Uspešno učenje

Ishod procesa učenja zavisi od dve vrste faktora: onih koji su vezani za fizičke uslove učenja i fiziološka stanja organizma i onih koji pre svega, pripadaju domenu psihološkog, kao što su sposobnosti i motivacija za učenje, ili razvijene radne navike. Uspešno učenje se odvija kroz niz sukcesivnih koraka.^[1]

Uslovi uspešnog učenja

Fizički i fiziološki uslovi uspešnog učenja

Mnogi faktori iz okruženja i organizma utiču na efikasnost procesa učenja. Kada je prostorija zagušljiva, kada je napolju buka, mogućnost za uspešno učenje je slabija. Slično tome, učenje otežavaju i fiziološka stanja organizma koja narušavaju prirodnu ravnotežu u organizmu.

Psihološki uslovi uspešnog učenja

Ovu grupu uslova učenja obično čine sposobnosti, motivacija i radne navike. Sposobnosti igraju važnu ulogu u složenim oblicima učenja. Pitanje sposobnosti i nije toliko važno ukoliko ne postoje motivacija i radna navika. Motivacija za učenje se često poistovećuje sa namerom da se nešto nauči. Namera svakako igra važnu ulogu, ali ima i puno primera gde se znanje stiče bez namere. Najvažnije pitanje jeste na koji način motivacija priprema čoveka za učenje. Motivacija deluje na fiziološkom nivou, povećava budnost organizma i pomaže organizmu da dublje obradi sadržaj, da bolje povezuje, razmišlja i organizuje.

Motivacija

Kada je osobi stalo do nečega i kada voli to što radi, psiholozi govore o intrinzičkoj (unutrašnjoj) motivaciji. Ova vrsta motivacije za aktivnosti koje osoba pronalazi nagrađujućom samoj po sebi (sviranje gitare, slikanje, gluma). Osoba bolje uči i brže kada je ispunjena unutrašnjom motivacijom. Nasuprot tome, aktivnosti koje nisu same po sebi privlačne, već vode do nekog cilja spadaju pod ekstrinzičku (spoljašnju) motivaciju (dete uči da bi ga roditelji pustili da gleda crtani kasnije). Unutrašnja i spoljašnja motivacija imaju veliku ulogu u obavljanju intelektualnih radnji. Intelektualni rad može biti podstaknut nekim spoljašnjim faktorom poput popularnosti, boljim materijalnim statusom, ugledom...

Istraživanja pokazuju da često oslanjanje na spoljašnji izvor motivacije može da umanji unutrašnju motivaciju.^[1]

Navike učenja

Ukoliko neko uči na određenom mestu, poseduje naviku mesta, a ukoliko ima određeno vreme kad uči, poseduje naviku vremena. U vaspitanju, odrasli nameću deci pravila ponašanja koje će stvoriti u detetu navike i koje će biti korisne detetu i društvu u celini. Iza takvih postupaka odraslih se formira ono što psiholozi zovu radnim navikama.^[1]

Transfer učenja

Transfer učenja je dejstvo koje prethodno/stečeno iskustvo ima na novo učenje ili aktivnost. Dejstvo naučenog na novu aktivnost učenja može biti pozitivno ili negativno. Pozitivan transfer je na delu kada je novo učenje olakšano, a negativno kada je otežano. Pozitivan transfer učenja obično se javlja kada se uči gradivo koje je slično onom koje je već savladano. Međutim, može se javiti i kad se prethodno usvojena opšta znanja i principi primene na novu aktivnost ili sadržaj učenja. Transfer znanja treba vežbati i primenjivati u novim situacijama učenja.^[1]

Faze i tehnike uspešnog učenja

Istraživanja pokazuju da uspešan proces učenja prolazi kroz nekoliko različitih faza i da među njima postoji manje-više ustaljen sled — neke faze su preduslov za odvijanje drugih faza učenja.

Prethodni pregled gradiva — posmatranje ilustracija i slika, čitanje naslova, listanje gradiva
Čitanje gradiva — ne znači da lekcije treba mehanički čitati, već da se u periodu čitanja zauzme mnogo aktivniji stav. Aktivan pristup čitanju gradiva podrazumeva zauzimanje određenog telesnog stava i usmeravanje pažnje prvo na glavne detalje koji ih podržavaju, proučavanje nepoznatih reči, pravljenje beležaka, podvlačenje teksta itd.
Postavljanje pitanja — kako bi učenje bilo manje monotono, dobra tehnika je da se postavljaju
Razmišljanja o gradivu — delimično se poklapa s fazom čitanja gradiva i u funkciji je boljeg razumevanja onoga što se uči.
Preslišavanje — proveravanje koliko je osoba bila aktivna u procesu učenja
Završni pregled gradiva — ovim se zaokružuje proces učenja. U toj fazi se može ponovo pročitati tekst, ali će biti mnogo korisnije ukoliko se osoba osvrne na ključna pitanja bez pomoći knjige.^[1]

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d Pavlović, Z., Tošković, O., Dimitrijević, A., Jolić Marjanović, Z. (2020). Psihologija — udžbenik za 2. razred gimnazije i 2. i 3. razred područja rada ekonomija, pravo i administracija. Beograd: Eduka.

[:0-1] v ^g ^d Pavlović, Z., Tošković, O., Dimitrijević, A., Jolić Marjanović, Z. (2020). Psihologija — udžbenik za 2. razred gimnazije i 2. i 3. razred područja rada ekonomija, pravo i administracija. Beograd: Eduka.

[1]