Timočki partizanski bataljon

Timočki partizanski bataljon
Jugoslovenska partizanska zastava
Postojanje	jun 1943 — decembar 1946. Mesto formiranja: Balc
Jačina	3 čete, 2 bataljona
Deo	Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije
Komandanti
Politički komesar	Vasilije Đurović Žarki

Timočki partizanski bataljon sastava tri čete, osnovan je 17. juna 1943. na obroncima južnog Kučaja, više sela Krivi Vir. Stvaranje bataljona bio je za Timočku krajinu jedan od najkrupnijih vojnih i političkih događaja na ovom prostoru od početka Drugog svetskog rata.

Preduslovi

U vreme velikih bitaka glavnine Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije na Neretvi i Sutjesci, jača narodnooslobodilačka borba i u Srbiji. Stvaraju se novi bataljoni, odredi, a od jeseni 1943. i brigade. Narodnooslobodilački pokret nije se širio i nije se razvijao ravnomerno u svim delovima istočne Srbije. Sve je zavisilo od mogućnosti svesnih pokretačkih snaga. I pored različitih objektivnih uslova u pojedinim delovima ovoga područja, presudnu ulogu u razvoju pokreta igrala je živa i svesna revolucionarna snaga Partije. Stvaranjem raznih organizacija i uključivanjem znatnog broja saradnika, Partija je vršila širok uticaj u selima, gradovima i rudnicima.

Posle druge ratne zime, nakon mnogobrojnih uspešnih okršaja i pretrpljenih udara, ušlo se u 1943. godinu. Partizanske jedinice sa ove teritorije stekle su na svom teškom borbenom putu već dosta iskustva. Partijska i skojevska organizacija predstavljale su snagu koju neprijatelj nije mogao slomiti. Neprijatelj nije uspeo da terorom izmeni raspoloženje naroda, iako je povećao svoje oružane jedinice i učestao s napadima. To raspoloženje nosilo je u sebi nove mogućnosti za dalje širenje narodnooslobodilačke borbe, što je bilo odraz stanja i u čitavoj zemlji. Ocenjujući nove mogućnosti za širi razvoj ustanka u ovom delu Srbije, Pokrajinski komitet je u maju 1943. poslao svog člana Nedeljka Karaičića-Brku sa zadatkom da se mobilišu sve raspoložive snage.

Početkom leta 1943. godine, posle spajanja svih partizanskih jedinica u Timočkoj krajini i stvaranja Timočkog bataljona, nastaje snažni zaokret u daljem razvoju narodnooslobodilačke borbe u ovom kraju Srbije, što je rezultovalo i na znatan priliv novih boraca i omasovljenje jedinica.

Krajem leta 1943. obrazovan je Zaječarski partizanski odred sa dva bataljona, a malo kasnije osnovan je i Treći bataljon. Priključivanjem Zaječarskom odredu i Četvrtog, Ozrenskog (Niškog), bataljona početkom zime 1944, praktično je ostvarena zamisao o brzom stvaranju čitave brigade NOVJ na prostoru Istočne Srbije.

Osnivanje i struktura bataljona

Petnaestog juna 1943. osnovan je Timočki partizanski bataljon formiran je od tri čete. Naredba o osnivanju Timočkog bataljona pročitana je 17. juna 1943. pred postrojenim borcima iz Timočke krajine i partizanima Jastrebačke čete. Stvaranje bataljona NOVJ bio je za Timočku krajinu jedan od dotle najkrupnijih vojnih i političkih događaja. Postrojenim borcima iz Timočke krajine i partizanima Jastrebačke čete pročitana je naredba o stvaranju bataljona, a zatim je delegat PK KPJ za Srbiju Nedeljko Karaičić, čestitajući im ovaj značajan događaj, govorio o daljim vojnim zadacima i poželeo uspehe u borbi.

Štab bataljona

Sastav štaba bataljona činili su sledeći partizani:

• Komandant bataljona postao je Miodrag Novaković-Džudža,
• Politički komesar Vasilije Đurović-Đoka, a njegov zamenik Branko Popović-Stanko,
• Zamenik komandanta Boža Korać-Aca,
• Načelnik štaba Vojislav Jelenković-Boža,
• Partijski rukovodilac odreda Hranislav Dinić, a njegov zamenik Dragoman Radojičić-Stambolija.

Ovoliki broj zamenika izabran je sa razlogom, kako bi prilikom odlaska Jastrepčana na njihov teren novi štab bataljona odmah mogao da funkcioniše.

Jedinice

Prva četa

U prvoj četi, u kojoj su pretežno bili raspoređeni borci sa Jastrepca, na njenom čelu su bili, komandir Slavoljub Vuksanović, politički komesar Sveta Savković i pomoćnikom komesara Miloš Stanimirović.

Četa je imala oko 30 boraca, partijsku ćeliju sa 10, i skojevski aktiv sa 18 članova.

Druga četa

Druga četa je imala oko 35 boraca, partijsku ćeliju sa 10 do 12 članova i aktiv SKOJ-a sa 18 omladinaca. Komandir druge čete bio je Krsta Radivojević, komesar Mirko Petrović a zamenik komesara Mirko Babić.

Treća četa

Treća četa je imala je oko 30 boraca, partijsku ćeliju sa 12, i aktiv SKOJ-a sa oko 16 članova. Za komandira je postavljen Radomir Jovanović, političkog komesara Dragoljub Stevanović, a zamenika komesara Čedomir Veljković.

Borbena dejstva

Prva borbena dejstva

Svoje ratne aktivnosti bataljon je započeo posle manjih sukoba sa okolnim četničkim jedinicama (19. juna razbijena je kod Radovanske reke Boljevačka četnička brigada, a njen komandant ranjen). U isto vreme blokirani su četnici u Bogovinskoj pećini.

