Pređi na sadržaj

Teflon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Teflon
Nazivi
IUPAC naziv
Poli(1,1,2,2-tetrafluoroetilen)[1]
Drugi nazivi
Fluon, poli(tetrafluroeten), poli(difluorometilen), poli(tetrafluoroetilen), teflon
Identifikacija
Abrevijacija PTFE
ChEBI
ChemSpider
  • None
ECHA InfoCard 100.120.367
KEGG[2]
UNII
Svojstva
(C2F4)n
Gustina 2200 kg/m³
Tačka topljenja 327 °C
Toplotna provodljivost 0,25 W/(m·K)
Opasnosti
NFPA 704
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Politetrafluoroetilen (PTFE) je sintetički fluoropolimer od tetrafluoroetilena koji ima brojne primene. Teflon je zaštićeno ime za materijale bazirane na politetrafluoroetilenu. Ovo ime je registrovalo preduzeće Hemours,[3] koje se odvojilo od Duponta, gde je ovaj materijal originalno otkriven 1938. godine.[3] Teflon je pronašao američki hemičar Roj Dž. Planket 1938. godine.

Teflon se dobija slobodnoradikalskom polimerizacijom mešanjem tetrafluoroetena sa vodenim rastvorom amonijum-persulfata. Može se dobiti suspenzionom polimerizacijom ili disperzionom polimerizacijom (čime se dobija disperzija polimera u vodi koja se može koncentrovati i koristiti za premaze). Suspenzionom polimerizacijom se dobijaju znatno veće čestice, koje se mogu oblikovati pod pritiskom.

Upotreba mu se zasniva na hemijskoj inertnosti, termalnoj stabilnosti i nelepljivosti. Od posebnog značaja za njegovu upotrebu je što se topi tek na 327 °C[4] pa se može koristiti za kuhinjsko posuđe. Teflonizacija materijala se izvodi tako što se površina materijala mehanički učini neravnom, a zatim se šupljine pod pritiskom ispunjavaju teflonom.

Hemijska struktura

[uredi | uredi izvor]
Struktura teflona, politetrafluoroetilena.

Prednost teflona u odnosu na ostale materijale je što za njega ništa ne prijanja. Ova osobina teflona se objašnjava velikim brojem atoma fluora koji je najelektronegativniji element Periodnog sistema. Elektroni oko fluora stvaraju štit oko polimera i sprečavaju hemijska jedinjenja da priđu polimeru. Pored toga, vrlo jaka veza ugljenik-fluor čini teflon inertnim te se koristi u hemijskoj industriji.

Primena

[uredi | uredi izvor]
Teflonski tiganj

Međutim, njegova nereaktivnost ga čini problematičnim za primenu jer je problem naneti ga na površinu. Koristi se za izradu reaktora ili presvlaka u reaktorima u kojim se odigravaju reakcije sa korozivnim supstancama, takođe i kao materijal za boce u kojima se čuvaju superkiseline. Od njega se izrađuju polupropustljive membrane u hlor-alkalnoj industriji, permeabilne membrane (engl. Gore-Tex) koje propuštaju vodenu paru napolje, a ne propuštaju vodu u obuću, cevi za kateter, posuđe u domaćinstvu, a koristi se i kao čvrsti lubrikant.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „poly(tetrafluoroethylene) (CHEBI:53251)”. ebi.ac.uk. Pristupljeno 12. 7. 2012. 
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ a b „The History of Teflon Fluoropolymers”. Teflon.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-03. 
  4. ^ „Teflon™ PTFE” (PDF). 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]