Ugro-finski jezici
| ugro-finski | |
|---|---|
| Geografska rasprostranjenost | srednja, istočna i severna Evropa, kao i severna Azija |
| Jezička klasifikacija | uralski
|
| Podpodela | |
| ISO 639-2 / 5 | fiu |
| Glotolog | None |
 | |
Ugro-finski jezici ili fino-ugarski jezici su jezička porodica prisutna na širokom prostoru Evrope od Baltika i Skandinavije na severu, do planine Ural i reke Don na istoku. Ukupan broj govornika ovih jezika se procenjuje na 25 miliona. Mađarski jezik je sa 14 miliona govornika najznačajniji jezik ove porodice, dok oni najmanji imaju samo nekoliko govornika (livonski jezik). Neki od ugro-finskih jezika su izumrli u 20. veku.
Zajedno sa samojedskim jezicima ugro-finski jezici čine širu porodicu uralskih jezika. Svi ovi jezici razvili su se iz prauralskog jezika kojim su se ljudi služili pre oko 6.000 godina.
Osporavanje tradicionalne klasifikacije uralskih jezika
[uredi | uredi izvor]Prema tradicionalnoj klasifikaciji, uralski jezici se dele na ugro-finske i samojedske jezike. Danas ovakvu klasifikaciju osporava deo lingvista. Prema ovom mišljenju postoji 9 bazičnih uralskih grupa jezika: balto-finska, laponska, marijska, mordvinska, permska, mađarska, hantijska, mansijska i samojedska. Drugim rečima, ugro-finske jezike ne bi trebalo grupisati u veće grupe kao što su ugarska, fino-permska i fino-povolška (fino-volška), ali i ugro-finska, a samojedske jezike ne bi trebalo posmatrati odvojeno od ugro-finskih jezika.[1]
Morfologija
[uredi | uredi izvor]Većina ugro-finskih jezika su aglutinativni koji imenske oblike grade sufiksima, a ne predlozima. Uglavnom ne poznaju rodove.
Zajednički rečnik
[uredi | uredi izvor]Brojevi
[uredi | uredi izvor]U tabeli su prikazani brojevi od 1 do 10 u različitim ugro-finskim jezicima i njihova rekonstrukcija u protougro-finskom jeziku.
| broj | finski | estonski | voro | livonski | laponski severni |
laponski inari |
erzja | mari dolinski |
mokša | mansi | mađarski | proto- ugro- finski |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | yksi | üks | ütś | ikš | okta | ohta | vejke | ikte | fkä | akva | egy | *ykte |
| 2 | kaksi | kaks | katś | kakš | guokte | kyeh´ti | kavto | kokət | kaftə | kityg | kettő | *kakte |
| 3 | kolme | kolm | kolm | kuolm | golbma | kulma | kolmo | kumət | kolmə | hurum | három, harm- | *kolme |
| 4 | neljä | neli | nelli | nēļa | njeallje | nelji | ńiľe | nələt | nilä | nila | négy | *neljä |
| 5 | viisi | viis | viiś | vīž | vihtta | vitta | veƭe | wizət | vetä | at | öt | *vitte |
| 6 | kuusi | kuus | kuuś | kūž | guhtta | kutta | koto | kuδət | kotə | hot | hat | *kutte |
| 7 | seitsemän | seitse | säidse | seis | čieža | čiččam | śiśem | šəmət | sisäm | sat | hét | N/A |
| 8 | kahdeksan | kaheksa | katõsa | kōdõks | gávcci | käävci | kavkso | kandaš(e) | kafksə | ńololov | nyolc | N/A |
| 9 | yhdeksän | üheksa | ütesä | īdõks | ovcci | oovce | vejkse | indeš(e) | veJksə | ontolov | kilenc | N/A |
| 10 | kymmenen | kümme | kümme | kim | logi | love | kemeń | lu | keməń | lov | tíz | N/A |
Klasifikacija
[uredi | uredi izvor]
- fino-permski jezici
- fino-povolški jezici (fino-volški jezici)
- balto-finski jezici
- laponski jezici
- istočna grupa
- južna grupa
- zapadna grupa
- mordovinski jezici
- marijski
- merjanski †
- muromski †
- meščerski †
- permski jezici
- fino-povolški jezici (fino-volški jezici)
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Tapani Salminen, (2001) "The rise of the Finno-Ugric language family." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. avgust 2017) In Carpelan, Parpola, & Koskikallio (eds.), Early contacts between Uralic and Indo-European: linguistic and archaeological considerations. Mémoires de la Société Finno-Ougrienne 242; Helsinki. 385–396. (jezik: engleski)
