Pređi na sadržaj

Ubistvo Komtura

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ubistvo Komtura
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov騎士団長殺し
AutorHaruki Murakami
ZemljaJapan
Jezikjapanski jezik
Izdavanje
Broj stranica852
Prevod
PrevodilacNataša Tomić
Datum
izdavanja
2018.
Klasifikacija
ISBN?978-86-6145-289-5

Ubistvo Komtura je japanski roman autora Harukija Murakamija. U Japanu je izašao iz štampe 2017. godine u dva dela. U SAD je izašao roman u jednom delu i preveo je na engleski jezik Filip Gabrijel 2018. godine. Na srpskom jeziku je prevela Nataša Tomić 2018. godine kada je i izašao roman u dva dela: Ideja se ukazuje i Metafora se kreće. [1]

Radnja romana

[uredi | uredi izvor]
UPOZORENjE:Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Protagonista je neimenovani slikar portreta koga supruga ostavlja na početku knjige. Tužan, napušta slikanje portreta i odlazi na dugo putovanje. Usred svog putovanja on sreće nervoznu ženu u restoranu koja kao da beži od nekoga. Protagonista sumnja da beži od čoveka koji sedi u njihovoj blizini dok jedu. Protagonista ovog čoveka naziva čovekom sa belim Subaru Foresterom. Žena i protagonista na kraju odlaze u hotel i imaju nasilan seks. Sledećeg dana, on se budi i ona je već otišla. Vraća se u restoran i ponovo vidi čoveka sa belim Subaruom i oseća se kao da čovek tačno zna šta je uradio sa nervoznom ženom u ljubavnom hotelu.

Putovanje glavnog junaka se završava kada mu se auto pokvari. Zatim se seli u zabačenu kuću oca svog prijatelja, Tomohiko Amade, poznatog slikara koji je premešten u starački dom.[2] Tamo na tavanu otkriva sovu koja živi u njemu i nepoznatu Tomohikoovu sliku, Ubistvo Komtura, koja prikazuje scenu iz opere Don Đovani. Počinje da radi kao mentor likovne kulture da bi sastavljao kraj s krajem u selu. U međuvremenu, bogati komšija, Vataru Menšiki, nudi mu veoma veliku sumu novca da naslika njegov portret, na šta on na kraju pristaje. Na kraju stvara portret drugačiji od bilo kog koji je ranije radio i to ga inspiriše da započne portret čoveka sa belim Subaruom (Vataru Menšiki).

Jedne noći čuje zvono zvona i zamoli Menšikija da mu pomogne da locira izvor zvuka. Zvuk zvona dopire iz gomile teških stena iza svetilišta u šumi. Menšiki unajmljuje građevinsku ekipu da ukloni stene i oni otkrivaju veštačku jamu sa dobro izgrađenim kamenim zidovima visokim oko devet stopa. U jami nema ničega osim zvonceta koje odzvanja. Kako njihova veza raste, Menšiki otkriva glavnom junaku da je kupio kuću kako bi špijunirao mladu tinejdžerku Marije Akigavu, za koju pretpostavlja da je njegova ćerka. U međuvremenu, izvor zvonjave – „Ideja“ – otkriva se glavnom junaku kao 60 cm visoka, naizgled od krvi i mesa, kopija lika Komtura sa Tomohikove slike. Komtur i protagonista posećuju Menšikijevu kuću da bi videli njegov tek završeni portret (iako Menšiki ne može da vidi Komtura). Menšiki zatim zahteva da protagonista naslika portret Marije, koja je učenica njegovog časa umetnosti, kako bi Menšiki mogao da je „slučajno“ sretne. Protagonista počinje da slika Mariju i takođe počinje da slika jamu. Prestaje da radi na slici čoveka sa belim Subaruom, osećajući da je portret veoma zlokoban. Na kraju postavlja sliku čoveka sa belim Subaruom uza zid tako da je donekle skrivena od pogleda. Menšiki navraća tokom jedne od seansi slikanja sa Marijom, i ubrzo stupa u vezu sa Marijinom tetkom (koja se pobrinula za nju nakon iznenadne smrti njene majke od ujeda stršljenova i prati slikanje). U međuvremenu, Marija nestaje (kasnije se otkriva da je postala sumnjičava prema Menšikiju i da je provalila u njegovu kuću, ali četiri dana nije mogla da napusti njegovu kuću neotkrivena.)

