Teodor Metohit

Teodor Metohit
Ktitorski portret, Crkva Hrista Spasitelja u Polju
Puno ime	Teodor Metohit
Datum rođenja	1270.
Mesto rođenja	Carigrad, Vizantijsko carstvo
Datum smrti	13. mart 1332.(1332-03-13) (61/62 god.)
Mesto smrti	Carigrad, Vizantijsko carstvo
Deca	Irene
Roditelji	George Metochites

Teodor Metohit (grčki: Θεόδωρος Μετοχίτης; 1269. ili 1270. - 13. mart 1332. godine) je bio vizantijski državnik, književnik, filozof i pokrovitelj umetnosti. Obavljao je funkciju velikog logoteta.

Biografija

Rođen je u Carigradu 1269. ili 1270. godine kao sin arhiđakona Georgija Metohita, pobornika unije pravoslavne i katoličke crkve. Prvo obrazovanje stekao je u Carigradu. Nakon Vlaheranskog sabora, njegov otac je osuđen i prognan, a Teodor je, izgleda, mladost proveo u monaškoj sredini u Bitiniji u Maloj Aziji. Posvetio se proučavanju sekularnih i crkvenih autora. Godine 1290. zajedno sa ocem je ponovo u Carigradu. Međutim, iako je Georgije Metohit do kraja života (1328) ostao protivnik vizantijskog cara Andronika II, njegov sin nije. Kada je car Andronik II posetio Nikeju (1290/1. godine), Teodor Metohit je na njega ostavio jak uticaj. Vizantijski car, Andronik II poverio mu je funkciju logoteta stada (των αγελών). Nakon nešto više od godinu dana, Teodor Metohit je imenovan za senatora. Vizantijski senat (sinklit) tada je već izgubio svoju funkciju iz ranovizantijskog perioda, te je titula senatora značila da je Teodor Metohit svrstan u red povlašćenih Romeja. Zaputivši se u Kilikiju i na Kipar, unapređen je u logoteta careve privatne blagajne (των οίκείακών). Cilj Metohitove misije u Kilikiji bio je da se isprosi nevesta za cara - savladara Mihaila IX, sina cara Andronika II. Teodor Metohit je to i postigao. Naredni zadatak bila je diplomatska misija u Srbiji kojom je trebalo da se okonča rat cara Andronika II i srpskog kralja Milutina Nemanjića sklapanjem braka kralja Stefana Uroša II Milutina Nemanjića i Simonide Paleolog, vizantijske princeze. Prisustvovao je tajnim razgovorima između cara Andronika II i patrijarha Jovana XII, vođenim povodom udaje. Brak je sklopljen 1299. godine. Tokom vođenja pregovora, Teodor Metohit je više puta boravio u Solunu, drugom po veličini gradu Carstva.

Kada je carica Irina 1303. godine, zbog sukoba sa mužem, došla u Solun, sa njom je krenuo i Teodor Metohit. Irinini preci su na Solun polagali prava još pre više od jednog veka. Teodor Metohit je tvrdio da je sa caricom krenuo po njenoj i carevoj ličnoj želji, kao neophodni činovnik i savetnik u važnim poslovima. Verovatno je bio i Andronikov špijun u Solunu. Tamo je proveo skoro dve godine, kada se vratio u Carigrad. Tada je bio na vrhuncu svoje političke karijere. Godine 1305. nagrađen je titulom logoteta του γενικοϋ. Ubrzo po povratku iz Soluna postao je i "mezason". Tako je po efektivnom uticaju na cara prišao, a možda čak i prestigao svoga prijatelja, Nićifora Humnu. Humna je takođe nosio titulu mezasona. Do 1320. godine, Teodor Metohit je po rangu bio iza njega.

Ubrzo po povratku u Carigrad, Teodor Metohit je svoju ćerku Irinu udao za panipersevasta Jovana Paleologa, carevog sinovca. Time se orodio sa dinastijom Paleolog. Humnova politička zvezda se od tada postepeno gasi.

Pored svojih političkih dužnosti, poput ambasadora u Kilikiji i u Srbiji, Teodor Metohit je nastavio da uči i piše dela. Počeo je studirati astronomiju kod Manojla Vrijenija 1312/3. godine. Bio je oženjen i imao je petoricu sinova i ćerku Irinu, suprugu Jovana Komnina Paleologa.

Građanski rat

Metohitova politička karijera završena je 1321. godine, kada je imenovan za velikog logoteta. Tada je bio na vrhuncu moći. Bio je i jedan od najbogatijih ljudi svoga vremena. Deo novca potrošio je na obnovu i dekoraciju manastira Hora na severozapadu Carigrada, gde se i dalje može videti njegov ktitorski portret, mozaik na priprati, na ulazu u naos. Teodor Metohit je bio bizak saradnik cara Andronika II. Svedočanstva o Teodoru Metohitu govore kao o grabežljivom, isključivom i nadmenom političaru. Memoari cara Jovana VI Kantakuzina čak kazuju da su mnogi sinklitici starijeg Andronika 1328. godine, pristali da mlađem Androniku otvore kapije prestonice ukoliko ih ovaj oslobodi velikog logoteta. Nakon što je vizantijski car Andronik II poražen u građanskom ratu od svoga unuka, cara Andronika III, Teodor Metohit je sa njim otišao u progonstvo. Tamo se razboleo od prostatohipertrofije. Lišen je imovine i izgnan u Didimotiku. Dozvoljeno mu je 1330. godine, da se vrati u Carigrad. Povukao se u manastir Horu, gde je umro 13. marta 1332. godine, kao monah Teolept. Na mestu velikog logoteta nasledio ga je Aleksije Apokavk.

Dela

• O Skitima (Περί Σκυθών), u kome je među prvima uočio opasnost od Turaka (Skita) po Vizantijsko carstvo.
• Uvod u anatomiju (Στοιχείωσις)
• Lične beleške i zapažanja (Hypomnematismoi kai semeioseis gnomikai), eseji o filozofskim, istorijskim i klasičnim književnim temama.
• Poslaničko slovo (Pρεσβευτικός), izveštaj sa putovanja u Srbiju, na samom izmaku XIII veka i pregovora koje je vodio na srpskom dvoru o braku kralja Stefana Uroša II Milutina sa princezom Simonidom, kao i o miru između Vizantije i Srbije.

Izvori

• Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom 6, Vizantološki institut SANU, Beograd (1986)