Pređi na sadržaj

Tehnološka konvergencija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tehnološka konvergencija je prisustvo niza različitih tehnologija u izvođenju sličnih zahteva

Najčešće, termin "konvergencija" se odnosi na sinergiju teksta, zvuka i vedea u jednoj mreži tako da deleći resurse i kombinovanjem međusobno, povećavaju novu efektivnost. Kao primer možemo navesti računarske mreže gde bi se konvergencija mogla odnositi na komunikaciju među operativnim sistemima preko različitih protokola.

Definicije

[uredi | uredi izvor]

„Konvergencija je duboka integracija znanja, alata i svih relevantnih aktivnosti ljudske aktivnosti za zajednički cilj, kako bi se omogućilo društvu da odgovori na nova pitanja kako bi se promenio odgovarajući fizički ili društveni ekosistem. Takve promene u odgovarajućem ekosistemu otvaraju nove trendove, puteve. i mogućnosti u sledećoj divergentnoj fazi procesa“.[1][2]

Sidarta Menon definiše konvergenciju, u svojoj Političkoj inicijativi dileme o medijskoj pokrivenosti: Međunacionalna perspektiva, kao integraciju i digitalizaciju. Integracija se ovde definiše kao „proces transformacije mere po stepenu do kojeg su različiti mediji kao što su telefoni, prenos podataka i infrastruktura informacionih tehnologija kombinovani u jednu besprekornu platformu mrežne arhitekture za sve namene“.[3] Digitalizaciju ne definiše toliko njena fizička infrastruktura, koliko sadržaj ili medij. Jan van Dijk sugeriše da „digitalizacija znači razbijanje signala u bajtove koji se sastoje od jedinica i nula“.[4][5] Konvergenciju je definisao Blakman, 1998, kao trend u evoluciji tehnoloških usluga i industrijskih struktura.[6] Konvergencija je kasnije definisana konkretnije kao spajanje telekomunikacija, računarstva i emitovanja u jedan digitalni bit-tok.[7][8][9] Miler se protivi tvrdnji da je konvergencija zapravo preuzimanje svih oblika medija od strane jedne tehnologije: digitalnih računara.[10][11]

Tehnološka konvergencija medija je tendencija da se, kako se tehnologija menja, različiti tehnološki sistemi ponekad evoluiraju ka obavljanju sličnih zadataka. Digitalna konvergencija se odnosi na konvergenciju četiri industrije u jedan konglomerat, ITTCE (informacione tehnologije, telekomunikacije, potrošačka elektronika i zabava). Ranije odvojene tehnologije kao što su glasovne (i funkcije telefonije), podaci (i aplikacije za produktivnost) i video sada mogu da dele resurse i da međusobno komuniciraju sinergijski. Telekomunikaciona konvergencija (koja se naziva i „konvergencija mreže“) opisuje nove telekomunikacione tehnologije i mrežnu arhitekturu koja se koristi za migraciju više komunikacionih usluga u jednu mrežu.[12] Konkretno, ovo uključuje konvergiranje prethodno različitih medija kao što su telefonija i komunikacija podataka u zajedničke interfejse na pojedinačnim uređajima, kao što većina pametnih telefona može da upućuje telefonske pozive i pretražuje veb.

Konvergentne usluge, kao što su VoIP, IPTV, Smart TV i druge, imaju tendenciju da zamene starije tehnologije i na taj način mogu da poremete tržišta. Konvergencija zasnovana na IP-u je neizbežna i rezultiraće novim uslugama i novom potražnjom na tržištu.[13] Kada stara tehnologija konvergira u zajedničku u javnom vlasništvu, usluge zasnovane na IP-u postaju nezavisne od pristupa ili manje zavisne. Stara usluga zavisi od pristupa.[14]

Konvergentna tehnološka polja

[uredi | uredi izvor]