Borbe za Senjski Rudnik

Prva veća akcija Timočkog bataljona bila je napad na Senjski Rudnik

Bataljon je potom krenuo u pravcu Senjskog Rudnika uglja sa zadatkom da poruši rudnik, drvnu žičaru Troglan Bare — Senjski Rudnik i električnu centralu, i tako omogući dolazak u jedinicu šumskih i rudarskih radnika iz toga kraja, i smanji izvoz uglja, kako bi se što manje uglja stavilo na raspoloženje okupatoru.

Međutim saznavši da se u rejonu Bele vode — Kučajske planine nalazi veća partizanska jedinica, kvislinzi su zatražili pomoć neprijateljskih snaga iz Paraćina, Ćuprije, Aleksinca, Knjaževca, Zaječara, Bora i Boljevca. Uočivši ove snage na Brezovici, pred Troglan Barom, na putu ka Senjskom Rudniku, 22. juna oko 19 časova uveče izvidnica bataljona pripucala je na jednu neprijateljsku patrolu, prethodnicu ostalih snaga, a kada se ona povukla, zanoćila je duboko u šumi.

Dvadeset trećeg juna, rano ujutro, dok je deljen doručak, iznenadio ih je napad velikog odreda SDS, što je primoralo ljudstvo bataljona da odmah izvrši snažan protivudar. Uz jaku puščanu i puškomitraljesku vatrupot puno je razbijena ova žandarmerijska jedinica, koja se u bekstvu povlačila ka selu Mutnici. Ostale, tek prikupljene, neprijateljske snage izbegle su sukob sa bataljonom koji je morao odustati od planiranog iznenadnog napada na Senjski rudnik. Bataljon je u borbi izgubio 3 borca. poverenstva KP).

Borba za rudnik uglja Bogovina

Nov napad Timočki bataljon izvršio je u noći između 1. i 2. jula 1943. godine. Cilj je bio rudnik uglja Bogovina. Obezbeđenje rudnika, već pri prvim pucnjima vrlo brzo se razbežalo, tako da su postrojenja porušena bez teškoća. Potpuno su uništene sve prilazne pruge rudniku, motori za izbacivanje vode iz jame i liftovi za ulaz i izlaz iz okna.

Akcije sabotaže žetve žita

U rejonu Timoka deset dana je bataljon sistematski uništavao vršalice za žito, pod parolom : „Ni zrna žita okupatoru!". Samo u vremenu od 16. do 30. jula 1943. godine, evidentirano je oko 30 napada na vršalice u rejonu Knjaževac—Zaječar.

U Krajini je u isto vreme, polovinom jula 1943, na inicijativu članova OK KPJ i tamošnjih partijskih radnika, počela masovna akcija odbrane žetve od kvislinga pod geslom „Danju žanji — noću vrši", „Svako zrno okupatoru — puščano je zrno narodu". Upad

Borba za Knjaževac 9. avgusta 1943. godine.

u dolinu Timoka. po naređenju štaba trebolo je izvesti velik akciju kako bi se istakla snaga narodnooslobodilačke vojske u ovome kraju.

U noći između 8. i 9. avgusta bataljon je došao nadomak sreskog centra Knjaževca. Grad je tada branio ceo bataljon Bugara, četa nedićevaca i jedna manja nemačka jedinica. U centru varoši bilo je sklonjeno oko 40 vršalica, jer je u selima vršidba bila gotovo onemogućena. Grupa boraca krenula je oprezno, u devet časova uveče, ka električnoj centrali sa zadatkom da je uništi. Ostali, glavnina bataljona, ubrzo su zatim, u jurišu, ušli u centar varoši do vršalica i Sreskog načelstva.

Reorganizacija bataljona u odred

Na jesen 1943. godine u sastav Zaječarskog partizanski odred „Milenko Brković Crni" ušao je Timočki partizanski bataljon, nakon uspešnih borbenih dejstva, i značajnog uvećanjae brojno dosta uvećan, jer su sazrel uslovi za ukrupnjavanjem jedinica. To je rezultovalo stvaranje i drugog bataljona NOVJ u ovom kraju.

Odlukom OK KPJ 6. oktobra 1943. godine obrazovan je Zaječarski partizanski odred „Milenko Brković Crni", a u štab odreda ušao je ceo štab dotadašnjeg bataljona:

• komandant — Vasilije Đurović,
• načelnik štaba — Voja Jelenković,
• politički komesar — Ilija Dujkić,
• zamenik komesara — Paun Putojić.
• Komandant Prvog bataljona, postao je Božo Vukolić, koga je, pošto je bio ranjen, odmah zamenio Jovan Kecman. Politički komesar bio je Mirko Petrović, a partijski rukovodilac Mirko Babić. Brojno stanje Prvog bataljona iznosilo je oko 80 boraca. Bataljon je dejstvovao u reonu Zaječar-Vrška Čuka-Gamzigard
• Komandant Drugog bataljona ostao je Petar T. Vasiljević, za političkog komesara je postavljen Sreten Cvijić, a za partijskog rukovodioca Dušan Gligorijević. Drugi bataljon koji je imao jbrojno stanje oko 60 boraca, dejstvovao u reonu Bor-Zlot-Podgorac-Bogovina-Boljevac.

Literatura

• Gligorijević, Ivan (1969). Partizanski odredi istočne Srbije: 1941-1944. Vojnoizdavački zavod. 

Spoljašnje veze

• Prvi bataljoni Narodnooslobodilačke vojske