Trgovina ljudima u Šri Lanki

Trgovina ljudima u Šri Lanki je zemlja izvora i odredišta za muškarce i žene kojima se trguje u svrhu prisilnog ropstva i komercijalne seksualne eksploatacije . Muškarci i žene iz Šri Lanke voljno migriraju u Kuvajt, Jordan, Saudijsku Arabiju, Katar, Liban, Ujedinjene Arapske Emirate, Singapur, Hong Kong, Maleziju i Južnu Koreju da rade kao građevinski radnici, kućne sluge ili radnici u fabrici odeće. Međutim, neki se nađu u situacijama prisilnog ropstva kada su suočeni sa ograničenjima kretanja, uskraćivanjem pasoša, pretnjama, fizičkim ili seksualnim zlostavljanjem i dužničkim ropstvom koje je, u nekim slučajevima, olakšano velikim taksama pre odlaska koje nameću agenti za zapošljavanje. Decom se interno trguje radi komercijalne seksualne eksploatacije i, ređe, radi prisilnog rada. Označena strana teroristička organizacija Liberation Tigros of Tamil Eelam (LTTE) nastavila je da regrutuje, ponekad i prisilno, decu za upotrebu kao vojnike u oblastima van kontrole vlade Šri Lanke. Vladine bezbednosne snage takođe mogu biti saučesnici u dopuštanju provladinoj paravojnoj organizaciji da regrutuje, ponekad i prisilno, decu vojnike. Izveštaji takođe pokazuju da je mali broj žena sa Tajlanda, Kine, Rusije i drugih zemalja Novih nezavisnih država krijumčaren u Šri Lanku radi komercijalne seksualne eksploatacije. U novembru 2007. godine, preko 100 vojnika mirovnih snaga Šri Lanke vraćeno je u domovinu na osnovu optužbi da su učestvovali u seksualnom zlostavljanju, u nekim slučajevima u kojima su bili maloletnici, na Haitiju . Vlada Šri Lanke ne poštuje u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima; međutim, ulaže značajne napore da to učini. Šri Lanka je stavljena na drugi nivo jer nije pružila dokaze o povećanim naporima u borbi protiv teških oblika trgovine ljudima tokom prethodne godine, posebno u oblasti provođenja zakona.

Vlada nije uspela da uhapsi, krivično goni ili osudi nijednu osobu za krivična dela trgovine ljudima i nastavila je da kažnjava neke žrtve trgovine ljudima za zločine počinjene kao rezultat trgovine ljudima. U isto vreme, Šri Lanka je zaštitila neke žrtve trgovine ljudima, uključujući državljane Šri Lanke kojima se trguje u inostranstvu. Vlada je u julu imenovala kontakt tačku za trgovinu ljudima, koja saziva mesečnu radnu grupu za borbu protiv trgovine ljudima radi razvoja i koordinacije politike borbe protiv trgovine ljudima.

Kancelarija američkog Stejt departmenta za praćenje i borbu protiv trgovine ljudima je 2017. stavila zemlju na "Nivo 2" zemalja čije vlade ne poštuju u potpunosti sve minimalne standarde TVPA, ali ulažu značajne napore da se usklade sa tim standardima.

Tužilaštvo

Šri Lanka je u ovom izveštajnom periodu ostvarila mali napredak u naporima za sprovođenje zakona. Vlada Šri Lanke zabranjuje sve oblike trgovine ljudima amandmanom na svoj krivični zakon iz aprila 2006. godine. Za prekršaje trgovine ljudima zaprećena je kazna zatvora do 20 godina; ove kazne su srazmerne kaznama za druge teške zločine. Iako je vlada preduzela administrativne mere protiv 350 radnika koji regrutuju radnike koji se bave lažnim regrutovanjem, nije krivično gonila, osuđivala ili osuđivala regrute za prakse koje su predstavljale trgovinu ljudima. Vlada je pokrenula jednu istragu o agentu za regrutaciju koji je umešan u slučaj u kome je trebalo da tri žene budu prodate u Saudijsku Arabiju kao kućne službenice. Šri Lanka na sličan način nije prijavila bilo kakvo krivično gonjenje ili osudu za trgovinu ljudima radi komercijalne seksualne eksploatacije, uključujući trgovinu decom . Šri Lanka je, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama, pokrenula istragu o optužbama za saučesništvo u seksualnom zlostavljanju šrilankanskih mirovnjaka na Haitiju, uključujući seksualnu eksploataciju maloletnika. Vlada je istražila 47 slučajeva otmice dece radi prinudnog rada kao dece vojnika, što je dovelo do toga da je 37 vraćeno kući. Međutim, nije bilo hapšenja, krivičnog gonjenja ili osude u vezi sa ovim slučajevima. Nije bilo hapšenja javnih službenika zbog omogućavanja trgovine ljudima, niti je bilo potkrepljenih izveštaja da je bilo koji zvaničnik umešan u trgovinu ljudima.