NBIC, akronim za nanotehnologiju, biotehnologiju, informacione tehnologije i kognitivne nauke, bio je 2014. najpopularniji termin za konvergirajuće tehnologije. Uveden je u javni diskurs objavljivanjem Konvergentnih tehnologija za poboljšanje ljudskog učinka, izveštaja koji je delimično sponzorisala Nacionalna naučna fondacija SAD.[15] Ponuđene su razne druge skraćenice za isti koncept, kao što je GNR (genetika, nanotehnologija i robotika) (Bil Džoj, 2000, Zašto budućnosti nismo potrebni[16]). Novinar Džoel Garo u knjizi Radikalna evolucija: Obećanje i opasnost poboljšanja naših umova, naših tela — i šta znači biti čovek koristi „GRIN“, za genetske, robotske, informacione i nano procese,[17] dok naučni novinar Daglas Malal u Našoj molekularnoj budućnosti: Kako će nanotehnologija, robotika, genetika i veštačka inteligencija transformisati naš svet koristi „GRAIN“ za genetiku, robotiku, veštačku inteligenciju i nanotehnologiju.[18] Još jedan akronim koji je skovala korespondirajuća tehnološka organizacija ETC grupa je „BANG“ za „bitovi, atomi, neuroni, geni“.[19]

Konvergiranje oblasti nauke i tehnologije

[uredi | uredi izvor]

Sveobuhvatan izraz koji koriste Roko, Bejnbridž, Ton i Vajtsajds je Konvergencija znanja, tehnologije i društva (2013).[20] Bejnbridž i Roko su uređivali i bili koautori Springerovog referentnog Priručnika o konvergenciji nauke i tehnologije (2016)[21] koji definiše koncept konvergencije u različitim naučnim, tehnološkim i medicinskim oblastima.[22] Roko je objavio Principe i metode koji olakšavaju konvergenciju (2015).[23]

Digitalna konvergencija

[uredi | uredi izvor]

Digitalna konvergencija je sklonost da različite digitalne inovacije i mediji vremenom postanu sličniji. To omogućava konvergenciju pristupnih uređaja i sadržaja, kao i operacija i strategije učesnika u industriji.[24] Ovako ova vrsta tehnološke konvergencije stvara mogućnosti, posebno u oblasti razvoja proizvoda i strategija rasta za kompanije za digitalne proizvode.[24] Isto se može reći iu slučaju pojedinačnih kreatora sadržaja, kao što su vlogeri na YouTube. Konvergencija u ovom primeru je prikazana u uključivanju Interneta, kućnih uređaja kao što su pametna televizija, kamera, YouTube aplikacija i digitalni sadržaj. U ovoj postavci postoje takozvani „kraci“,[25] koji su uređaji koji se povezuju na centralno čvorište (kao što je računar ili pametni TV). Ovde internet služi kao posrednik, posebno kroz svoje interaktivne alate i društveno umrežavanje, kako bi se stvorile jedinstvene mešavine proizvoda i usluga kroz horizontalnu integraciju.[24]

Gornji primer naglašava kako digitalna konvergencija obuhvata tri fenomena:

  • dotadašnji samostalni uređaji se povezuju mrežama i softverom, što značajno poboljšava funkcionalnost;
  • prethodno samostalni proizvodi se konvergiraju na istu platformu, stvarajući hibridne proizvode u procesu; i,
  • kompanije prelaze tradicionalne granice kao što su hardver i softver da bi obezbedile nove proizvode i nove izvore konkurencije.[26]

Drugi primer je konvergencija različitih tipova digitalnih sadržaja. Prema Hariju Štraseru, bivšem tehničkom direktoru Simensa „[digitalna konvergencija će značajno uticati na životni stil i stil rada ljudi]“.[27]

Mobilni telefoni

[uredi | uredi izvor]
Konvergencija mobilnih i stonih računara: Librem 5 mobil, kada je povezan sa tastaturom, ekranom i mišem, radi kao desktop računar.

Funkcije mobilnog telefona se menjaju kako tehnologije konvergiraju. Zbog tehnološkog napretka, mobilni telefon funkcioniše kao više od telefona: takođe može da sadrži internet vezu, video plejere, MP3 plejere, igrice i kameru. Njihova područja upotrebe su se vremenom povećavala, delimično zamenjujući druge uređaje.

