Pređi na sadržaj

Ухолаже

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Uholaže
Vremenski raspon: 208–0 Ma
Jura — danas
obična uholaža, Forficula auricularia
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Arthropoda
Podtip:
Hexapoda
Klasa:
Insecta
Red:
Dermaptera

De Geer, 1773
podredovi

Archidermaptera
Eodermaptera
Neodermaptera

Uholaže, uvalaže,, uvaladže, kerešice, buba kice, rakljače, buba-ušare, buba kece, konjštrpi, uloši, uvari ili ušare (Dermaptera) su red krilatih insekata iz bazalne grupe Polyneoptera koji obuhvata oko 2000 vrsta[1][2] grupisanih u 12 porodica. Najuočljivije karakteristike su kratka kožasta prednja krila, kao i nastavci (cerci) u obliku klešta na zadnjem kraju tela. Ova klešta imaju ulogu u hvatanju plena, odbrani od predatora, u savijanju zadnjih krila i u parenju. Uholaže nastanjuju skoro sve kopnene ekosisteme izuzev antarktičkih i arktičkih, sa centrom diverziteta u tropskim i suptropskim predelima.

Distribucija

[uredi | uredi izvor]
Uholaže iz Zapadnog Gatija

Uholaže su izobilno zastupljene širom Amerika i Evroazije. Obična uholaža je uvedena u Severnu Ameriku 1907. godine iz Evrope. Ona je zastupljenija u južnim i jugozapadnim delovima Sjedinjenih Država.[3]‍:739 Jedina autohtona vrsta uholaža pronađena na severu Sjedinjenih Država je kičmeno-repna uholaža (Doru aculeatum),[4]‍:144 prisutna sve do severa Kanade, gde se krije u lisnim pazusima mladih biljki u južnom močvarama Ontarija. Druge familije koje se mogu naći u Severnoj Americi, su Forficulidae (Doru i Forficula), Spongiphoridae, Anisolabididae, i Labiduridae.[5]

Mali broj uholaža preživljava zimu na otvorenom u hladnim klimama. One se mogu naći u uskim pukotinama u šumama, poljima i vrtovima.[3]‍:739[6] Od oko 1.800 vrsta, oko 25 je prisutno u Severnoj Americi, 45 u Evropi (uključujući 7 u Velikoj Britaniji), i 60 u Australiji.[7]

Morfološke i ekološke karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Manje uočljive od gore pomenutih a naučno veoma važne morfološke karakteristike uholaža obuhvataju: tarzuse građene iz tri segmenta, jedinstven sistem za savijanje zadnjih krila, prognatnu glavu, nerazvijenu legalicu, kao i odsustvo ocela. Uholaže poseduju usni aparat za grickanje. Anatomski, žlezde corpora alata su fuzionisane u jednu, centralno postavljenu žlezdu.

Razviće uholaža je hemimetabolno, bez stupnja lutke, a sa 4-6 instar stadijuma larvenog stupnja. Ženke čuvaju jaja i mlade (larve do drugog instar stadijuma), često čisteći larve od potencijalnih patogenih gljiva. Drugi instar napušta majku i otpočinje samostalan način života. Uopšteno govoreći, uholaže su gregarni insekti, pa se često organizuju u porodice i nakon ovog odlaska larvi. Odrasle jedinke mogu imati redukovana ili razvijena krila; a krilate vrste mogu voditi i život bez letenja. Adulti su diplodne jedinke, muški pol je heterogametan.

Staništa koja ova grupa insekata preferira su stelja, kora drveća, pukotine stena i riparijska staništa. Pojedine vrste nastanjuju pećine na Havajima i u Južnoj Africi. Većina vrsta je aktivna noću i ima omnivoran način ishrane. Mali broj vrsta se hrani isključivo hranom biljnog (herbivori) ili životinjskog porekla (karnivori). Pripadnici familija Arixeniidae i Hemimeridae su ektoparaziti pojedinih slepih miševa, odnosno glodara.

