Turizam u Egiptu

Turizam ima izuzetan značaj u spoljnotrgovinskoj razmeni Egipta sa inostranstvom. Prema najnovijih procenama egipatskog Ministarstva za turizam, očekuje se da će u najskorijoj budućnosti turziam biti izvor prihoda broj jedan za zemlju. Samo u prethodnih 5 godina, prosečan godišnji prihod od turizma iznosio je preko 5 milijardi američkih dolara. Pregled prihoda od turizma, izražen u milionima američkih dolara:

• 2000. 4.300 (procena)
• 2001. 3.000 (procena)
• 2002. 1.800 (procena)
• 2003. 4.584
• 2004. 6.125
• 2005. 6.767
• 2006. 7.079

Pre XIX veka putovanja u Egipat bila su teška, duga i izuzetno skupa. Prva brojnija interesovanja za putovanja u zemlju faraona zabeležena su još u prvoj polovini XIX veka, a posebno nakon što je 1822. Žan-Fransoa Šampolion preveo delove kamene iz Rozete, čime je po prvi put dešifrovano staro egipatsko pismo – hijeroglifi. Dodatno interesovanje probudila su otkrića grobnica faraona, u Dolini kraljeva, najpre Aijeve, 1816., a zatim i grobnice Setija I, 1817. godine. U narednih sto godina razne ekspedicije su dolazile u Dolinu, sa ciljem da vrše iskopavanja. Tek 1907., nakon što je Amerikanac Teodor M. Dejvis otkrio još kraljevskih i nekraljevskih grobnica, uključujući i grobnicu za koju se prvobitno smatralo da je Tutankamonova, objavljeno je da je Dolina u potpunosti istražena i da novih otkrića neće biti. Ipak Havard Karter, engleski arheolog, je izborio dozvolu za nova istraživanja, i novembra 1922. otkrio je pravu Tutankamonovu grobnicu, koja je do tada jedina otkrivena netaknuta.

Priče o arheološkim otkrićima i neprocenjivoj vrednosti sadržaja Tutankamonove grobnice, palile su maštu evropske elite, pa nisu bila retka putovanja u, zemlju u kojoj je 22. februara 1922. prolašena nezavisnost od Velike Britanije.

Danas pored standarsnih spomenika i kulturne baštine, koji čine Egipat najvećim muzejom na svetu, turiste privlače i brojne inovativne aktivnosti poput safarija, golfa, ribarskih ekspedicija, ronjenja, verskog, zdravstvenog, kongresnog, poslovnog i festivalskog turizma. Turističke destinacije u Egiptu su brojne: Kairo i donja dolina Nila, Giza, Abu Sir, Dašir, Sakara; delta Nila; Aleksandrija i mediteranska obala; Luksor i Teba; Asuan, Elefantin i severna Nubija; Idfu i Abu Simbel; mesta na obali Crvenog mora, Hurgada sa El-Gounom, Soma zaliv, Safaga, Suec; Sinajsko poluostrvo, Šarm el Šeik, Ras Muhamed, Taba, Dahab, Nuvebia i el-Ariš; popularne destinacije su i oaze koje su u Egiptu brojne, a najpopularnije su Fajum, Siwa, Bahariya, Farafra, Dakhla i Kharga.

Proteklih decenija turizam u Egiptu je bio pot uticajem politike i dešavanja u okruženju, o kojima se vrlo malo sam pitao. 1966. godine zabeležen je rekorni broj turista od 578.734, ali je već u junu naredne godine izbio rat. Brojke su naglo opale, i tek od 1972., kada je zemlju posetilo 541.000 turista, beleži se stabilni rast. Jedini izuzetak bila je 1986. godina, kada je brojka pala na 1,3 miliona, sa 1,5 miliona prethodne godine. Pad se pripisuje otmici italijanskog putničog broda, Achille Lauro, krajem 1985., neredima u Kairu, februara 1986. i Američkom napadu na Libiju, u aprilu 1986. Rast turističkih dolazaka u periodu od 1975. do 1985. iznosio je 6,7% na godišnjem nivou. Već 1988. očekivala se poseta od 2 miliona turista.

