Ugovor o prevozu robe železnicom
Ugovor o prevozu robe (stvari) železnicom je pravni posao u kome se jedna ugovorna strana –železnica (prevozilac) obavezuje da robu koju druga ugovorrna strana (pošiljalac) preda, preveze od otpremne do uputne stanice, za određeno vreme i u neoštećenom stanju, i da je tamo preda ovlašćenom peruzimaocu, a pošiljalac se obavezuje da za to plati određenu cenu (prevozninu). O značaju ove vrste ugovora govori činjeniica da je prevoz robe železnicom u 2008-oj godini iznosio preko 10 miliona tona robe sa prihodom od 85 miliona evra, s tim da je najveći udeo u tome imao tranzitini prevoz.[1]
Osobine ugovora i njegovi bitni elementi[uredi | uredi izvor]
Ugovor o prevozu robe železnicom je dvostrano obavezan, teretan, adhezioni (ugovor po pristupu), realan i složen ugovor, za čije zaključenje je neophodno da bude postignut dogovor o bitnim elementima ugovora, što po prirodi posla predstavlja, određenje prevoza (robe i puta) i prevoznine (tarife). Momentom zaključenja ugovora smatra se primanje otpremne stanice na prevoz stvari, zajedno sa tovarnim listom.
Pravni izvori[uredi | uredi izvor]
Prva međunarodna konvencija, kojom se reguliše železnički prevoz robe, zaključena je 1890. godine u Bernu. Bernska konvencija se često u poslovnoj praksi i stručnoj literaturi naziva Konvencijom CIM. Naša zemlja je potpisala i ratifikovala i reviziju Bernske konvencije, koja je potpisana 7. februara 1970. godine u Bernu. 1980. godine u Bernu je doneta nova konvencija o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF). U unutrašnjem pravu kod nas je osnovni izvor prava za prevoz robe železnicom Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju iz 1995. godine. Ovaj zakon je izrađen na osnovu Bernske konvencije.
Stručna terminologija[uredi | uredi izvor]
Prevozilac je železničko transportno preduzeće koja na osnovu ugovora prevozi putnike i stvari. Pošiljalac je lice (fizičko ili pravno) koje na osnovu ugovora predaje stvari na prevoz. Otpremna stanica je mesto u kome započinje ugovoreni prevoz. Uputna stanica je mesto završetka ugovorenog prevoza. Pošiljka je jedna ili više stvari koji se predaju na prevoz zajedno sa prevoznom ispravom (tovarni list). Preuzimalac je lice ovlašćeno da u uputnoj stanici iskupi tovarni list i preuzme pošiljku. Prevoznina je cena koja se naplaćuje po unapred predviđenim tarifama te nije moguća sloboda njenog ugovaranja.[2]
Vrste ugovora[uredi | uredi izvor]
Prva podela je izvršena prema teritorijalnom karakteru prevoza na međunarodni i domaći prevoz. Prema vrsti pošiljke razlikuje se kolski(komadni) i denčani (rasuti) prevoz. U zavisnosti od brzine, prevoz se može transportovati sporovozno, brzovozno i ubrzano brzovozno(ekspresni prevoz). Poslednja podela odnosi se na dostupnost prevoza, a razlikuje se javni i nejavni prevoz.
Višefaznost izvršenja ugovora , sažeti prikaz:[uredi | uredi izvor]
- Faze izvršenja pre prevoza
- Naručivanje kola (“rezervisanje”)
- Dostava kola
- Dovoz robe
- Predaja robe
- Pakovanje i označavanje robe
- Prijem robe
- Utvrđivaje težine robe
- Utovar robe
- Predaja transportnih isprava
- Prijem transportnih isprava
- Faza prevoza robe
- Pridrzavanje puta i roka
- Obavljanje administrativnih formalnosti
- Izvršavanje naloga
- Čuvanje robe
- Traženja uputstava u slučaju smetnji u prevozu
- Faza izdavanja robe
- Obaveštenje o prispeću
- Izdavanje robe
- Istovar
- Odvoz
- Pregled robe.[3]
Odgovornost železnice[uredi | uredi izvor]
Železnica odgovara za prevoz pošiljke. Obaveza naknade štete pošiljaocu nastaje u slučaju potpunog ili delimičnog gubitka ili oštećenja stvari kao i za prekoračenje roka isporuke, osim ako ne dokaže da je šteta nastala zbog radnji ili propusta pošiljaoca , svojsatva stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli otkloniti niti predvideti.[4]Izuzetak od pravila odgovornosti za delimičan gubitak stvari predstavlja takozvano trgovačko kalo, odnosno, roba čija težina redovno varira u toku prevoza, poput povrća, svežeg duvana, svinjskih čekinja... te je dozvoljeno odstupanje od 1% do 2% .[5]