Pređi na sadržaj

Teodora (Despina Hatun) Velika Komnina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Teodora Velika Komnina
Datum rođenja1438.
Mesto rođenjaTrapezunt
Datum smrti1507.
Mesto smrtiDijarbakir
SupružnikUzun Hasan
DecaHalima Begum, Yaqub Beg
RoditeljiJovan IV Veliki Komnin

Teodora Velika Komnina (grčki: Θεοδωρα Μεγαλη Κομνηνη), takođe poznata kao Despina Hatun (pers. دسپینا خاتون; od grčke titule despina i Tursko - Mongolske titule hatun, obe titule znače "dama"), bila je ćerka trapezuntskog cara Jovana IV Velikog Komnina i njegove prve supruge, princeze iz dinastije Bagration, ćerke gruzijskog kralja Aleksandra I koja se udala za vladara Ak Kojunlua Uzun Hasana 1458. godine. Bila je majka Halime Begom koja je bila majka prvog vladara iz dinastije Safavida, šaha Ismaila I.

Neki stariji pisci je nazivaju „Katarina“. Čarls Dil je pokazao da je zasnovana na Du Cangeovom pogrešnom razumevanju mongolske titule „Hatun“ kao „Katarina“.[1]

Car Jovan IV je pristao na brak samo ako je njegovoj ćerki bilo dozvoljeno da zadrži svoju pravoslavnu veru, što je uslov sa kojim se Uzun Hasan složio. Despina je bila poznata po svojoj izuzetnoj lepoti među Grkinjama. Bila je u pratnji grupe pravoslavnih hrišćanskih sveštenika i dozvoljeno joj je da gradi pravoslavne crkve u Persiji. Uzun Hasan je ovim brakom učvrstio svoj antiosmanski savez i dobio podršku mnogih Grka, Jermena i Gruzijaca.[2]

Brak između hrišćana i muslimanskih vladara, iako neuobičajen, nije bio bez presedana. Speros Vrjonis daje nekoliko primera iz Sultanata Turaka Seldžuka, počevši od Kilidža Arslana II.[3] Kasniji primer je car Mihailo VIII Paleolog koji udaje svoje vanbračne ćerke Eufrozinu i Mariju za Nogaj-kana i Abaka-kana. Prethodni carevi Trapezunta su udavali svoje sestre i ćerke za muslimanske vladare, a posebno car Aleksija III, tokom čije su vladavine dve njegove sestre i dve njegove ćerke bile udate za vladare susednih muslimanskih država.[4]

U zapadnoj Evropi, Teodora je inspirisala mit o „Princezi od Trapezunta“, deo priča o damama u nevolji, kao io mogućem velikom krstaškom ratu protiv Turaka Osmanlija. Legenda je inspirisala nekoliko umetnika, uključujući Piznela i Žaka Ofenbaha.

Detinjstvo i mladost

[uredi | uredi izvor]

Teodora je bila ćerka cara Jovana IV i njegove prve žene, princeze iz dinastije Bagration, ćerke kralja Aleksandra I.[5][6] Godine 1458. bila je udata za Uzun Hasana, kana iz turkomanskog plemena Ak Kojunlu; stric David ju je odveo na venčanje.[7]

Politički brak

[uredi | uredi izvor]

U vreme sklapanja braka, Carstvo njenog oca cara Jovana IV suočilo se sa ozbiljnom pretnjom. Carigrad je pao u ruke osmanskog sultana Mehmeda II 1453. Sultan Mehmed II je 1456. godine, naredio svom guverneru Četiru da zauzme Trapezunt; napad nije uspeo, ali je car Jovan IV bio primoran da prizna vrhovnu vlast sultana Mehmeda II kako bi sprečio dalje napade.[8] Sultan Mehmed II je postepeno anektirao poslednje vizantijske posede u Moreji, dovršivši zadatak osvajanjem Mistre 29. maja 1460. godine.[9] Činilo se da je savez sa moćnim plemenom Ak Kojunlu, koji je bio najmoćniji rival Osmanlija, više nego koristan.

Trapezuntsko carstvo i Ak Kojunlu su imali dugu istoriju saradnje, jer su u prošlosti zaključili nekoliko političkih brakova: Teodorina pra-pra-tetka se udala za Kara Osmana, emira Ak Kojunlua.[10] Teodora je bila poznata po svojoj lepoti. Jedan nepoznati venecijanski putnik je napisao: „Bilo je opšte mišljenje da u to vreme nije bilo žene veće lepote; i po celoj Persiji se širila slava o njenoj velikoj lepoti i vrhunskom šarmu.“[11] Uzun Hasan je željno pristao da bude zaštitnik Trapezuntskog carstva, i pristao je na niz drugih ustupaka, u zamenu za Teodorinu ruku. Vesti o Teodori kao princezi od Trapezunta koja je bila udata za moćnog Uzun Hasana proširile su se na Zapad i pomogle u podsticanju priča o princezi od Trapezunta.