1980. godine, Vlada je pokrenula mere sa ciljem da privuče turiste i ohrabri ih da koriste zvanične menjačnice (ulični kurse je do tada bi ponoljniji, što je onemogućavalo Vladu da vodi preciznu evidenciju o prihodu od turizma. Pojačana je i promocija širom sveta, i u nekim od zemalja, čije je stanovništvo ciljano, otvorene su turističke kancelarije u diplomatskih predstavništvima. Pokrenuti su i programi za izgradnju turističkih atrakcija u Sinajskoj pustinji. 1985. godine ministar turizma je pokrenuo inicijativu za privatizaciju hotela, i unapređenje usluga nacionalnog avio-prevoznika, EgyptAir-a. Ohrabreni turističkim potencijalom zemlje i privatizacijom, predstavnici stranih kompanija potpisuju ugovore o izgradnji novih turističkih centara (npr. alžirska investiciona grupa je uložila 120 miliona američkih dolara u izgradnju projekta koji se prostirao na 1,2 miliona km² u Al Gardaku, na obali Crvenog mora).

Krajem 80-ih i početkom 90-ih godina kreće i trend poseta Crevenog mora u zimskom periodu (zbog pogodne klime). Već krajem 80-ih izdaju se dozvole za luksuzne brodove i krstarice – hotele na vodi.

Da bi privukla turiste da razmenjuju devize u njenim bankama, Vlada je za njih spustila kupovnu cenu svoje funte. U martu 1984. 1 američki dolar je, umesto 0.83, vredeo 1.12 egipatskih funti. Kurs za turiste je ostao stabilan od januara 1985. do prve polovine 1986. (1.25 egipatskih funti).

U prethodnih 15 godina turizam u Egiptu je u nekoliko navrata unazađivan terorističkim napadima islamskih fundamentalista i ekstremista. Između 1990. i 1999. teroristi su u Egiptu ubili 105 osoba. Samo u 2004. i 2005. ubijeno je više nego u prethodnih 10 godina: 126. Prvi ozbiljniji napad je zabeležen 21. oktobra 1992. kada su militantni zaverenici napali turistički autobus, ubili jednu Britanku, i ranili dvojicu muškaraca. Krajem februara 1993., u eksploziji bombe u kafeteriji u centru Kaira, stradali su Turčin, Švećanin i Egipćanin, a 20 ljudi je ranjeno. U septembru 1994., u Hurgadi, naoružani ekstremista je ubio dvojicu nemačkih turista i dvojicu Egipćana. 18. aprila 1996. četvorica naoružanih komandosa napala su turiste u hotelu Evropa, nedaleko od piramida u Gizi. U tom napadu poginulo je 18 grčkih turista, dok ih je 14 ranjeno. Odgovornost je preuzela organizacija „Džama islamija“. 17. novembra 1996., nedaleko od Luksora, napadači su ubili 58 turista i četvoro Egipćana, a u obračunu su stradala tri policajca i šestorica turista. Dana 18. septembra 1997. u bombaškom napadu na turistički autobus ispred muzeja u Kairu poginulo je 10 osoba, među kojima 9 nemačkih turista, dok je povrećeno 11 ljudi. 17. novembra 1997. jedan islamistički terorista ubio je 68 osoba u Luksoru među kojima 58 turista. Odgovornost za napad, koji je trajao 45 minuta, preuzela je organizacija „Džama islamija“. Ovaj napad je imao ogromne posledice po prihode od turizma, i smatra se za najkritičniji trenutak ne samo za egipatski turzam, već i za egipatsku ekonomiju uopšte. Tokom 1999. 4,5 miliona turista posetilo je Egipat (od tog broja 90% je posetilo Kairo, piramide u Gizi, hramove u Luksoru i ostale zanimljivosti Egipta). Za samo 5 godina taj broj se gotovo udvostručio, pa je 2004. godine Egipat posetilo preko 8 miliona stranaca. Uprkos svemu, turizam u Egiptu je u periodu od 1993. do 2000. beležio godišnji rast od 12,5%. U istom periodu, hotelski kapaciteti su se proširili sa 19.000 soba na 117.000 soba.