Mobilni konvergentni uređaj je onaj koji, ako je povezan sa tastaturom, monitorom i mišem, može da pokreće aplikacije kao što bi to radio desktop računar.[28][29][30] Konvergentni operativni sistemi uključuju Linuks operativne sisteme Ubuntu Touch,[31] Plasma Mobile[32] and PureOS.[33]

Konvergencija se takođe može odnositi na mogućnost pokretanja iste aplikacije na različitim uređajima i mogućnost razvoja aplikacija za različite uređaje (kao što su pametni telefoni, televizori i desktop računari) odjednom, sa istom bazom koda.[34][32] Ovo se može uraditi preko Linuk aplikacija koje se prilagođavaju uređaju na kojem se koriste[32][35][36] (uključujući izvorne aplikacije dizajnirane za to preko okvira kao što je Kirigami)[37][38] ili korišćenjem višestrukih-platformskih okvira poput Quasar framework-a koji koriste alate kao što su Apači Kordova, Elektron i Kapasitor, koji mogu povećati korisničku bazu, tempo i lakoću razvoja i broj dostignutih platformi uz smanjenje troškova razvoja.[39][40][41]

Internet

[uredi | uredi izvor]

Uloga Interneta se promenila od prvobitne upotrebe kao komunikacionog alata do lakšeg i bržeg pristupa informacijama i uslugama, uglavnom preko širokopojasne veze. Televizija, radio i novine su bili svetski mediji za pristup vestima i zabavi; sada su se sva tri medija spojila u jedan, a ljudi širom sveta mogu da čitaju i čuju vesti i druge informacije na Internetu. Konvergencija interneta i konvencionalne televizije postala je popularna tokom 2010-ih, putem Smart TV-a, koji se ponekad naziva i „Konektovani TV“ ili „Hibridni TV“, (ne treba mešati sa IPTV-om, Internet TV-om ili sa Veb TV-om). Smart TV se koristi da se opiše trenutni trend integracije Interneta i Web 2.0 funkcija u moderne televizore i set-top kutije, kao i tehnološku konvergenciju između računara i ovih televizora ili set-top kutija. Ovi novi uređaji najčešće takođe imaju mnogo veći fokus na onlajn interaktivne medije, Internet TV, OTT, kao i medije za strimovanje na zahtev, a manje fokusa na tradicionalne medije za emitovanje kao što su prethodne generacije televizora i set-top kutije uvek imale.[42]

Društveni pokreti

[uredi | uredi izvor]

Integracija društvenih pokreta u sajber prostor jedna je od potencijalnih strategija koje društveni pokreti mogu koristiti u doba medijske konvergencije. Zbog neutralnosti Interneta i dizajna od kraja do kraja, struktura moći Interneta je dizajnirana da izbegne diskriminaciju između aplikacija. Meksička kampanja Zapatista za prava na zemljište bila je jedan od najuticajnijih slučajeva u informatičkom dobu; Manuel Kastels definiše Zapatiste kao „prvi informativni gerilski pokret“.[43] Ustanak Zapatista bio je marginalizovan od strane narodne štampe. Zapatisti su bili u stanju da izgrade osnovni, decentralizovani društveni pokret koristeći Internet. Efekat Zapatista,[44] nastavlja da organizuje društvene pokrete na globalnom nivou. Sofisticirana vebmetrička analiza, koja mapira veze između različitih veb stranica i nastoji da identifikuje važne čvorne tačke u mreži, pokazuje da Zapatista pokret povezuje stotine globalnih nevladinih organizacija.[45] Većina društvenog pokreta koji organizuju Zapatisti cilja svoju kampanju posebno protiv globalnog neoliberalizma.[46] Uspešnom društvenom pokretu nije potrebna samo onlajn podrška, već i protest na ulici. Papić je napisao „Društveni mediji sami ne podstiču revolucije“, i govori o tome kako je za korišćenje društvenih medija u društvenim pokretima potrebna dobra organizacija, kako onlajn tako i oflajn.[47]

Mediji

[uredi | uredi izvor]

Tehnološka konvergencija medija je tendencija da kako se tehnologija menja, različiti tehnološki sistemi ponekad evoluiraju ka obavljanju sličnih zadataka. Reč je o međusobnom povezivanju računarskih i drugih informacionih tehnologija, medijskih sadržaja, medijskih kompanija i komunikacionih mreža koje su nastale kao rezultat evolucije i popularizacije interneta, kao i aktivnosti, proizvoda i usluga koje su se pojavile u digitalnom medijskom prostoru.

