Pređi na sadržaj

Univerzijada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zastava Međunarodne studentske sportske federacije (FISU - International University Sports Federation)

Univerzijada je međunarodno multisportsko takmičenje,[1][2] koje pod pokroviteljstvom Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK)[traži se izvor] organizuje Međunarodni studentska sportska federacija (engl. International University Sports Federation - FISU),[3] na kojima učestvuju studenti sportisti. Često se nazivaju i Svetske studentske igre World Student Games odnosno World University Games. Pravo učešća imaju redovni studenti fakulteta i visokih škola, a to važi i godinu dana posle diplomiranja, uz uslov da nisu stariji od 28 ni mlađi od 17 godina.[4]

Univerzijada se organizuje svake druge godine,[5] i to Letnja[6] i Zimska univerzijada.[7] Prva Letnja univerzijada održana je 1959. u Torinu, Italija a Prva zimska 1960. u Šamoniju Francuska. Igre se održavaju svake dve godine. Do 1978 su održavane naizmenično Letnja neparnim, a Zimska parnim godinama, da bi od 1981 počele da se održavaju iste godine, neparnim godinama da se ne podudaraju sa Olimpijskim igrama.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Letnje univerzijade

[uredi | uredi izvor]

Preteče savremenih univerzijada bili su Prve međunarodne studentske sportske igre u Parizu 1923, čiji je osnivač bio Žan Ptižan (Jean Petitjean). Igre je trebalo da se zovu Univerzitetska olimpijada, ali je predsednik MOK-a Pjer de Kuberten zabranio (stavio veto) na ovaj naziv tvrdeći da se atribut „olimpijski“ može koristiti samo za Olimpijske igre. Međunarodne studentske sportske igre posle Pariza održane su i u Varšavi 1924, Rimu 1927, Parizu 1928, Darmštatu 1930, Torinu 1933, Budimpešti 1935, Parizu 1937. i Monaku 1939.

Posle Drugog svetskog rata igre su obnovljene 1947. kada su u Parizu održane Prve svetske studentske letnje sportske igre u organizaciji Međunarodnog saveza studenata (IUS) čije je sedište bilo u Pragu.

Pod uticajem Hladnog rata 1948. formira se nova organizacija Međunarodna federacija univerzitetskog sporta (FISU) čiji su osnivači bili članovi 19 zapadnoevropskih zemalja, a prikučile su se i neke zemlje Južne Amerike i Azije.

Od 1949. godine dve studentske federacije organizuju svoje igre - IUS 1949. u Budimpešti, 1951. u Berlinu i 1954. u Budimpešti, a FISU Sportske letnje nedelje FISU: 1949. u Meranu, 1951. u Luksemburgu, 1953. u Dortmundu i 1955. u San Sebastijanu.

Od održavanja odvojenih igara odustaju obe federacije 1957. i zajedno učestvuju na Univerzitetskim igrama Pariza (30. avgust - 8. septembar 1957) organizovanim povodom 50-godišnjice Nacionalne unije studenata Pariza poznate pod imenom „Igre ujedinjenja“. Nakon dve godine u Torinu održana je u organizaciji FISU prva Letnja univerzijada.[8]

Zimske univerzijade

[uredi | uredi izvor]

Kao i kod letnjih preteča su bile Međunarodne studentske zimske sportske igre održane 1928. godine u Kortini d'Ampeco u Italiji. Pre Drugog svetskog rata održane su i zimske igre u Davosu 1930, Bardonekiji 1933, Sankt Moricu 1935. Cel am Zeu 1937. i Trondhajmu 1939.

Međunarodni savez studenata (IUS) obnovio je zimske igre 1947. u Davosu, Rascepom u svetskom studentskom pokretu Međunarodna federacija univerzitetskog sporta (FISU) organizuje Zimske nedelje FISU 1951. u Badgaštajnu, 1953. u Sankt Moricu, 1955. na Jahorini, 1957. u Obermergau i 1959. u Cel am Zeu. Međunarodni savez studenata (IUS) je održao svoje zimske igre u Pojani Brašov 1951, Zemeringu 1953. i Zakopanima 1956.

Ujedinjenjem razdvojenih studentskih organizacija u FISU 1959, Prva zimska univerzijada održana je u Šamoniju 1960. godine.[8]

Sportovi

[uredi | uredi izvor]

Broj sportova i na letnjim i na zimskim se često menjao. Evo sportova Letnje Univerzijade 2007. godine.