2000. godine, koju su obeležili novi nemiri u Palestini, Egipat je posetilo 5,116 miliona ljudi, a već naredne, koju je obeležio napad od 11. septembra, broj dolazaka se smanjio na 4,356 miliona ljudi. Zabeležen je, dakle, pad od čak 48,8%, čime je tržišni udeo u regionu Bliskog istoka smanjen na samo 19,2%. Napadi na Njujork i Vašingon imali su ogromne posledice po svetski turizam, pa se u poslednjem kvartalu broj turista u svetu smanjio za 11% u odnosu na prethodnu godinu, a u regionu Bliskog istoka čak 30%, najviše u svetu.

Uprkos strahu od izbijanja rata u Iraku, samo u januaru i februaru 2003. godine, Egipat je posetilo 228.000 turista. Iako je po izbijanju rata, 30. marta, zabeležen pad posećenosti od 22,4%, već dva meseca kasnije, intenzivna kampanja Ministarstva za turizam ublažila je negativne efekte ratnih dešavanja u regionu, pa je u maju zabeležen pad od 10%. Osećaju sigurnosti kod turista doprinelo to što je vlada Egipta osuđivala sve terorističke i ekstermističke napade u svetu, i uvek se zalagala za pronalaženje mirnih rešenja. Već u junu je zabeležen rast u odnosu na prethodnu godinu (5%), zemlju je posetila 381.000 turista, broj noćenja se popeo na 3.1 milion, što je u odnosu na jun prethodne godine predstavljalo rast od, čak, 52.65%. Narednog meseca oboreno je još rekorda, zemlju je tokom jula posetilo 623.000 turista, porast od, čak, 26% u odnosu isti mesec 2002., a broj noćenja je povećan za čak 78,7%. Pozitivan trend je nastavljen do kraja godine, pa je tokom 2003. godine zemlju ukupno posetilo 5,7 miliona turista (rast od 20% u odnosu na prethodnu godinu), čime je Egipat došao do 25. mesta liste najposećenijih zemalja sveta. Naredne godine, zabeležen je rast od čak 35.7, pa je zemlju posetilo 7,8 miliona turista, samo 100.000 manje od, za jedno mesto bolje rangirane, Hrvatske. Najviše turista stiglo je iz Italije, Nemačke, Rusije, Britanije i Francuske. Iste godine broj hotelskih soba je povećan za 9.150, a turizam je doprineo otvaranju još 2.750 radnih mesta. Investirano je u 33 nova turistička projekta, a otpočeti su i radovi na renoviranju i proširivanju Luksorskog aerodroma vredni 50 miliona američkih dolara (aerodrom je svakog sata primao 4.500 putnika).

Dana 7. oktobra 2004. u seriji eksplozija, prilikom napada na dva turistička mesta na Sinajskom poluostrvu, poginule su 34 osobe, uglavnom izraelski turisti, dok ih je ranjeno više od 120. Odgovornost za napad je preuzela organizacija bliska „Al-Kaidi“. Početkom aprila 2005. godine, u tržnom centru u Kairu, bombaš samoubica je usmrtio dvoje Francuza i jednog Amerikanca. 30. aprila 2005., u Kairu, nadaleko od Egipatskog muzeja, bombaš samoubica je radnio sedmoro ljudu, među kojima četvoro turista. 23. jul 2005., u Šarm el-Šeiku, eksplodirale su tri bombe, usmrtivši 64 osobe.

Egipatska vlada je početkom 2005. godine objavila da je u prethodnoj godini zabeležen rekordan broj turista – 7,4 miliona, od čega je čak milion stiglo iz Nemačke. Zabeleženo je i 80 miliona noćenja. Procena 8,5 miliona u 2005., februara te godine, već u maju iznosila je 9 miliona. Na kraju, tokom 2005., zemlju je posetilo 8,6 miliona turista.

