Trgovina ljudima u Albaniji

Albanija je ratifikovala Protokol UN o trgovini ljudima iz 2000. u avgustu 2002.

Albanija je izvorna zemlja za muškarce, žene i decu koji su bili izloženi trgovini ljudima, posebno prinudnoj prostituciji i prinudnom radu, uključujući i prinudno prosjačenje dece. Albanske žrtve su podvrgnute uslovima prisilnog rada i seksualne trgovine u Albaniji i Italiji, Severnoj Makedoniji, Kosovu i zapadnoj Evropi . Otprilike polovina žrtava upućenih na zbrinjavanje unutar zemlje 2009. godine bili su Albanci; to su prvenstveno bile žene i devojke koje su bile podvrgnute uslovima prisilne prostitucije u hotelima i privatnim rezidencijama u Tirani, Draču, Elbasanu i Valoni . Deca su prvenstveno bila eksploatisana za prosjačenje i druge oblike prinudnog rada. Postoje dokazi da su albanski muškarci bili podvrgnuti uslovima prinudnog rada u poljoprivrednom sektoru Grčke i drugih susednih zemalja.

Vlada Albanije ulaže značajne napore u borbi protiv trgovine ljudima. Poboljšala je svoj kapacitet za identifikaciju, zaštitu i reintegraciju žrtava trgovine ljudima. Takođe je uspešno krivično gonio neke počinioce seksualne trgovine, izričući značajne kazne. U martu 2009. godine, vlada je odobrila amandman na Zakon o socijalnoj pomoći koji će žrtvama trgovine ljudima obezbediti ista socijalna davanja koja se daju drugim rizičnim grupama u Albaniji i obezbediti vladina sredstva za skloništa. Vlada nastavlja da prati i analizira trendove trgovine ljudima putem baze podataka širom zemlje. Vladini zvaničnici su povećali pažnju javnosti na trgovinu ljudima u Albaniji. Međutim, postoji ozbiljna zabrinutost oko zaštite žrtava koje su svedočile protiv trgovaca ljudima. Vlada nije energično procesuirala prestupnike trgovine ljudima. Zbog nedostatka političke volje i korupcije u nekim ključnim vladinim agencijama, vlada je ponekad bila manje nego energična u procesuiranju trgovine ljudima. Albanija je 2013. uvela oštrije kazne za trgovinu ljudima, ali je bilo vrlo malo hapšenja. U 2013. godini samo tri osobe su osuđene za trgovinu ljudima, a 2014. godine, prema podacima američkog Stejt departmenta, osuđeno je samo devetoro. U 2015. godini, Nacionalna koalicija skloništa za borbu protiv trgovine ljudima (NCATS) prijavila je 85 slučajeva trgovine ljudima. Međutim, procenjuju da je broj mnogo veći. Osiromašene devojke i žene koje su izmanipulisane lažnim brakovima i lažnim mogućnostima zapošljavanja su označene kao posebno ugrožene. U drugu grupu žrtava spadaju deca, siromašna i socijalno isključena lica, ekonomski migranti, izbeglice i žrtve nasilja u porodici i drugih oblika zlostavljanja.

Kancelarija američkog Stejt departmenta za praćenje i borbu protiv trgovine ljudima stavila je zemlju u „Nivo 2“ 2017. Statistika britanske Nacionalne agencije za kriminal je pokazala da su u 2017. godini većina žrtava trgovine ljudima Albanci koji su eksploatisani kao jeftina radna snaga ili u seks industriji. Zemlja je ostala na nivou 2 2023.

U 2023. godini, Indeks organizovanog kriminala dao je zemlji ocenu 5 od 10 za trgovinu ljudima, primećujući poboljšanu podršku žrtvama.

Tužilaštvo

Albanija svojim krivičnim zakonom zabranjuje seksualnu i radnu trgovinu, koji propisuje kazne od 5 do 15 godina zatvora. Od pada komunizma u Albaniji početkom 1990-ih, trgovina mladim Albankama se proširila na zapadnu Evropu, kao i trgovina ženama iz istočne Evrope radi seksualnog porobljavanja.

Ove kazne su veće od onih koje su propisane za druga teška krivična dela, kao što je silovanje. Odeljenje državne policije izvestilo je da je 2009. istraživalo 35 osumnjičenih trgovaca ljudima. Vlada je 2009. godine procesuirala 31 osumnjičenog počinioca trgovine ljudima, osudivši njih 11; ovo je u suprotnosti sa 26 prestupnika trgovine ljudima osuđenim 2008. i sedam 2007. godine. Sva krivična gonjenja i presude uključivale su seksualnu trgovinu ženama ili decom. U 2009. godini osuđenim počiniocima trgovine ljudima izrečene su kazne od 5 do 16 godina zatvora. Prema lokalnim posmatračima, rasprostranjena korupcija na svim nivoima i sektorima albanskog društva ozbiljno je ometala sposobnost vlade da se pozabavi problemom trgovine ljudima. Vrhovni sud je poništio presude trgovcima ljudima u dva slučaja 2009. godine. U januaru 2009, vlada je izvestila da je udvostručila broj policijskih istražitelja koji su istraživali trgovinu ljudima. Sud za teške zločine zaplenio je i konfiskovao 268.115 dolara imovine i imovine trgovaca ljudima 2009.

