Učenje uviđanjem
Učenje uviđanjem je najsloženiji oblik učenja, zasnovan na rešavanju problema putem uviđanja bitnih odnosa u problem situaciji. Učenje uviđanjem se odlikuje time što se naglo dolazi do tačnog rešenja. Uspešan način dolaska do rešenja se generalizuje i primenjuje i u sličnim situacijama. Učenje uviđanjem je dominantan oblik učenja kod čoveka, koji on primenjuje čak i onda kada uči materijal koji sâm po sebi nije osmišljen.
Kelerovi eksperimenti sa antropoidnim majmunima
[uredi | uredi izvor]Keler je šimpanzu postavio u kavez, a bananu izvan kaveza tako da majmun ne može da je dohvati rukom. U kavezu se nalazio štap. U početku se majmun ponašao poput Torndajkovih mačaka, ali je daljim posmatranjem, Keler uočio objektivne znake uviđanja. Posle agresivnog ponašanja, šimpanza se povlači u ugao kaveza, sedi mirno i odjednom – “lice mu se ozari”. Potom, u nizu neprekidnih, jasno usmerenih koraka ide pravo ka štapu i njime dovlači bananu. Najkraćim putem ostvaruje cilj. Kad se ponovo nađe u istoj situaciji, ne ponavlja pogrešne radnje, već koristi isti princip rešavanja.
Karakteristike učenja uviđanjem
[uredi | uredi izvor]- Problem se rešava mentalno, a ne motorno
- Naglo se dolazi do tačnog rešenja
- Kad je problem rešen odmah dolazi do eliminacije pogrešnih odgovora
- generalizacija – prenošenje rešenja na iste ili slične situacije
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.