Dana 1. avgusta 2005., ministarstvo za turizam je iznelo podatak da je u prethodne 4 godine zabeležena rekordna poseta od 24 miliona turista. U istom saopštenju iznet je podatak da se broj srpskih turista već u tom trenutku udvostručio u odnosu na prethodnu godinu. Uspeh je zabeležen i u pokušauju da se privuku turisti sa dalekog istoka, pa su, zboh velikog interesovanja, uvedeni direktni letovi iz Kine, kojima je siglo 35.000 Kineza, a u zemlju je doputovalo i 50.000 Južnokorejanaca. Od maja do oktobra 2005. Egipat je posetilo 4,6 miliona (porast od 15% u odnosu na prethodnu godinu) turista, a zabeleženo je i 46 miliona noćenja.

Dana 24. aprila 2006, izvršen je napad na odmaralište Dahab, na jugoistoku Sinajskog poluostrva, u kome je ubijeno najmanje 23 osobe, dok 80 ranjeno. Egipatski zvaničnici su kao izvršioce naveli islamističku terorističku organizaciju „Džam'at al-Tahid val-Džihad“. Tokom 2006. u fokusu Vlade po prvi put se našla obala Mediterana. Iznet je u javnost program investicija sa ciljem da se region razvije u turističku destinaciju. Procena iz marta protekle godine, govori da svakih milion turista koji posete zemlju, omogući otvaranje 200.000 novih radnih mesta. U tom cilju, ministarstvo za turizam je sa ministarstvom za informisanje pokrenulo kampanju sa ciljem da objasni stanovništvu koliki je značaj turizma za ekonomiju, za razvoj zemlje i za otvaranje novih radnh mesta. Danas je turizam izvor 25% deviznih prihoda zemlje.

Decembra 2006., na 16. generalnom zasedanju Svetske turističke organizacije (WTO), na kome je 150 zemalja imalo svoje delegate, Egipat je pored članstva u nekoliko komiteta, proglašen i za člana Izvršnog saveta za 2007. i 2008. godinu. Krajem 2006. egipatska vlada je pokrenula novu promotivnu kampanju koja ima za cilj da nastavi pozitian rast broja turista, ali i da privuče turiste iz onih regiona iz kojih nije beležena visoka posećenost. U sklopu kampanje, sredinom decembra, na izložbi Global Meetings and Incentive Exhibition (EIBTM) u Barseloni predstavljen je i program „Sedam razloga da posetite Egipat“. Pretnja od terorizma ostaje glavni problem egipatske vlade, bez obzira na trend povećanja bezbednosnih mera u svim popularnim destinacijama. Mnoge zemlje danas upozoravaju svoje državljane da putovanje u Zemlju Faraona nije bezbedno. Primera radi, Britanski Foreign Office naglašava da u Egiptu postoji visoka pretnja od terorizma, ali ne upozorava putnike da ne odlaze tamo.

Dolazak u Egipat

Postoje 3 tipa egipatskih viza: turistička (uglavnom traje 3 meseca, i važi kako za jedan, tako i za više ulazaka u zemlju), ulazna (obavezna za sve strane državljane koji dolaze u Egipat sa ciljem koji nije turističke prirode) i tranzitna viza.

Viza se izdaje na graničnim prelazima, košta 10 €, i po isteku ne može da se produži. Srbija, pak, spada u grupu država, čiji građani moraju da zatraže vizu pre dolaska u Egipat. Egipatska ambasada u Srbiji nalazi se u Beogradu, u ulici Andre Nikolića 12 (tel. 2650585 i 2651225). Adresa srpske ambasade u Egiptu je 33, El Mansour Mohamed St., Zamalek (tel. 7354061 i 7365494, faks. 7353913). Vladine kancelarije su otvorene od 8:30 do 14:30. Petkom se ne radi, ponekad ni subotom. Prodavnice su zimi otvorene od 9:00 do 20:30, a leti od 9:00 do 22:00.

Nacionalni praznici u Egiptu su 7. januar (pravoslavni Božić), 25. april (Dan oslobođenja), 1. maj, 23. jul (Dan revolucije) i 6. oktobar (Dan oružanih snaga). To su neradni dani; pored toga što su banke, radnje, prodavnice zatvorene, i javni prevoz radi umanjenim obimom.