Očajnički pokušava da pronađe tinejdžerku i osećajući da je njen nestanak povezan sa jamom, protagonista traži od Komtura da mu kaže gde se ona nalazi. On mu kaže da je kao ideja ograničen u onome što može da kaže. Još dodaje da mora da prihvati sledeći poziv koji dobije bez obzira na sve i da to može, ali ne mora da dovede do traga o tome gde se Marija nalazi. Protagonista prihvata poziv da upozna Tomohiko Amadu u staračkom domu. Na kraju ponovo igra scenu sa Tomohikove slike, ubijajući minijaturnog Komtura ribarskim nožem. Jednom kada ubije Komtura, Dugo lice (još jedan lik sa slike) otvara vrata u drugi svet, a protagonista putuje u metaforički podzemni svet kako bi spasio Mariju. Nakon što je izašao iz podzemlja, on je nekoliko dana zarobljen u jami i Menšiki ga spasava. Devojka je u stanju da neotkrivena pobegne iz kuće. Na kraju glavni junak knjige miri se sa svojom otuđenom suprugom, koja je trudna i sa kojom se nije fizički sreo godinu dana.

Cenzurisanje

[uredi | uredi izvor]

U Hong Kongu, knjiga je klasifikovana od strane Tribunala za nepristojne članke Hong Konga pod „Klasa 2 – nepristojno“.[3] Prema takvoj klasifikaciji, izdavač ne sme da distribuira knjigu osobama mlađim od 18 godina i mora biti zapečaćena odštampanim upozorenjima na prednjoj i zadnjoj korici. Javnim bibliotekama nije dozvoljeno da pozajmljuju knjigu osobama mlađim od 18 godina. Nakon klasifikacije, knjiga je takođe uklonjena sa polica Sajma knjiga u Hong Kongu.[4]

Javnost je odgovorila peticijom koju je kreirala pomoću Gugl formulara i objavila na Fejsbuku grupa „Kuća književnosti HK“, koju su zajedno napisale 24 grupe. U peticiji se navodi da će ta odluka „naneti sramotu stanovnicima Hong Konga“ i upozorava da bi mogla da naškodi međunarodnom ugledu gradskog izdavačkog i kulturnog sektora. Peticija je 26. jula 2018. godine dobila 2.100 potpisa.[5]

Kritike

[uredi | uredi izvor]

Veb lokacija za prikupljanje recenzija Bukmarks izvestila je da je 36% kritičara dalo knjigu „zahvalnu” recenziju, dok je 14% kritičara „pomerilo” knjigu. 50% kritičara je izrazilo ili „pozitivne“ (27%) ili „mešovite“ (23%) utiske, na osnovu uzorka od 22 recenzije.[6]

Hari Kunzru iz The New York Times-a se osećao kao da priča nudi „misterije koje obećavaju“, ali je postojao „osećaj da pisac baca mnogo ideja o zid u nadi da će se nešto zalepiti“ i na kraju naziva Ubistvo Komendatora „vrećastim čudovištem“ i „razočarenje od pisca koji može da napravi mnogo bolje delo“.[7]

Rendi Rozental pohvalio je knjigu u svojoj recenziji za Los Angeles Review of Books tako što je napisao: „Pišući o metaforama i idejama, zvonenjem zvonceta ispod zemlje i animiranjem muškarca visokog dve stope, tako što su očajničke želje drugih upadale u najjednostavnije planove i još mnogo toga, Murakami nas podseća da je svet začaraniji nego što mislimo."[8]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Geopoetika”. Geopoetika (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 11. 2021. 
  2. ^ Morales, Daniel (24. 4. 2017). „Conquering ‘Commendatore’: Murakami brandishes familiar lexicon in latest novel”. The Japan Times. Pristupljeno 13. 11. 2021. 
  3. ^ „Haruki Murakami's new novel declared 'indecent' by Hong Kong censors”. the Guardian (na jeziku: engleski). 25. 7. 2018. Pristupljeno 13. 11. 2021. 
  4. ^ „Access to ‘indecent’ Murakami novel restricted at Hong Kong public libraries”. South China Morning Post (na jeziku: engleski). 20. 7. 2018. Pristupljeno 13. 11. 2021. 
  5. ^ „The news hub”. AFP.com (na jeziku: engleski). 16. 1. 2012. Pristupljeno 13. 11. 2021. 
  6. ^ „Book Marks reviews of Killing Commendatore by Haruki Murakami, Trans. by Philip Gabriel and Ted Goossen”. Book Marks. Pristupljeno 13. 11. 2021. 
  7. ^ Kunzru, Hari (16. 10. 2018). „In Haruki Murakami’s New Novel, a Painter’s Inspiration Is Supernatural”. The New York Times. Pristupljeno 13. 11. 2021. 
  8. ^ „Los Angeles Review of Books”. Los Angeles Review of Books (na jeziku: engleski). 23. 10. 2018. Pristupljeno 13. 11. 2021.