1. Atletika
2. Badminton
3. Vodeni sportovi
Vaterpolo
Plivanje
Skokovi u vodu
4. Gimnastika
Sportska gimnastika
Ritmička gimnastika
5. Golf
6. Mačevanje
7. Košarka
Košarka - muški
Košarka - žene
8. Odbojka
Odbojka - muški
Odbojka - žene
9. Softbol
10. Stoni tenis
11. Streljaštvo
Puška i pištolj
Sačmara
12. Tekvondo
13. Tenis
14. Fudbal
Fudbal - muški
Fudbal - žene
15. Džudo

Sportovi zimskih univerzijada:

Mesta održavanja Univerzijada

[uredi | uredi izvor]
Godina Igre Letnje univerzijade Igre Zimske univerzijade
1959. I Torino,  Italija —
1960. — I Šamoni,  Francuska
1961. II Sofija,  Bugarska —
1962. — II Vilar,  Švajcarska
1963. III Porto Alegre,  Brazil —
1964. — III Špindleruv Mlin,  Čehoslovačka
1965. IV Budimpešta,  Mađarska —
1966. — IV Sestrijere,  Italija
1967. V Tokio,  Japan —
1968. — V Inzbruk,  Austrija
1970. VI Torino,  Italija VI Rovanijemi,  Finska
1972. — VII Lejk Plesid,  Sjedinjene Države
1973. VII Moskva,  Sovjetski Savez —
1975. VIII Rim,  Italija VIII Livinjo,  Italija
1977. IX Sofija,  Bugarska —
1978. — IX Špindleruv Mlin,  Čehoslovačka
1979. X Meksiko siti,  Meksiko —
1981. XI Bukurešt,  Rumunija X Haka,  Španija
1983. XII Edmonton  Kanada XI Sofija,  Bugarska
1985. XIII Kobe,  Japan XII Beluno,  Italija
1987. XIV Zagreb,  SFRJ XIII Štrpske Pleso,  Čehoslovačka
1989. XV Duizburg,  Zapadna Nemačka XIV Sofija,  Bugarska
1991. XVI Šefild,  Ujedinjeno Kraljevstvo XV Saporo,  Japan
1993. XVII Bafalo, Njujork,  Sjedinjene Države XVI Zakopane,  Poljska
1995. XVIII Fukuoka,  Japan XVII Haka,  Španija
1997. XIX Palermo,  Italija XVIII Mudžu,  Južna Koreja
1999. XX Palma de Majorka,  Španija XIX Poprad,  Slovačka
2001. XXI Peking,  Kina XX Zakopane,  Poljska
2003. XXII Daegu,  Južna Koreja XXI Tarvizio,  Italija
2005. XXIII Izmir,  Turska XXII Inzbruk / Zefeld,  Austrija
2007. XXIV Bangkok,  Tajland XXIII Torino,  Italija
2009. XXV Beograd,  Srbija XXIV Harbin,  Kina
2011. XXVI Šendžen,  Kina XXV Erzurum,  Turska
2013. XXVII Kazanj,  Rusija XXVI Trentino,  Italija1
2015. XXVIII Kvangdžu,  Južna Koreja XXVII Granada,  Španija
2017. XXIX Tajpej,  Republika Kina2 XXVIII Almati,  Kazahstan
2019. XXX Napulj,  Italija3 XXIX Krasnojarsk,  Rusija
2021. XXXI Čengdu,  Kina XXX Lucern,  Švajcarska
2023. XXXII Jekaterinburg,  Rusija XXXI Lejk Plesid,  Sjedinjene Države

Napomene:

1 Trentino je bio domaćin umesto Maribora, koji je odustao od domaćinstva zbog finansijskih problema.
2 Republika Kina (poznatije kao Tajvan) zbog komplikovanih odnosa sa Narodnom Republikom Kinom je priznata pod imenom Kineski Tajpej od strane FISU i većina međunarodnih organizacija.
3 Zbog finansijskih problema Brazilija odustala od domaćinstva.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Zakon o sportu - član 163”. www.paragraf.rs. Pristupljeno 2024-02-02. 
  2. ^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 945. COBISS.SR 30905103
  3. ^ „Univerzijada u Kini odložena za 2022. godinu”. B92.net. 2021-02-04. Pristupljeno 2024-02-02. 
  4. ^ „Univerzijada”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 2. 2. 2024. 
  5. ^ „Univerzijada”. vokabular.net. Pristupljeno 2024-02-02. 
  6. ^ „FISU Summer World University Games”. FISU (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-02. 
  7. ^ „FISU Winter World University Games”. FISU (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-02. 
  8. ^ a b „FISU History”. FISU (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-02. 
  9. ^ „Sports Archive”. FISU (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-02. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзијада&oldid=28855866”