Generalno, medijska konvergencija se odnosi na spajanje starih i novih medija i može se posmatrati kao proizvod, sistem ili proces. Dženkins navodi da je konvergencija „tok sadržaja preko više medijskih platformi, saradnja između više medijskih industrija i migracijsko ponašanje medijske publike koja bi išla skoro svuda u potrazi za vrstama zabavnih iskustava koje žele“.[48] Prema Dženkinsu, postoji pet oblasti konvergencije: tehnološka, ekonomska, društvena ili organska, kulturna i globalna.[49] Konvergencija medija nije samo tehnološka promena ili tehnološki proces, ona takođe uključuje promene unutar industrijskih, kulturnih i društvenih paradigmi koje podstiču potrošača da traži nove informacije. Konvergencija, jednostavno rečeno, je način na koji pojedinačni potrošači komuniciraju sa drugima na društvenom nivou i koriste različite medijske platforme za stvaranje novih iskustava, novih oblika medija i sadržaja koji povezuju društveno, i to ne samo sa drugim potrošačima, već i sa korporativnim proizvođačima medija na načine koji nisu bili tako lako dostupni u prošlosti. Međutim, Lugmair i Dal Ztto su tvrdili da se medijska konvergencija odvija na nivou tehnologije, sadržaja, potrošača, poslovnog modela i menadžmenta.[50] Oni tvrde da je medijska konvergencija stvar evolucije i da se može opisati kroz trijadne fenomene konvergencije, divergencije i koegzistencije. Današnji ekosistemi digitalnih medija koegzistiraju, jer, na primer, prodavnice mobilnih aplikacija obezbeđuju zaključavanje dobavljača u određenim ekosistemima; neke tehnološke platforme konvergiraju pod jednu tehnologiju, zbog, na primer, korišćenja zajedničkih komunikacionih protokola kao u digitalnoj TV; i drugi mediji se razlikuju, jer se, na primer, ponuda medijskih sadržaja sve više specijalizuje i pruža prostor za nišne medije.[51]

Usko povezano sa višeslojnim procesom medijske konvergencije je takođe nekoliko dešavanja u različitim oblastima sektora medija i komunikacija koji su takođe sažeti pod terminom medijske dekonvergencije. Mnogi stručnjaci smatraju da je ovo jednostavno vrh ledenog brega, jer se svi aspekti institucionalne aktivnosti i društvenog života, kao što su biznis, vlada, umetnost, novinarstvo, zdravstvo i obrazovanje, sve više se odvijaju u ovim prostorima digitalnih medija širom rastućih mreža uređaja informaciono-komunikacione tehnologije. U ovu temu je takođe uključena osnova računarskih mreža, u kojima je mnogo različitih operativnih sistema u stanju da komunicira preko različitih protokola. Konvergentne usluge, kao što su VoIP, IPTV, Smart TV i druge, imaju tendenciju da zamene starije tehnologije i na taj način mogu da poremete tržišta. Konvergencija zasnovana na IP-u je neizbežna i rezultiraće novim uslugama i novom potražnjom na tržištu.[13] Kada stara tehnologija konvergira u zajedničku u javnom vlasništvu, usluge zasnovane na IP-u postaju nezavisne od pristupa ili manje zavisne. Stari servis zavisi od pristupa.[52]

Napredak u tehnologiji donosi mogućnost tehnološke konvergencije za koju Rajngold veruje da može da promeni „društvene sporedne efekte“, u tome što se „virtuelni, društveni i fizički svet sudaraju, spajaju i koordiniraju“.[53] Predviđeno je tokom kasnih 1980-ih,[54] otprilike u vreme kada je CD-ROM postao uobičajen, da će se desiti digitalna revolucija i da će stari mediji biti gurnuti na jednu stranu od strane novih medija. Emitovanje se sve više zamenjuje internetom, omogućavajući potrošačima širom sveta slobodu da pristupe svojim omiljenim medijskim sadržajima lakšim i dostupnijim tempom nego ikada ranije.

