Fabijan Gotlib fon Belingshauzen

Fabijan Gotlib fon Belingshauzen
Fabijan Gotlib fon Belingshauzen
Lični podaci
Puno ime	Fabijan Gotlib fon Belingshauzen
Datum rođenja	(1778-09-30)30. septembar 1778.
Mesto rođenja	Saarem, Ruska Imperija
Datum smrti	13. januar 1852.(1852-01-13) (73 god.)
Mesto smrti	Kronštat, Ruska Imperija

Fabijan Gotlib fon Belingshauzen (nem. Fabian Gottlieb von Bellingshausen), takođe poznat kao Fadej Fadejevič Belingshauzen (rus. Фаддей Фаддеевич Беллинсгаузен; Saarem, 30. septembar 1778 — Kronštat, 13. januar 1852) je bio služio kao pomorski oficir Ruske Imperije i komandovao je drugom ruskom ekspedicijom na putu oko sveta. Tokom te ekspedicije, fon Belingshauzen je postao jedan od prvih Evropljana koji je video Antarktik.

Biografija

Rođen u porodici baltičkih Nemaca u Saarema u Estoniji, tada delu Ruske imperije, fon Belingshauzen je stupio u Rusku carsku mornaricu sa 10 godina. Nakon diplomiranja na Krondštatskoj pomorskoj akademiji u 18. godini, fon Belingshauzen je brzo stigao do čina kapetana. Kao veliki poštovalac Kukovih putovanja, učestvovao je na prvoj ruskoj ekspediciji oko sveta 1803. Brod Nadežda kojim je komandovao fon Kruzenštern, je završio svoj zadatak 1806. Fon Belinghauzen je nastavio svoju karijeru komandujući raznim brodovima na Baltičkom i Crnom moru.

Kada je car Aleksandar I 1819. odobrio ekspediciju u južnom polarnom regionu, vlasti su odabrale fon Belingshauzena da je vodi. Napustivši Portsmut 5. septembra 1819. sa dva broda, korvetom Vostok i pomoćnim brodom Mirnji, kojim je zapovedao Mihail Petrovič Lazarev, ekspedicija je prešla Antarktički polarni krug (prva koja je to uradila nakon Kuka) 26. januara 1820. Ekspedicija je 28. januara otkrila antarktičko kopno približivši se obali Antarktika na 69°21′28″ JGŠ i 2°14′50″ZGD i tamo su videli ledeni pokrivač. Ova tačka leži oko 36 km od antarktičkog kopna. Belingshauzenov dnevnik, njegov izveštaj ruskom ministru pomorstva od 21. jula 1821. i drugi dokumenti su upoređeni sa dnevnicima ostalim moreplovcima koji su tvrdili da su prvi stigli do Antarktika od strane britanskog istoričara A. G. E. Džonsa u njegovoj studiji iz 1982. Džons je zaključio da je fon Belingshauzen, pre pripadnika Kraljevske mornarice Edvarda Brensfilda ili Amerikanca Natanijela Palmera, koji su to učinili 20. januara, odnosno 17. novembra 1820, redom.

Tokom putovanja fon Belingshauzen je takođe posetio Južna Šetlandska ostrva i otkrio i dao imena ostrvima Petar Prvi, Zavodovski, Leškov i Visokoj, a poluostrvo Antarktika je nazvao Aleksandrovaa obala, ali ono danas nosi ime Aleksandrovo ostrvo. Belingshauzenovo ostrvo u Južnosendvičkim ostrvima je dobilo ime po njemu, kao i Belingshauzenovo more - more uz zapadnu obalu Antarktičkog poluostrva.

Ekspedicija je nastavila sa otkrićima u tropskim vodama Tihog okeana.

Belingshauzen se borio u Rusko-turskom ratu 1828-1829. i stekao čin admirala. Godine 1839. postao je vojni guvernator Krondštata i tamo je umro 1852.