Tiglat-Pilesar I
Tiglat-Pileser I je bio kralj Asirije (1115. p. n. e.-1076. p. n. e.). Bio je jedan od najvećih asirijskih osvajača. Zauzeo je Fenikiju. Iz sačuvanih natpisa vidi se da je među podanicima i neprijateljima pažljivo podsticao stvaranje straha prema sebi.
Pohod protiv naroda Mušku, Malatije i Kilikije
[uredi | uredi izvor]Sin je Ašurešiša I, postao je kralj 1115. p. n. e. i bio je jedan od najvećih asirskih osvajača. Njegov prvi pohod je bio protiv naroda Mušku, koji je zauzeo izvesne delove Asirije u gornjem toku Eufrata. Prešao je 1120. p. n. e. Eufrat, zauzeo je Karkemiš i pobedio je Mušku. Posle toga je pregazio Komagen i istočnu Kapodokiju i isterao je Hetite iz asirijske provincije Subarti severoistočno od Malatije.
U sledećem pohodu asirijska vojska je prodrla u planine južno od jezera Van i posle toga su krenuli na zapad i Malatija se pokorila kralju Asirije. Posle toga je napao Koman u Kapodokiji. Zapisi o tim pobedama su na bakarnoj ploči na tvrđavi, koja je osiguravala njegova osvajanja u Kilikiji.
Osvajanje Fenikije i izlaz na Mediteran
[uredi | uredi izvor]Sledeći neprijatelj sa kojim se obračunao bili su Aramejci. U sikobu sa njima tri puta je prodro je do izvora Tigrisa. Nakon zauzimanja hetitskog grada Petora, na ušću Sajura u Eufrat osigurao je kontrolu nad važnim putem prema Mediteranu. Odatle je krenuo prema Gubalu (Biblos), Sidonu i konačno Arvadu, gde se ukrcao na brod. Osvajanjima je došao do Mediterana. Osvojio je Fenikiju.
Bio je pasionirani lovac i veliki graditelj. Smatra se da je on obnovio hramove u Asuru i Hadadu. Drugi deo njegove vladavine nije više bio tako uspešan, jer su Aramejci ojačali pritisak na kraljevinu. Umro je 1076. p. n. e.