Međutim, kada je balon dot-koma iz 1990-ih iznenada pukao, to je prelilo hladnu vodu preko priče o takvoj digitalnoj revoluciji.[55] U današnjem društvu, ideja medijske konvergencije ponovo se pojavila kao ključna referentna tačka jer novije, ali i etablirane medijske kompanije pokušavaju da vizualizuju budućnost industrije zabave. Ako je ova revolucionarna promena digitalne paradigme pretpostavila da će stari mediji sve više biti zamenjeni novim medijima, paradigma konvergencije koja se trenutno pojavljuje sugeriše da bi novi i stari mediji komunicirali na složenije načine nego što se ranije predviđalo. Promena paradigme koja je usledila nakon digitalne revolucije pretpostavljala je da će novi mediji sve promeniti. Kada je došlo do kraha tržišta dot koma, postojala je tendencija da se zamisli da se ništa nije promenilo. Prava istina je bila negde između pošto je bilo toliko aspekata trenutnog medijskog okruženja koje je trebalo uzeti u obzir. Mnogi lideri u industriji se sve više vraćaju na konvergenciju medija kao način spoznaje smisla u eri dezorijentisanih promena. U tom pogledu, medijska konvergencija u teoriji je u suštini stari koncept koji dobija novo značenje. Konvergencija medija, u stvarnosti, je više od obične promene u tehnologiji. Ona menja odnose između industrija, tehnologija, publike, žanrova i tržišta. Konvergencija medija menja racionalnost rada medijske industrije i način na koji potrošači medija obrađuju vesti i zabavu. Konvergencija medija je u suštini proces, a ne ishod, tako da nijedna crna kutija ne kontroliše protok medija. Sa proliferacijom različitih medijskih kanala i povećanjem prenosivosti novih telekomunikacijskih i računarskih tehnologija, ušlo se u eru u kojoj mediji stalno okružuju ljude.[56]

Konvergencija medija zahteva da medijske kompanije preispitaju postojeće pretpostavke o medijima sa stanovišta potrošača, jer one utiču na marketinške i programske odluke. Medijski producenti moraju da odgovore na nove osnažene potrošače. Nasuprot tome, smatra se da se hardver umesto toga razilazi dok se medijski sadržaj približava. Mediji su se razvili u brendove koji mogu ponuditi sadržaj u više oblika. Dva primera za to su Ratovi zvezda i Matriks. Oba su filmovi, ali su i knjige, video igrice, crtani filmovi i akcione figure. Brendiranje podstiče širenje jednog koncepta, a ne stvaranje novih ideja.[57] Nasuprot tome, hardver se diverzifikovao da bi se prilagodio konvergenciji medija. Hardver mora biti specifičan za svaku funkciju. Dok većina naučnika tvrdi da se protok unakrsnih medija ubrzava,[58] O'Donel sugeriše, posebno između filmova i video igrica, privid medijske konvergencije pogrešno shvataju ljudi izvan industrije medijske produkcije. Konglomerat medijske industrije nastavlja da prodaje istu priču u različitim medijima. Na primer, Betmen je u stripovima, filmovima, animeima i igrama. Međutim, podatke za kreiranje imidža Betmena u svakom mediju pojedinačno kreiraju različiti timovi kreatora. Isti karakter i isti vizuelni efekat se ponavljaju u različitim medijima zbog sinergije medijske industrije da ih učini što sličnijim. Pored toga, konvergencija se ne dešava kada se proizvodi igra dve različite konzole. Nema protoka između dve konzole jer je brže kreirati igru od nule za industriju.[59]

Jedna od zanimljivijih formi novomedijskog novinarstva je virtuelna stvarnost. Rojters, glavna međunarodna novinska služba, stvorila je i popunila „ostrvo“ vesti u popularnom okruženju virtuelne realnosti na mreži Second Life. Otvoren za svakoga, Second Life se pojavio kao ubedljiva 3D virtuelna stvarnost za milione građana širom sveta koji su kreirali avatare (virtuelne predstave sebe) da bi se naselili i živeli u izmenjenom stanju gde je lični let stvarnost, a izmenjeni ego može cvetati, a stvarni novac (1.296.257 US$ potrošeno je tokom 24 sata zaključno sa 10:19 po istočnom vremenu 7. januara 2008.) može se zaraditi bez da se ikada kroči u stvarni svet. Ostrvo Rojters u Drugom Životu je virtuelna verzija Rojtersovog servisa za vesti iz stvarnog sveta, ali pokriva domen Drugog Života za građane Drugog života (koji broji 11.807.742 stanovnika prema podacima 5. januara 2008. godine).[60]

