Pređi na sadržaj

Ustav Savezne Republike Jugoslavije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Savezno veće Skupštine SFRJ (u kojem su učestvovali samo delegati iz Srbije i Crne Gore) donelo je 27. aprila 1992. godine odluku o proglašenju prvog Ustava nove države: Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). U njen sastav ušle su Republika Srbija i Republika Crna Gora. Ove dve republike odlučile su, posle raspada SFRJ, da ne formiraju samostalne države, već da formiraju zajedničku. Ustav SRJ proglasio je Jugoslaviju za demokratsku zemlju, zasnovanu na ravnopravnosti naroda obe republike. Predsednika SRJ birala je Skupština, sve do ustavnih izmena 2000. Poslanici u saveznom parlamentu birali su se na neposrednim izborima, svake četiri godine. Oni su birali Vladu, čiji je mandat takođe bio četiri godine. Ustavom je bilo predviđeno da savezni premijer mora biti iz Crne Gore. Ovaj Ustav, sa kasnijim manjim izmenama, bio je na snazi sve do 2003. godine, kada je doneta Ustavna povelja nove zemlje: Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]