Međutim, ovaj savez nije pomogao Jovanovom nasledniku, njegovom bratu caru Davidu. Sultan Mehmed II, osmanski vladar, krenuo je na carski grad Trapezunt 1461. Uzun Hasan je u početku podržavao Trapuzent, ali su ga Osmanlije ubedile da prestane sa pružanjem podrške Trapezuntu nakon neuspelog posredovanja njegove majke Sare Hatun. Nakon što je obezbedio istočnu granicu, sultan Mehmed II je napao Trapezunt, koji se predao 15. avgusta 1461, čime je Trapezuntsko carstvo prestalo da postoji.

Kasniji život

[uredi | uredi izvor]

Nakon pada Trapezunta, car David Veliki Komnin je stavljen u kućni pritvor. Godine 1463. car David je otkriven kako pokušava da pošalje tajno pismo Teodori, što je sultanu Mehmedu II dalo potreban izgovor da se jednom zauvek otarasi cara Davida. On je ovo pismo smatrao zaverom da se uz pomoć Ak Kojunlua ponovo zauzme Trapezuntsko carstvo i naredio je da se pogube car Davida, njegovi sinovi i njegovog sinovac 1. novembra 1463. godine.[12]

Uprkos smrti strica, Teodora je nastavila da utiče na svog muža u spoljnim poslovima. Prema Entoni Brajeru, ona je bila pokretačka snaga iza diplomatskih pregovora u Veneciji 1465-1466, sa knezom Stefanom III Moldavskim 1474. godine.[13] Kada je mletački diplomata Katerino Zeno došao na dvor Uzun Hasana 1473. godine, jedna od prvih osoba koje je sreo bila je Teodora. On je ženi otkrio da su u srodstvu i na osnovu toga mu je omogućila pristup njoj i Uzun Hasanu tokom njegovog boravka.[14] Franc Babinger navodi da je bila prisutna u bici kod Otlukbelija (1473), gde je nagovarala svog muža da progoni poraženu vojsku sultana Mehmeda II kako bi ga potpuno uništila.[15]

Posle smrti Uzun Hasana 1478. godine, o njoj se ne zna mnogo. Sahranjena je u crkvi Svetog Đorđa u Dijarbakru, gde je njena grobnica pokazana italijanskom posetiocu 1507. godine. Međutim, struktura je oštećena 1883. i više se ne može videti.[13]

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Uzun Hasan i Teodora su imali najmanje dva sina i tri ćerke:[13]

  • Maksud - beg (? - 1478). Pogubio njegov polubrat Halil 1478. godine;
  • Masih - beg (? - pre 1473)
  • Halima Alamšah Hatun[16] (1460–1522). Udala se za svog rođaka šeika Hajdara (sin Hatidži Hatun, sestre njenog oca Uzn Hasana, i šeika Džunejda) 1471/1472. Imali su tri sina i četiri ćerke. Jedan od njih je bio šah Ismail I, otac šaha Tahmaspa I. U hrišćanskim izvorima se zvala Marta.
  • Dve druge ćerke koje je Katerino Zeno upoznao u Damasku, gde su razgovarali na pontijskom grčkom.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Diehl (1913). "Catherine on Theodora?". Byzantinische Zeitschrift. 22: 88f – via De Gruyter.
  2. ^ Christian-Muslim Relations. A Bibliographical History. Volume 5 (1350-1500),BRILL, Jun 21, 2013.
  3. ^ Vryonis, The Decline of Medieval Hellenism in Asia Minor and the Process of Islamization from the Eleventh through the Fifteenth Century (Berkeley: University of California, 1971), pp. 227f
  4. ^ Discussed in Elizabeth Zachariadou, "Trebizond and the Turks (1352-1402)", Archeion Pontou, 35 (1979), pp. 333-358.
  5. ^ William Miller (1969). Trebizond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926. Chicago: Argonaut. , pp. 81f
  6. ^ Byzantine aristocratic practice at the time favored marriages as early as 13 years, so Theodora could have been born as late as 1439.
  7. ^ Chalcocondyles, 9.70; translated by Anthony Kaldellis, The Histories (Cambridge: Dumbarton Oaks Medieval Library, 2014), vol. 2 p. 353
  8. ^ Miller 1969, str. 87f
  9. ^ Donald M. Nicol, The Last Centuries of Byzantium, second edition (Cambridge: University Press, 1972), pp. 396-398
  10. ^ Donald M. Nicol, The Byzantine family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100-1460: a genealogical and prosopographical study (Washington, D.C.: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies, 1969), pp. 145f
  11. ^ Cited in Miller 1969, str. 88f
  12. ^ Cited in Miller 1969, str. 108f
  13. ^ a b v Anthony Bryer, "Greeks and Türkmens: The Pontic Exception", Dumbarton Oaks Papers, 29 (1975), n. 146
  14. ^ Caterino Zeno, "Travels in Persia", A Narrative of Italian Travels in Persia, in the Fifteenth and Sixteenth Centuries, translated and edited by Charles Grey, (London: Hakluyt Society, 1873), pp. 13f
  15. ^ Babinger, Mehmed the Conqueror and his Time, translated by Ralph Manheim (Princeton: University Press, 1978), p. 314
  16. ^ Also Halime, Alamşah, Alemshah, Alemşah

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Bierbrier, M.L. (1997). "The Descendants of Theodora Comnena of Trebizond". The Genealogist. Picton Press. 11 (2).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теодора_(Деспина_Хатун)_Велика_Комнина&oldid=27727896”