Konvergencija medija u digitalnoj eri podrazumeva promene koje se dešavaju sa starijim oblicima medija i medijskih kompanija. Konvergencija medija ima dve uloge, prva je tehnološko spajanje različitih medijskih kanala – na primer, časopisi, radio programi, TV emisije i filmovi, sada su dostupni na Internetu preko laptopova, iPada i pametnih telefona. Kao što je diskutovano u Medijskoj kulturi (Kampbel), konvergencija tehnologije nije nova. To traje od kasnih 1920-ih. Primer je RCA, Radio korporacija Amerike, koja je kupila Victor Talking Machine Company i predstavila mašine koje su mogle da primaju radio i puštaju snimljenu muziku. Sledeći je bio TV, a radio je izgubio deo svoje privlačnosti kada su ljudi počeli da gledaju televiziju, koja ima govor i muziku, kao i vizuelne elemente. Kako tehnologija napreduje, konvergencija medija se menja da bi bila u toku. Druga definicija medijske konvergencije o kojoj Kembel raspravlja je višeplatforma medijskih kompanija. Ovo obično uključuje konsolidaciju različitih medijskih holdinga, kao što su kablovske usluge, telefon, televizija i pristup internetu pod jednim korporativnim kišobranom. Ovo nije radi potrošača, da bi imao više medijskih izbora, već je ovo za dobrobit kompanije da smanji troškove i maksimizira svoj profit.[61] Kao što je navedeno u članku Marka Deuzea Kultura konvergencije i rad sa medijima, „konvergencija proizvodnje i potrošnje medija između kompanija, kanala, žanrova i tehnologija je izraz konvergencije svih aspekata svakodnevnog života: rada i igre, lokalnih i globalnih, sopstvenog i društvenog identiteta.“[62]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Roco, MC (2002). „'Coherence and divergence of megatrends in science and engineering”. J Nanopart Res. 4 (1–2): 9—19. Bibcode:2002JNR.....4....9R. S2CID 83484224. doi:10.1023/A:1020157027792. 
  2. ^ Bainbridge, W.S.; Roco, M.C. (2016). „'Science and technology convergence: with emphasis for nanotechnology-inspired convergence”. J. Nanoparticle Res. 18 (7): 211. Bibcode:2016JNR....18..211B. S2CID 14402420. doi:10.1007/s11051-016-3520-0. 
  3. ^ Siddhartha, str. 2
  4. ^ Van Dijk, J. (1999). The network society. London: Sage Publications.
  5. ^ Menon, Siddhartha. "Policy Initiative Dilemmas On Media Convergence: A Cross National Perspective." Conference Papers – International Communication Association (2006): 1–35. Communication & Mass Media Complete. Web. 20 Nov. 2011.
  6. ^ Blackman, C (1998). „Convergence between telecommunications and other media: how should regulation adapt?”. Telecommunication Policy. 22 (3): 163—170. doi:10.1016/s0308-5961(98)00003-2. 
  7. ^ Collin, 1998; Gates, 2000
  8. ^ Conlins, R (1998). „Back to the future: Digital Television and Convergence in the United Kingdom”. Telecommunication Policy. 22 (4–5): 383—96. doi:10.1016/S0308-5961(98)00022-6. 
  9. ^ Gate, A (2000). „Convergence and competition: Technological change, industry concentration and competition policy in the telecommunications sector”. University of Toronto Faculty of Law Review. 58 (2): 83—117. 
  10. ^ Mueller 1999, str. 2
  11. ^ Mueller, M (1999). „Digital Convergence and its consequences”. Javnost/The Public. 6 (3): 11—27. CiteSeerX 10.1.1.114.230 Slobodan pristup. doi:10.1080/13183222.1999.11008716. 
  12. ^ „What is network convergence? - Definition from WhatIs.com”. SearchITChannel. Arhivirano iz originala 28. 10. 2010. g. Pristupljeno 17. 6. 2015. 
  13. ^ a b Shin, Dong-Hee; Kim, Won-Yong; Lee, Dong-hoon (16. 6. 2006). „Convergence Technologies and the Layered Policy Model: Implication for Regulating Future Communications” (na jeziku: engleski). S2CID 106963782. 
  14. ^ Grieve, W. and Levin, S. (2005). From Clones To Packets: The Development Of Competition In Local Residential Telecommunications. TPRC 2005 The 33rd Research Conference on Communication, Information and Internet Policy, September 23–25, 2005.