Izuzetnog značaja je i Ramazan, praznik većinskog, muslimanskog stanovništva, koji se obeležava 9. meseca u islamskoj kalendarskoj godini, i ove godine (2007. po gregorijanskom kalendaru je 1428. po islamskom), obeležava se od 13. septembra do 11. oktobra). Lokalno stanovništvo od turista očekuje da ne jedu i ne puše na javnim mestima tokom praznika. U Egiptu se svake godine održavaju međunarodni sajmovi, festivali i turniri:

1. Cairo International Book Fair (januar)
2. Tennis Tournament (mart)
3. International Fishing Festival, Hurhgada (februar)
4. Abu Simbel Sun Festival, Abu Simbel (februar/oktobar)
5. Rally of Pharaohs, El-Gizah (oktobar)
6. Yacht-Racing and Water Skiing Festival – Alexandria – Hurghada (oktobar)
7. Arab Horse Festival (novembar)
8. National Fishing Festival, Sharm El-Sheikh (novembar)
9. International Rowing Races: Luxor – Cairo – Aswan (decembar)
10. Cairo International Festival, Cairo (decembar)

Zvanična valuta je egipatska funta (E£; 1 E£ = 100 piastres). U opticaju su novčanice od 5, 10, 20, 50 i 100 funti, odnosno kovani novčići od 5, 10, 20, 25 i 50 piastrija i 1 funte.

• $ US Dollar USD$1.00 = LE5.74 LE1.00 = USD$0.17
• € Evro €1.00 = LE6.82 LE1.00 = €0.15
• £ Pound Sterling £1.00 = LE9.98 LE1.00 = £0.10

Dok je dozvoljeno unošenje stranih valuta u zemlju, obavezno je da se novac prijavi na ulasku, dok je iznošenje novca ograničeno na iznos koji je prijavljen pri ulasku. Unošenje i iznošenje lokalne valute je limitirano na 100 egipatskih funti. Takođe, neophodno je razmeniti minimum 150 US$ po dolasku u zemlju. Što se carine tiče, dozvoljeno je bez carinjenja iznošenje do 200 cigareta; 25 cigara; 1 l alkoholnih pića; poklona u vrednosti do 500 egipatskih funti.

Od turista se očekuje ostavljanje bakšiša (i na arapskom: baksheesh) za svaku uslugu koju pruže turistima, a u nekim restoranima, ne samo da je obavezno ostavalje bakšiša, već je propisan i zahtevani procenat u odnosu na račun. Za upravljanje vozilom strancima je potrebna međunarodna vozačka dozvola.

Hoteli

Hoteli u Egiptu su članovi Egipatske hotelijerske asocijacije (Egyptian Hotel Association). 2006. godine u upotrebu je uvedeno 16.000 novih hotelskih soba, čije je broj ukupnih hotelskih soba povećan na 176.000. Za 2007. godinu najavljeni su i novi kriterijumi za klasifikaciju hotela.

Muzeji

U većini egipatskih muzeja, ulaznica se naplaćuje između 10-20 evra. Fotografisanje uglavnom nije dozvoljeno, a tamo gde jeste, naplaćuje se 10-15 evra i nije dozvoljena upotreba blica. Snimanje video-kamerom je dozvoljeno na malom broju lokacija u naplaćuje se do 100 evra.

Svetska baština

Svetska baština UNESCO-a je specifično mesto koje je nominovano za međunarodni Program svetske baštine kojim upravlja Komitet svetske baštine Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija UNESCO. Cilj programa je da popiše, imenuje i čuva mesta od izuzetnog interesa, kulturnog ili prirodnog, u jedinstvenu baštinu čovečanstva. Mesta koja su na listi svetske baštine mogu koristiti sredstva iz Fonda svetske baštine pod određenim uslovima. U Egiptu su zaštićeni:

1. Kompleks Abu Mena (Abu Mena)
2. Ostaci drevne Tebe (Thēbai) i Nekropola
3. Islamski deo Kaira (Qahirah)
4. Memfis (Memphis) i Nekropola
5. Nubijski spomenici od Abu Simbela (Abu Simbel) do Fila (P'aaleq)
6. Manastir Svete Katarine sa okolinom
7. Dolina kitova (Wadi Al-Hitan), paleontološka lokacija

Vidi još

• Kulturni turizam u Egiptu