Trzanje zatvarača

Trzanje zatvarača (engl. Blowback), mehanizam dejstva automatskog i poluautomatskog oružja zasnovan na direktnom pritisku čaure ispaljenog metka na čelo zatvarača, koji nije vezan za cev i samostalno se pomera unazad. Ovo je veoma prost sistem, koji se većinom koristi kod oružja male vatrene moći (pištolja i automata).

Mehanizam dejstva

Automatska paljba potiže se pritiskom barutnih gasova, preko dna čaure, neposredno na čelo zatvarača, koji je slobodan (nije čvrsto vezan za sanduk i cev). Zatvarač se usled pritiska barutnih gasova prvog opaljenog metka kreće unazad i pri tome otvara cev, izvlači i izbacuje praznu čauru, zapinje udarnu iglu i sabija povratnu oprugu, a potom se pod dejstvom sile povratne opruge vraća u prvobitni položaj i pri tome zahvata sledeći metak iz okvira, unosi ga u njegovo ležište, zatvara cev i opaljuje sledeći metak.^[1]

Nedostaci

Nedostatak ovakvog, inače prostog rešenja je u tome što zatvarač nije zabravljen kad zatvori cev, pa se ponekad desi da se počne kretati unazad pre nego što zrno napusti cev, što dovodi do naglog pada brzine zrna i povrede strelca vrelim gasovima. To se sprečava povećanjem mase, a time i inercije zatvarača, korišćenjem zatvarača sa povećanim trenjem (poluslobodni zatvarači), upotrebom cilindrične čahure sa ojačanim dnom (da bi se pojačalo zaptivanje cevi) ili smanjenjem dužine cevi. Kako ni jedan od ovih načina nije sasvim siguran, mehanizam trzanja zatvarača primenjuje se samo kod oružja manje vatrene moći (automat i pištolj), a retko u teških mitraljeza (Švarcloze).^[1]

Izvori

^ ^a ^b Krstić 1970, str. 345–346.

Literatura

Krstić, Miodrag (1970). „Automatsko oru̟žje”. Ur.: Nikola, Gažević. Vojna enciklopedija. 1 (2 izd.). Beograd: Vojnoizdavački zavod.

[FOOTNOTEКрстић1970345–346-1] Krstić 1970, str. 345–346.

[1]