Trgovina ljudima u Senegalu

Senegal je ratifikovao Protokol Ujedinjenih nacija o trgovini ljudima iz 2000. u oktobru 2003. godine.

Senegal je 2008. godine bio izvorna, tranzitna i odredišna zemlja za decu i žene kojima se trguje u svrhu prisilnog rada i komercijalne seksualne eksploatacije. Trgovina unutar zemlje bila je rasprostranjenija od prekogranične trgovine, a većina žrtava su deca. U Senegalu su neki dečaci, zvani „talibi”, bili žrtve trgovine ljudima, obećavajući da će ih obrazovati, ali su ih umesto toga podvrgavali prinudnom prosjačenju i fizičkom zlostavljanju. Studija Unicefa, Međunarodne organizacije rada i Svetske banke iz 2007. godine pokazala je da je 6.480 taliba bilo primorano da prose samo u Dakaru. U Senegalu se trgovalo ženama i devojkama radi kućnog ropstva i seksualne eksploatacije, uključujući i seksualni turizam. Transnacionalno, dečaci su krijumčareni u Senegal iz Gambije, Malija, Gvineje Bisao i Gvineje zbog prisilnog prosjačenja od strane veroučitelja. Senegalske žene i devojke su trgovane u susedne zemlje, na Bliski istok i u Evropu radi kućnog ropstva i seksualne eksploatacije. Žene i devojke iz drugih zapadnoafričkih zemalja, posebno Liberije, Gane, Sijera Leonea i Nigerije, bile su krijumčarene u Senegal radi seksualne eksploatacije, uključujući i seksualni turizam.

Vlada Senegala je zadržala stalnu posvećenost spasavanju i brizi o žrtvama, kroz napore za sprovođenje zakona. Kancelarija za praćenje i borbu protiv trgovine ljudima američkog Stejt departmenta je stavila zemlju u „Nivo 2“ 2023. godine.

Krivično gonjenje

Vlada Senegala je tokom prošle godine pokazala skromne napore za sprovođenje zakona u borbi protiv trgovine ljudima. Senegal zabranjuje sve oblike trgovine svojim Zakonom iz 2005. godine za borbu protiv trgovine ljudima i srodnih praksi i za zaštitu žrtava. Zakonom propisane kazne od p5 do 10 godina zatvora za sve oblike trgovine su srazmerne kaznama koje su propisane za silovanje. U decembru 2007. godine devet osoba, od kojih su dvojica bili vozači kamiona iz Gvineje Bisao, a jedan Senegalac, uhapšeno je na južnoj granici zbog pokušaja trgovine 34 dečaka. Osumnjičeni su u zatvoru i čekaju suđenje. Veroučitelj je 2007. godine procesuiran i osuđen na četiri godine zatvora zbog prebijanja taliba na smrt. Ministarstvo turizma aktiviralo je policijsku jedinicu za borbu protiv seksualnog turizma u Dakaru, iako slična jedinica osnovana u Mbouru još nije operativna. Ministarstvo unutrašnjih poslova je tokom godine aktiviralo Specijalni komesarijat za borbu protiv seksualnog turizma, koji je osnovan 2005. godine u Dakaru i Mbouru. Ministarstvo unutrašnjih poslova, preko svog Biroa za istrage, blisko sarađuje sa Interpolom na praćenju obrazaca imigracije i emigracije u potrazi za dokazima o trgovini ljudima. Senegalska policija je nastavila da blisko sarađuje sa vlastima Gvineje Bisao na repatrijaciji dece koja su bila prodata radi prisilnog prosjačenja nazad u Gvineju Bisao.

Zaštita

Vlada Senegala je pokazala solidne napore da zaštiti žrtve trgovine ljudima. Senegal je nastavio sa radom Gindi centra, svog skloništa za siromašnu decu, uključujući žrtve trgovine ljudima. U svojoj evidenciji Centar ne prati posebno broj žrtava trgovine ljudima koje prima. Međutim, Ministarstvo porodice, koje finansira i upravlja centrom uz pomoć međunarodnih donatora, nedavno je počelo da koristi kompjuterizovanu bazu podataka koju finansira nevladina organizacija za praćenje žrtava trgovine ljudima. Centar je prošle godine primio 917 siromašne dece, uključujući i žrtve trgovine ljudima. Uz pomoć međunarodne organizacije, sva ova deca su ponovo spojena sa svojim porodicama u Senegalu, Gvineji Bisao, Maliju i Gambiji. Vlada je za 77 ove dece obezbedila stručnu obuku, a za 329 dece obezbedila je medicinsku negu. Vlada je takođe nastavila da vodi svoju besplatnu telefonsku liniju za zaštitu dece, van centra Gindi. Dežurni telefon je prošle godine primio 66.823 poziva. Vlada takođe ponekad upućuje žrtve nevladinim organizacijama na brigu. Vlada ohrabruje žrtve da pomognu u istragama ili krivičnom gonjenju o trgovini ljudima, tako što dozvoljava svedočenja žrtava iza zatvorenih vrata tokom krivičnog gonjenja trgovine ljudima i intervjuisanjem žrtava radi prikupljanja dokaza za krivično gonjenje trgovaca ljudima. Žrtve trgovine ljudima imaju mogućnost da privremeno ili trajno ostanu u Senegalu pod statusom rezidenta ili izbeglice. Žrtve se ne zatvaraju na neodgovarajući način ili kažnjavaju novčano za nezakonita dela koja su direktna posledica trgovine ljudima.

Prevencija

Vlada Senegala je uložila minimalne napore da podigne svest o trgovini ljudima tokom perioda izveštavanja. Kao deo svog programa protiv najgorih oblika dečijeg rada, Ministarstvo porodice je organizovalo radionice i okrugle stolove koje su finansirali donatori u Mburu, Dakaru i drugim delovima zemlje, kako bi podigli svest o prinudnom prosjačenju dece, kućnom poslu i prostituciji dece. Sudija Visokog komesara za ljudska prava, vladine centralne agencije za borbu protiv trgovine ljudima, održava mesečne sastanke sa predstavnicima ministarstava pravde, turizma, unutrašnjih poslova, žena i obrazovanja kako bi bolje širio i sprovodio zakon koji zabranjuje trgovinu ljudima. Vlada je preduzela mere da smanji potražnju za komercijalnim seksualnim odnosima u Senegalu aktiviranjem policijske jedinice za turizam i specijalnog policijskog komesarijata za borbu protiv seksualnog turizma dece. Vlada nije preduzela mere kako bi osigurala da njeni državljani, koji su raspoređeni u inostranstvu kao deo mirovnih misija, ne učestvuju u trgovini ljudima. Ministarstvo porodice radi sa stranim donatorima na izradi novog nacionalnog akcionog plana protiv trgovine ljudima.