvario je odnos pobeda i poraza 82:6 (93%).