  15. ^ Roco, Mihail C.; Bainbridge, William Sims, ur. (2003). Converging Technologies for Improving Human Performance. Springer. ISBN 978-1-4020-1254-9. 
  16. ^ Joy, Bill (2000). „Why the Future Doesn't Need Us”. Wired. 
  17. ^ Garreau, Joel (2005). Radical Evolution: The Promise and Peril of Enhancing Our Minds, Our Bodies — and What It Means to Be Human. Doubleday. ISBN 978-0-385-50965-7. 
  18. ^ Mulhall, Douglas (2002). Our Molecular Future: How Nanotechnology, Robotics, Genetics and Artificial Intelligence Will Transform Our World. Prometheus Books. ISBN 978-1-57392-992-9. 
  19. ^ ETC Group (2003). „The Strategy for Converging Technologies: The Little BANG Theory” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2007-09-25. g. Pristupljeno 2007-02-09. 
  20. ^ Roco M.C.; Bainbridge W.S.; Tonn B. and Whitesides G. (2014-02-11). Convergence of Knowledge, Technology and Society: Beyond Convergence of Nano-Bio-Info-Cognitive Technologies. Science Policy Reports. Springer International Publishing. ISBN 9783319022031 — preko www.springer.com. 
  21. ^ Handbook of Science and Technology Convergence. Springer International Publishing. 2016-04-14. ISBN 9783319070513 — preko www.springer.com. 
  22. ^ Bainbridge W.S. and Roco M.C. Handbook of Science and Technology Convergence, Springer reference, 2016, 1154p,ISBN 978-3-319-07051-3
  23. ^ Roco, Mihail C. (2015). „Principles and Methods That Facilitate Convergence”. Handbook of Science and Technology Convergence. Cham: Springer International Publishing. str. 1—20. ISBN 9783319040332. doi:10.1007/978-3-319-04033-2_2-2. 
  24. ^ a b v Strader, Troy (2011). Digital Product Management, Technology and Practice: Interdisciplinary Perspectives: Interdisciplinary PerspectivesSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Hershey, PA: Business Science Reference. str. 113. ISBN 9781616928773. 
  25. ^ Park, Sangin (2007). Strategies and Policies in Digital ConvergenceSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Hershey, PA: Idea Group Reference. str. 106. ISBN 978-1599041568. 
  26. ^ Mohr, Jakki; Sengupta, Sanjit; Slater, Stanley (2010). Marketing of High-technology Products and Innovations. Upper Saddle, NJ: Prentice Hall. str. 271. ISBN 9780136049968. 
  27. ^ Van der Post, L. (2010). „A Computing Studio Method for Teaching Design Thinking”. Nelson Mandela Metropolitan University: 12—49. 
  28. ^ Jose, Manuel. „Purism: A Linux OS is talking Convergence again”. 
  29. ^ Larabel, Michael. „Purism's PureOS Proclaims Convergence Success For Mobile & Desktop Support - Phoronix”. www.phoronix.com. 
  30. ^ Amadeo, Ron (2019-09-26). „Purism's Librem 5 phone starts shipping—a fully open GNU/Linux phone”. Ars Technica. Pristupljeno 2019-10-08. 
  31. ^ Brown, Eric (4. 2. 2016). „First Ubuntu Touch Tablet Brings Convergence at Last”. Linux.com. Pristupljeno 30. 1. 2022. 
  32. ^ a b v Crume, Jacob (30. 12. 2021). „Maui Shell is Here, Ushering in a New Era of Desktop Linux”. It's FOSS – News. Pristupljeno 16. 1. 2022. 
  33. ^ Hamner, David (29. 9. 2020). „Desktop and Phone Convergence”. Purism. Pristupljeno 30. 1. 2022. 
  34. ^ Relph-Knight, Terry. „Ubuntu Touch First Take: OS convergence comes into focus”. ZDNet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 1. 2022. 
  35. ^ Nestor, Marius (16. 2. 2020). „Maui Project Wants to Bring Convergent Apps to Linux Desktops and Android”. 9to5Linux. Pristupljeno 30. 1. 2022. 
  36. ^ „GNOME Shell is moving towards a convergent, mobile-friendly UI”. TuxPhones - Linux phones, tablets and portable devices (na jeziku: engleski). 8. 4. 2020. Pristupljeno 30. 1. 2022. 
  37. ^ „KDE Kirigami UI Framework Makes First Debut”. www.phoronix.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 1. 2022. 
  38. ^ „Kirigami” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 1. 2022. 
  39. ^ „Why Quasar?”. Quasar Framework. Pristupljeno 30. 1. 2022. 
