Trzanje cevi
 | Ovaj članak se u velikoj meri ili u potpunosti oslanja na jedan izvor. |
Trzanje cevi je mehanizam dejstva automatskog i poluautomatskog oružja zasnovan na direktnom pritisku čaure ispaljenog metka na čelo zatvarača, koji je zabravljen za cev, tako da se zajedno kreću unazad. Na ovom principu zasnovani su najstariji tipovi automatskog oružja počev od mitraljeza Maksim iz 1884. godine, a koristi se i danas.
Mehanizam dejstva
[uredi | uredi izvor]Na principu trzanja radi automatsko oružje kod kojeg se automatska paljba postiže pritiskom barutnih gasova, preko dna čaure, neposredno na čelo zatvarača. Prema tome šta se pod uticajem tog pritiska kreće unazad, razlikuju se dve vrste automatskog oružjaː sa trzanjem zatvarača i sa trzanjem cevi i zatvarača.[1]
Trzanje cevi i zatvarača
[uredi | uredi izvor]Automatska paljba postiže se pritiskom barutnih gasova, preko dna čaure, neposredno na čelo zatvarača, koji se bravi na cev. Pod dejstvom sile barutnih gasova prvog opaljenog metka, cev i zatvarač se trzaju unazad zajedno, a zatim se zatvarač razdvaja (odbravljuje). To zajedničko kretanje može biti kraće ili duže, pa i automatsko oružje mođe biti sa kratkim ili dugim trzanjem cevi.[2]
Kratko trzanje cevi
[uredi | uredi izvor]Zatvatrač automatskog oružja sa kratkim trzanjem cevi odbravljuje se pri kraju isticanja barutnih gasova iz cevi i u svom daljem kretanju unazad izvlači i izbacuje čahuru, zapinje udarnu iglu i sabija povratnu oprugu. Za to vreme cev se, pod dejstvom svoje povratne opruge, vraća u prvobitni položaj. Vraćajući se napred (pod uticajem svoje povratne opruge), zatvarač zahvata sledeći metak iz okvira, puni i zatvara cev, zabravljuje se i opaljuje sledeći metak.[2]
Ovom, doduše složenijom konstrukcijom, otklanjaju se nedostaci automatskog oružja sa trzanjem zatvarača, a postiže se i veća brzina gađanja. Tako su konstruisani mnogi mitraljezi i puškomitraljezi (Madsen) i neke puške.[2]
Dugo trzanje cevi
[uredi | uredi izvor]Zatvatrač automatskog oružja sa dugim trzanjem cevi odbravljuje se na kraju trzanja celog trzajućeg bloka, odnosno nakon što zrno i barutni gasovi napuste cev. Ova konstrukcija obezbeđuje siguran rad, ali daje manju brzinu gađanja, jer se trajanje ciklusa produžava usled zadržavanja zatvarača u zadnjem položaju. Primenjuje se samo kod nekih mitraljeza (italijanski Breda) i puškomitraljeza (francuski M1815 Šoša).[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Krstić 1970, str. 345.
- ^ a b v g Krstić 1970, str. 346.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Krstić, Miodrag (1970). „Automatsko oru̟žje”. Ur.: Gažević, Nikola. Vojna enciklopedija. 1 (2 izd.). Beograd: Vojnoizdavački zavod.
