Tiberije (sin cara Konstansa II)
Tiberije (stgrč. Τιβέριος ) je bio vizantijski car - savladar od 659. do 681. godine. Bio je sin cara Konstansa II i carice Fauste, za cara - savladara je proglašen 659. godine, pre nego što je njegov otac otišao u Italiju. Posle Konstansove smrti, Tiberijev brat Konstantin IV stupio je na presto kao stariji car - savladar. Car Konstantin IV je pokušao da ukloni i Tiberija i Iraklija kao careve - savladare, što je izazvalo narodnu pobunu 681. Car Konstantin IV je prekinuo pobunu obećanjem da će pristati na zahteve pobunjenika, poslavši ih kući, ali dovodeći njihove vođe u Carigrad . Car Konstantin IV je naredio da se vođe pobune pogube, zatim zatvorio je svoju braću Tiberija i Iraklija i naredio je da se osakate, nakon čega su nestali iz istorije.
Život
[uredi | uredi izvor]Tiberije je bio najmlađi sin cara Konstansa II . Majka mu je bila carica Fausta, ćerka patricija i generala Valentina . [1] Iako je njegov najstariji brat car Konstantin IV 654. godine proglašen za savladara, [2], neposredno pre odlaska njegovog oca u Italiju 659. godine, Tiberija je takođe proglašen za cara - savladara, zajedno sa svojim starijimg bratom Iraklijem. Ceremonija krunisanja održana je između 27. aprila i 9. avgusta. S obzirom na to da se većina krunisanja odvijala u prazničnim danima, vrlo je verovatno da je ovo bilo u nedelju (2. juna). [3] Godine 663. car Konstans II je pokušao dovede sinove na Siciliji, ali je to izazvalo narodni ustanak u Carigradu, [4] koji su predvodili Teodor iz Koloneje i Andrej, [5] a braća su ostala u prestonici carstva. [4]
Smrću cara Konstansa II 668. godine, Konstantin IV je postao stariji car. [6] Nakon što je trinaest godina vladao zajedno sa Tiberijem i Iraklijem, car Konstantin IV je pokušao da degradira svoju braću sa carskog položaja, ali je to izazvalo vojnu pobunu u Anatoličkoj temi (u modernoj Turskoj). [7] Vojska je krenula ka Hrisopolju i poslala delegaciju preko moreuza Helesponta u Carigrad, zahtevajući da dva brata ostanu savladari zajedno sa carem Konstantinom IV. [7] Oni su svoj zahtev zasnivali na verovanju da, pošto je Nebom vladalo Trojstvo, na isti način carstvom treba da upravljaju tri cara. [6] Suočen sa ovom situacijom, car Konstantin IV je budno pazio na svoju braću i poslao preko pouzdanog oficira, Teodora, kapetana Koloneje. Car Konstantin IV je dao Teodoru delikatan zadatak da pohvali vojnike za njihovu odanost i da se složi sa njihovim obrazloženjem, sa ciljem da ih ubedi da se vrate u svoje kasarne u Anadoliji. [8] Takođe je pozvao vođe pobune da dođu u Carigrad i konsultuju se sa Senatom kako bi mogli da započnu proces potvrđivanja želja vojske. [8] Zadovoljna ovim očigledno pozitivnim ishodom, vojska se vratila u Anadoliju, dok su pokretači pokreta ušli u grad. [8] Pošto je vojna pretnja sada nestala, car Konstantin IV je krenuo protiv vođa pobune, zarobio ih i dao ih obesiti u Sike . [9]
Pošto su bili u fokusu zavere da se ograniči Konstantinova vlast, i on i njegov brat su sada bili osumnjičeni u očima starijeg cara; takođe, car je želeo da podigne sopstvenog sina, budućeg Justinijana II . [10] Negde između 16. septembra i 21. decembra 681. godine, car Konstantin IV je naredio sakaćenje svoje braće rezanjem nosova i naredio da se njihove slike više ne pojavljuju ni na jednom novcu i da se njihova imena uklone iz sve službene dokumentacije; [11] verovatno da će ga naslediti njegov sin Justinijan II . [10] Posle ove tačke, istorija ih više ne pominje. [12]
Bibliografija
[uredi | uredi izvor]- Bury, J.B. (1889), A History of the Later Roman Empire from Arcadius to Irene, Vol. II, MacMillan & Co., OCLC 168739195
- Grierson, Philip (1968). Catalogue of the Byzantine coins in the Dumbarton Oaks Collection and in the Whittemore Collection. 2. Dumbarton Oaks. OCLC 847177622.
- Haldon, John (2016). The Empire That Would Not Die. Harvard University Press. ISBN 9780674088771.
- Hoyland, Robert G. (2012). Theophilus of Edessa's Chronicle and the circulation of historical knowledge in late antiquity and early Islam. Liverpool University Press. ISBN 978-1846316975.
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991), Oxford Dictionary of Byzantium, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-504652-6
- Lilie, Ralph-Johannes (2013). Winkelmanns, Friedhelm; Ludwig, Claudia; Pratsch, Thomas; Zielke, Beate, ur. Prosopographie der mittelbyzantinischen Zeit Online. Walter de Gruyter. OCLC 913120464.
- Moore, R. Scott (1997). „Constantine IV (668–685 A.D.)”. De Imperatoribus Romanis. Arhivirano iz originala 28. 2. 2018. g. Pristupljeno 18. 11. 2010.
- Stratos, Andreas Nikolaos (1980). Byzantium in the Seventh Century: 634–641. A.M. Hakkert. OCLC 490722634.
- Oaks, Dumbarton (1968). Catalogue of the Byzantine coins in the Dumbarton Oaks Collection and in the Whittemore Collection. Dumbarton Oaks. OCLC 847177622.
- Winkelmann, Friedhelm; Lilie, Ralph-Johannes, ur. (2001), Prosopographie der mittelbyzantinischen Zeit: I. Abteilung (641–867) – 5. Band: Theophylaktos (#8346) – az-Zubair (#8675), Anonymi (#10001–12149) (na jeziku: nemački), Walter de Gruyter, ISBN 978-3-11-016675-0
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Kazhdan 1991, str. 496.
- ^ Kazhdan 1991, str. 500.
- ^ Grierson 1968, str. 402.
- ^ a b Winkelmann & Lilie 2001, str. 47–48.
- ^ Lilie 2013.
- ^ a b Moore.
- ^ a b Bury 1889, str. 308.
- ^ a b v Bury 1889, str. 309.
- ^ Stratos 1980, str. 139.
- ^ a b Hoyland 2012, str. 173–174.
- ^ Oaks 1968, str. 513.
- ^ Haldon 2016, str. 43–45.