Naziv grupe

[uredi | uredi izvor]

Naučno ime red Dermaptera duguje kožastom izgledu prednjih krila, dok se narodno ime (uholaže) povezuje u srpskom, i mnogim drugim jezicima, sa verovanjem da odrasle jedinke ulaze u uši ljudi i tamo se kreću (laze). Iako se smatra sujeverjem i narodnim verovanjem, ova situacija je mogla biti česta u vreme kada su se postelje pravile od slame, koja bi bila stanište za uholaže[8].

Evolucija i sistematika reda

[uredi | uredi izvor]

Najstariji fosilni nalaz uholaža predstavljaju tegmine (prednja krila) iz kasnotrijaskih i ranojurskih sedimenata. Bazalni, sada izumrli, taksoni iz reda uholaža nisu posedovali karakteristike savremenih vrsta: tarzusi su imali pet segmenata, legalice su bile dobro razvijene, a prednja krila su imala izraženu nervaturu.[9][10] Red uholaža u okviru pravokrilne grupe insekata verovatno je nasrodniji redu Grylloblatodea, zajedno sa kojim je srodan nadredu Dictyoptera[1].

Izumrli predstavnici iz perioda Jure i Krede se većinom svrstavaju u podred Archidermaptera. U podred Eodermaptera svrstavaju se preostali predstavnici iz mezozoika, a u Neodermaptera savremene grupe uholaža. Poslednja dva podreda često se obuhvataju nazivom Pandermaptera. Alternativna shema prepoznaje četiri podreda: Archidermaptera, Arixeniina, Forficulina i Hemimerina[11].

podred Archidermaptera
familija Dermapteridae
familija Protodiplatyidae
familija Turanoviidae
podred Eodermaptera
familija Semenoviolidae
familija Turanodermatidae
podred Neodermaptera (Arixeniina+Forficulina+Hemimerina)
infrared Protodermaptera
natfamilija Pygidicranoidea
natfamilija Karschielloidea
infrared Epidermaptera
familija Apachyidae
familija Arixeniidae
familija Carcinophoridae
familija Chelisochidae
familija Diplatyidae
familija Forficulidae
familija Hemimeridae
familija Labiduridae
familija Labiidae
familija Spongiphoridae

Rodovi

[uredi | uredi izvor]

Vrste

[uredi | uredi izvor]

Ekologija

[uredi | uredi izvor]

Uholaže su uglavnom čistači, ali neke su svejedi ili grabežljivci.[3]‍:739–740 Trbuh uholaže je fleksibilan i mišićav. Sposoban je za manevrisanje, kao i za otvaranje i zatvaranje klešta. Klešta se koriste u različite svrhe. Kod nekih vrsta primećeno je da se klešta koriste za držanje plena i u kopulaciji. Klešta su više zakrivljena kod mužjaka nego kod ženki.[12]

Vrste podreda Arixeniina i Hemimerina se generalno smatraju epizoičnim, ili žive izvan drugih životinja, uglavnom sisara. U nadrodu Arixeniina, porodice Arixeniidae, vrste iz roda Arixenia se obično nalaze duboko u kožnim naborima i gularnim kesama malezijskih golih buldoških slepih miševa (Cheiromeles torquatus), očigledno se hrane telom slepih miševa ili izlučevinama žlezda. S druge strane, veruje se da se vrste iz roda Xeniaria (još uvek iz podreda Arixeniina) hrane gvanom i verovatno gvanofilnim člankonošcima u skloništu slepih miševa, gde su i pronađene. Hemimerina uključuje Araeomerus koji se nalazi u gnezdu dugorepih pacova (Beamys), i Hemimerus koji se nalaze na džinovskim pacovima Cricetomys.[13][14][15]