Vlada je 2019. udvostručila budžet za Kancelariju nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima (ONAC), ali ipak vlada ne ispunjava sve minimalne standarde. Pošto je vlada istražila manje slučajeva, 2019. je bio najniži nivo prijavljenih krivičnih gonjenja u četiri godine. Međutim, pošto ulaže značajne napore da ispuni minimalne standarde prema izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima iz 2020. godine, Albanija ostaje na nivou 2.

Zaštita

Vlada Albanije je preduzela neke korake da unapredi svoje napore da identifikuje i zaštiti žrtve trgovine ljudima. Vlada je implementirala Nacionalni mehanizam za upućivanje i održala sastanke sa relevantnim zainteresovanim stranama kako bi poboljšala njegovo funkcionisanje. Identifikovao je 94 žrtve trgovine ljudima 2009. godine, u poređenju sa 108 u 2008. godini. Jedno vladino sklonište pomoglo je 24 žrtve, a nevladine organizacije su pomogle 70 tokom 2009. Vlada je 2009. godine obezbedila besplatnu stručnu obuku za 38 žrtava, 11 je obezbedila mikrokredite za pokretanje privatnog biznisa i integrisala pet žrtava u škole. U januaru 2010. godine odobrila je nacrt zakona o pružanju socijalne pomoći žrtvama trgovine ljudima, čime se premošćuje vreme od napuštanja skloništa do pronalaska zaposlenja. Skloništa kojima upravljaju nevladine organizacije i dalje se oslanjaju prvenstveno na sredstva međunarodnih donatora kako bi pružili sveobuhvatne usluge žrtvama trgovine ljudima. Vlada finansira i vodi prihvatni centar u kome su smeštene i žrtve trgovine ljudima i neregularni strani migranti identifikovani na teritoriji Albanije; međutim, sloboda kretanja žrtava je često ograničena u ovom visokobezbednom centru. Vlada ne kažnjava žrtve za nezakonite radnje počinjene u vezi sa njihovom trgovinom ljudima i, prema zakonu, nudi pravne alternative uklanjanju stranih žrtava u zemlje u kojima se mogu suočiti sa teškoćama ili odmazdom.

Vlada podstiče žrtve da učestvuju u istragama i krivičnom gonjenju počinilaca trgovine ljudima; međutim, žrtve često odbijaju da svedoče, ili menjaju svoje svedočenje kao rezultat zastrašivanja ili straha od zastrašivanja od strane trgovaca ljudima. U nekim slučajevima u 2009. godini, policija nije nudila nikakvu zaštitu žrtvama trgovine ljudima prilikom svedočenja protiv trgovaca ljudima, primoravajući žrtve da se za zaštitu oslanjaju isključivo na nevladine organizacije. Godine 2009. jedna žrtva je dobila azil u drugoj zemlji zbog stalnih pretnji trgovca ljudima njoj i njenoj porodici i zabrinutosti da vlada ne može da je zaštiti na adekvatan način. Generalno tužilaštvo nije tražilo zaštitu svedoka za žrtve trgovine ljudima 2009. godine.

Prevencija

Vlada Albanije je 2010. godine udružila se sa međunarodnim organizacijama i stručnjacima kao što je dr. Gilli McKenzie iz Ujedinjenih nacija i Interpola, u cilju sprovođenja aktivnosti na prevenciji trgovine ljudima u cilju informisanja javnosti i ranjivih grupa o trgovini ljudima. Kancelarija nacionalnog koordinatora rukovodi regionalnim radnim grupama za borbu protiv trgovine ljudima koje se sastoje od relevantnih zainteresovanih strana. Ove radne grupe, međutim, navodno ne uključuju uvek aktere civilnog društva i ne bave se efikasno slučajevima trgovine ljudima na koje im je skrenuta pažnja. Vlada finansira nacionalnu besplatnu telefonsku liniju koja radi 24 sata dnevno za žrtve i potencijalne žrtve trgovine ljudima. U novembru 2009. godine, vlada je usvojila zakon za poboljšanje procesa registracije novorođenih i pojedinaca u romskoj zajednici; prethodne glomazne procedure učinile su neregistrovane Albance i etničke Rome veoma ranjivim na trgovinu ljudima.

Vidi još

• Trgovina ljudima u Evropi