У Малстремском вртлогу
| U Malstremskom vrtlogu | |
|---|---|
 Ilustracija iz 1919. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | A Descent into the Maelström |
| Autor | Edgar Alan Po |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | naučna fantastika |
| Izdavanje | |
| Datum | 1841. |
„U Malstremskom vrtlogu” (engl. A Descent into the Maelström) je pripovetka američkog pisca Edgara Alana Poa, prvi put objavljena 1841. godine. U pripoveci, čovek priča kako je preživeo brodolom i vrtlog. Grupisana je sa Poovim pričama o racioniranju i takođe je označena kao rani oblik naučne fantastike.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Priča je smeštena na Lofotenu, a pripoveda je starac koji otkriva da samo izgleda star – „Vi mislite da sam ja veoma star”, kaže on, „ali se varate. Manje od jednog dana bilo je dovoljno da mi kosa, vrana kao gavranovo krilo, postane seda, da mi se rastroje nervi tako da drhtim i od najmanjeg napora, da zazirem i od senke”. Pripovedač, ubeđen snagom virova koje vidi u okeanu, potom sluša o „starčevom” pecanju sa njegova dva brata pre nekoliko godina.
Pogođen „najstrašnijim uraganom koji je ikada sišao sa nebesa”, njihov brod je uhvaćen u vrtlog. Jedan brat je povučen u talase; drugi je bio izbezumljen od užasa i udavio se kad je brod povučen. U početku je „starac” video samo užas, ali, u trenutku otkrovenja, video je da je Malstrem prelepo i strašno stvorenje. Posmatrajući kako se predmeti oko njega privlače i uvlače u njega, zaključio je da „što su tela veća, to je njihovo spuštanje brže” i da se predmeti sfernog oblika najbrže uvlače. Za razliku od svog brata, on je napustio brod i držao se za cilindrično bure sve dok se nekoliko sati kasnije nije spasio kada je vir privremeno utihnuo, a njega su spasili neki ribari. „Starac” je ispričao priču pripovedaču bez ikakve nade da će pripovedač poverovati.
Analiza[uredi | uredi izvor]
Početak priče je sličan romanu Pesma o starom mornaru Samjuela Tejlora Kolridža: u oba dela, uzbuđeni starac priča svoju priču o brodolomu koji je preživeo.[1] Priča je senzacionalna, naglašavajući pripovedačeve misli i osećanja, posebno njegov strah od smrti u vrtlogu.[2] Pripovedač koristi svoje veštine rasuđivanja da bi preživeo, a priča se smatra jednim od Poovih ranih primera naučne fantastike.[3]
Glavne teme[uredi | uredi izvor]
U ovoj priči nalazi se nekoliko često ponavljanih tema u Poovim delima: rezoniranje, morska priča i priča unutar priče.
Aluzije[uredi | uredi izvor]
U priči se pominje Jonas Danilson Ramus, čovek iz Norveške koji je pisao o čuvenom vrtlogu u Saltstraumenu. Uvodni epigraf citiran je iz eseja Džozefa Glenvila pod nazivom „Protiv poverenja u filozofiju i pitanja spekulacije” (1676), iako je Po značajno izmenio formulaciju.[4]
Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]
Priča se prvi put pojavila u majskom izdanju časopisa Graham's Magazine, objavljenom u aprilu 1841. godine.[5] Po je požurio da završi priču na vreme i kasnije je priznao da je zaključak bio nesavršen.[6] Ubrzo nakon što je Poova priča „Ubistva u Ulici Morg” prevedena na francuski bez imena autora, francuski čitaoci su potražili druga Poova dela, od kojih je „Malstremski vrtlog” bio jedno od najranije prevedenih.[7]
Kao i za njegova druga avanturistička dela smeštena na moru, Avanture Artura Gordona Pima i Dnevnik Džulijusa Rodmana, čitaoci su verovali da je „Malstremski vrtlog” istinit. Jedan odlomak je ponovo štampan u devetom izdanju Enciklopedije Britanike — ali je bio zasnovan na odlomku koji je Po preuzeo iz ranijeg izdanja te iste enciklopedije.[6] U junu 1845. godine, pripovetka je prvi put sakupljena u Poovim Pričama.[8]
Prijem[uredi | uredi izvor]
Ubrzo nakon objavljivanja, izdanje lista Daily Chronicle od 28. aprila uključivalo je napomenu „'Malstremski vrtlog' Edgara A. Poa, nedostojan je pera onoga čiji talenti mu omogućavaju šire i veći domet.”[9] Mordekaj M. Noa u Evening Star-u je, međutim, izjavio da priča „deluje jednako interesantno zajedno sa moćnim člankom iz piščevog pera u poslednjem broju, 'Ubistva u ulici Morg'”.[9] Godine 1911, profesor Robert Armisted Stjuart rekao je da je ova priča „najzanimljivija od tri priče o pseudo-nauci koje demonstriraju Poovu čarobnjačku moć” zajedno sa pripovetkama „Rukopis pronađen u boci” i „Izuzetna pustolovina izvesnog Hansa Pfala”.[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Sova 2001, str. 66
- ^ Silverman 1991, str. 169
- ^ Tresh 2002, str. 116–117
- ^ Sova 2001, str. 65–66
- ^ Bittner 1962, str. 164
- ^ a b Meyers 1992, str. 125
- ^ Silverman 1991, str. 320
- ^ Thomas & Jackson 1987, str. 540
- ^ a b Thomas & Jackson 1987, str. 324
- ^ Barger, Andrew, ur. (2013). Mesaerion: The Best Science Fiction Short Stories 1800–1849. Bottletree Books LLC. str. 171—172. ISBN 978-1-933747-49-1.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Bittner, William (1962). Poe: A Biography
. Boston: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-09686-7. - Meyers, Jeffrey (1992). Edgar Allan Poe: His Life and Legacy (Paperback izd.). New York: Cooper Square Press. ISBN 978-0-8154-1038-6.
- Silverman, Kenneth (1991). Edgar A. Poe: Mournful and Never-Ending Remembrance (Paperback izd.). New York: Harper Perennial. ISBN 978-0-06-092331-0.
- Sova, Dawn B. (2001). Edgar Allan Poe A to Z: The Essential Reference to His Life and Work (Paperback izd.). New York: Checkmark Books. ISBN 978-0-8160-4161-9.
- Thomas, Dwight; Jackson, David K. (1987). The Poe Log: A Documentary Life of Edgar Allan Poe 1809-1849. New York: G. K. Hall & Co. ISBN 978-0-7838-1401-8.
- Tresh, John (2002). „Extra! Extra! Poe invents science fiction”. Ur.: Hayes, Kevin J. The Cambridge Companion to Edgar Allan Poe. Cambridge: Cambridge University Press. str. 113–132. ISBN 978-0-521-79326-1.
- Vonnegut, Kurt (1952). „18”. Player Piano. New York: Charles Scribner's Sons.