Uholaže su uglavnom noćne i obično se skrivaju u malim, tamnim i često vlažnim prostorima tokom dana. Obično se mogu videti na zidovima i plafonima domaćinstva. Interakcija sa uholažama u ovom trenutku dovodi do slobodnog odbrambenog pada na zemlju nakon čega sledi žurba do najbližeg rascepa ili pukotine.[12] Tokom leta mogu se naći oko vlažnih prostora kao što je u blizini lavaboa i u kupatilima. Uholaže se skupljaju u senovitim pukotinama ili otvorima ili bilo gde gde mogu da ostanu skrivene tokom dana. Stolovi za piknik, kante za kompost i otpad, terase, nameštaj za travnjake, okviri prozora ili bilo šta sa malim prostorom (čak i cvetovi artičoke) mogu potencijalno da ih sakriju.[16]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Rankin S.M., Palmer J.O. 2003. In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 978-0-12-586990-4.
  2. ^ Zhang, Z.-Q. (2011). „Phylum Arthropoda von Siebold, 1848 In: Zhang, Z.-Q. (Ed.) Animal biodiversity: An outline of higher-level classification and survey of taxonomic richness” (PDF). Zootaxa. 3148: 99—103. 
  3. ^ a b v Burton, Maurice (januar 2001). International Wildlife Encyclopedia (3 izd.). Marshall Cavendish Inc. ISBN 978-0-7614-7266-7. 
  4. ^ Robinson, William H. (2005). Handbook of urban insects and arachnids. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 480. ISBN 978-0-521-81253-5. 
  5. ^ Marshall, Stephan A. (jun 2006). „4”. Insects: Their Natural History and Diversity: With a Photographic Guide to Insects of Eastern North America. Buffalo, NY; Richmond Hill, Ontario: Firefly Books. str. 63-64. ISBN 978-1-55297-900-6. 
  6. ^ Cranshaw, W.S. (januar 2007). „European Earwigs”. 5.533. Colorado State University. Arhivirano iz originala 27. 07. 2009. g. Pristupljeno 25. 6. 2009. 
  7. ^ Gillott, Cedric (2005). Entomology (3 izd.). Dordrecht: Springer. str. 175-179. ISBN 978-1-4020-3184-7. 
  8. ^ Robinson W.H. 2005. Handbook of Urban Insects and Arachnids. Cambridge University Press: Cambridge, UK. ISBN 978-0-521-81253-5.
  9. ^ Jarvis, Karl J.; Haas, Fabian; Whiting, Michael F. (2005). „Phylogeny of earwigs (Insecta: Dermaptera) based on molecular and morphological evidence: Reconsidering the classification of Dermaptera”. Systematic Entomology. 30 (3): 442—453. S2CID 85718043. doi:10.1111/j.1365-3113.2004.00276.x. 
  10. ^ Kocarek, Petr; John, Vaclav; Hulva, Pavel (2013). „When the Body Hides the Ancestry: Phylogeny of Morphologically Modified Epizoic Earwigs Based on Molecular Evidence”. PLOS ONE. 8 (6): e66900. Bibcode:2013PLoSO...866900K. PMC 3691250 Slobodan pristup. PMID 23826171. doi:10.1371/journal.pone.0066900 Slobodan pristup. 
  11. ^ Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 978-0-521-82149-0.
  12. ^ a b Drees, B.M.; Jackman, John (1999). „Earwig”. Field Guide to Texas Insects. Houston: Gulf Publishing Company. str. 1. Arhivirano iz originala 12. 6. 2010. g. Pristupljeno 15. 11. 2009. 
  13. ^ Carpenter, George Herbert (1899). „4”. Insects: their structure & life. London: J. M. & Co. str. 170—172. Arhivirano iz originala 9. 6. 2021. g. Pristupljeno 31. 10. 2020. 
  14. ^ T. Costa, James (maj 2006). „3”. The other insect societies. Foreword by Bert Hölldobler and commentary by Edward O. Wilson (1 izd.). Harvard University: Harvard University Press. str. 53—54. ISBN 978-0674021631. Arhivirano iz originala 9. 6. 2021. g. Pristupljeno 31. 10. 2020. 
  15. ^ Nakata, Satsuko; TC Maa (1974). „A review of the parasitic earwigs” (PDF). Pacific Insects. 16: 307—374. Arhivirano (PDF) iz originala 21. 8. 2010. g. Pristupljeno 28. 11. 2009. 
  16. ^ Grupp, Susan M.; Philip L. Nixon. „The Bug Review-Earwigs”. Extension Entomologist, Department of Natural Resources and Environmental Sciences, University of Illinois at Urbana-Champaign. str. 1. Arhivirano iz originala 7. 12. 2009. g. Pristupljeno 15. 11. 2009. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Uholaže na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Uholaže.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ухолаже&oldid=28852679”