Zaštita

Napori vlade Šri Lanke da obezbedi zaštitu žrtvama trgovine su nominalno poboljšani, ali su ostali ograničeni. Vlada nije pružila stranim žrtvama trgovine ljudima zakonske alternative za njihovo premještanje u zemlje u kojima bi doživjele odmazdu ili teškoće. Šri Lanka takođe nije uspela da obezbedi da žrtve trgovine ljudima ne budu kažnjene za dela počinjena kao rezultat trgovine ljudima. Posebnu zabrinutost izazivaju tekući izveštaji da su od žena koje su uhapšene zbog sumnje da su bile trgovine ljudima u Šri Lanku u svrhu seksualne eksploatacije tražene da plate novčane kazne u zamenu za puštanje iz zatvora i da su obično deportovane nakon toga. Službenici za sprovođenje zakona i dalje nemaju formalni sistem za identifikaciju potencijalnih žrtava trgovine ljudima. Vlada ne obezbeđuje specijalizovanu obuku za identifikaciju žrtava, iako su službenici za sprovođenje zakona učestvovali u obuci koju su organizovale NVO .

Za žrtve Šri Lanke, vlada se prvenstveno oslanja na nevladine organizacije u pružanju usluga zaštite žrtava zbog ograničenja resursa. Policija podstiče ove žrtve da pomognu u istragama protiv svojih trgovaca ljudima, ali ne preduzima nikakve posebne mere kako bi osigurala bezbednost žrtava ili svedoka. Za žrtve trgovine ljudima iz Šri Lanke u inostranstvu, vlada upravlja skloništima u diplomatskim misijama, nudi pomoć u repatrijaciji i obezbeđuje kompenzaciju nekima koji su se prijavili kod vlade pre odlaska. Početkom 2008. godine, vlada je platila repatrijaciju preko 200 domaćih radnika iz Šri Lanke iz sigurnih kuća na Bliskom istoku. Za repatrirane žrtve iz Šri Lanke, međutim, vlada malo napora da istraži zločine počinjene nad njima. Ograničena pomoć se nudi u smislu skloništa, savetovanja i medicinske nege po povratku. Vlada je otvorila dva privremena skloništa za žene žrtve nasilja, koja su stavljena na raspolaganje žrtvama trgovine ljudima. Vlada je uspostavila međuministarski komitet za rešavanje pitanja dece vojnika. Šri Lanka obezbeđuje dva centra za rehabilitaciju posebno za decu regrutovanu kao vojnike; Od svog osnivanja 2005. godine, rehabilitacioni centri su pomogli 52 dece.

Prevencija

Šri Lanka je uložila skromne napore da spreči trgovinu ljudima tokom izveštajnog perioda. U avgustu 2007. Biro za strano zapošljavanje (BFE) počeo je da zahteva da se svi ugovori o radu u inostranstvu potpisuju u prisustvu zvaničnika BFE kako bi se osiguralo da radnici migranti razumeju uslove ugovora. Vlada je sprovela 26 kampanja podizanja svesti o seksualnoj eksploataciji dece među nastavnicima, studentima, hotelskim osobljem, vozačima taksija i rikša i ostalima zaposlenima u turističkoj industriji. U februaru 2008. vlada je uspostavila telefonsku liniju za pritužbe na rad dece, seksualnu eksploataciju i druga zlostavljanja. Šri Lanka nije ratifikovala Protokol UN iz 2000. godine.