  40. ^ Mulvihill, Patrick; O'Flynn, Jane; Pesch, Dirk (jun 2019). „The Internet of Things for Lifetime Communities”. IEEE Internet of Things Magazine. 2 (2): 15—19. ISSN 2576-3199. S2CID 207972871. doi:10.1109/IOTM.001.1900020. 
  41. ^ Kumpulainen, Tomi (februar 2021). Web application development with Vue.js (PDF) (Teza). JAMK University of Applied Sciences. 
  42. ^ Steve Kovach (8. 12. 2010). „What Is A Smart TV?”. Businessinsider.com. Pristupljeno 17. 1. 2012. 
  43. ^ Castells, Manuel (1. 11. 2004). The Network Society: A Cross-Cultural Perspective. Edward Elgar Publishing, Incorporated. str. 82. ISBN 978-1-84376-505-9. 
  44. ^ Cleaver (1998)
  45. ^ Garrido, Maria; Halavais, Alexander (2003). McCaughey, Martha; Ayers, Michael D., ur. Cyberactivism: Online Activism in Theory and Practice (na jeziku: engleski). Routledge. str. 181. ISBN 978-1-135-38155-4. 
  46. ^ Cleaver (1998, str. 630)
  47. ^ Papic, Marko; Noonan, Sean (3. 2. 2011). „Social Media as a Tool for Protest”. Arhivirano iz originala 12. 5. 2013. g. Pristupljeno 21. 5. 2013. 
  48. ^ Jenkins (2006, str. 2)
  49. ^ Siapera, Eugenia; Veglis, Andreas (3. 7. 2012). The Handbook of Global Online Journalism (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. str. 26. ISBN 978-1-118-31394-7. 
  50. ^ Lugmayr, Artur; Zotto, Cinzia Dal (ur.). Media Convergence Handbook - Vol. 1 & 2 (na jeziku: engleski). 
  51. ^ Lugmayr, Artur; Zotto, Cinzia Dal (2016). Media Convergence Handbook - Vol. 1. Springer-Verlag. str. 387—414. 
  52. ^ Grieve, Willie; Levin, Stanford L. (15. 8. 2005). From Clones to Packets: The Development of Competition in Local Residential Telecommunications. TPRC 2005. SSRN 2118937 Slobodan pristup — preko SSRN. 
  53. ^ Rheingold, Howard (2007-03-21). Smart Mobs: The Next Social Revolution (na jeziku: engleski). Basic Books. str. 157—82. ISBN 978-0-465-00439-3. 
  54. ^ COMPUTE! magazine issue 93 Feb 1988. februar 1988. „If the wheels behind the CD-ROM industry have their way, this product will help open the door to a brave, new multimedia world for microcomputers, where the computer is intimately linked with the other household electronics, and every gadget in the house reads tons of video, audio, and text data from CD-ROM disks.” 
  55. ^ Jenkins, Henry (septembar 2008). Convergence Culture: Where Old and New Media Collide (na jeziku: engleski). NYU Press. str. 6. ISBN 978-0-8147-4295-2. 
  56. ^ Steiner, Tobias (2015). „Under the Macroscope. Convergence in the US Television Market Between 2000 and 2014” (PDF). IMAGE. Zeitschrift für interdisziplinäre Bildwissenschaft. 11 (2): 4—21. doi:10.25969/mediarep/16487. 
  57. ^ Jenkins (2006, str. 101–112)
  58. ^ Jenkins, Henry; Deuze, Mark (1. 2. 2008). „Editorial: Convergence Culture”. Convergence: The International Journal of Research into New Media Technologies (na jeziku: engleski). 14 (1): 5—12. ISSN 1354-8565. S2CID 220786858. doi:10.1177/1354856507084415 Slobodan pristup. 
  59. ^ O'Donnell, Casey (23. 8. 2011). „Games are not convergence: The lost promise of digital production and convergence”Neophodna novčana pretplata. Convergence: The International Journal of Research into New Media Technologies (na jeziku: engleski). 17 (3): 271—286. ISSN 1354-8565. S2CID 145419859. doi:10.1177/1354856511405766. 
  60. ^ Eadie, William F., ur. (15. 5. 2009). 21st Century Communication: A Reference Handbook (na jeziku: engleski). SAGE. str. 643—651. ISBN 978-1-4129-5030-5. 
  61. ^ Campbell, Richard; Martin, Christopher R.; Fabos, Bettina (2013). Media & Culture: An Introduction To Mass Communication. (8th izd.). Boston: Bedford/St. Martin's. str. 9–10. 
  62. ^ Holt, Jennifer; Perren, Alisa, ur. (2009). Media Industries: History, Theory and Method. West Sussex, UK: Wiley Blackwell. str. 145. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Tehnološka konvergencija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Технолошка_конвергенција&oldid=28478637”