Pređi na sadržaj

Fantaskop

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ovo nije fantaskop nego čarobna lampa (laterna magika) koju je Robertson postavio na točkove.

Fantaskop[1] (od grčke reči fantasia - mašta, skopeo-gledati) je optički uređaj patentiran[2] 1799. godine od belgijskog iluzioniste Robertsona (Étienne-Gaspard Robert). Pomoću ovog optičkog uređaja Pariska pozorišna publika je bila zastrašivana[3] izvođenjem opsenarskih pozorišnih veština na pozornici.[4] Fantaskop je unapređeni uređaj čarobne lampe (laterna magika). Zahvaljujući fantaskopu, Robertson je kombinujući senke i projekcije usavršene laterne magike - fantaskopa, osmislio pozorište senki i fantazmagorija je u 19. veku postala omiljena narodna zabava.

Robertson je napisao priručnik za domaću upotrebu „aparata (fantaskop) koji crta đavole po zidu“, i u njemu naveo idealne dimenzije prostora za projekciju, i boju prostorije, uz preporuku da platno treba premazati smešom štirka i gumiarabike radi bolje prozirnosti. Robertson, poslednji veliki iluzionist 19. veka, postizao je uspehe pokazujući publici svoje fantazmagorije pomoću aparata koji predistorija filma beleži pod nazivom fantaskop. Posle njega za pokretnim slikama nisu tragali opsenari, već naučnici i tehničari.

Konstrukcija fantaskopa

[uredi | uredi izvor]

Fantaskop je imao podesiva sočiva i pokretni sistem koji je omogućavao da operater promeni veličinu projektovane slike. Usavršena magična lapma na točkovima - fantaskop[5] mogla se približavati i udaljavati od projekcijskog platana pa je publiku zadivila manipulacijom pokretnih slika, sličnom modernom zumu.[6] Uređaj je pametno smišljen da sliku zadrži u fokusu. Ovaj uređaj je snimke prikazivao kao stražnja projekcija, dok su do tada projekcije radili ispred publike. Fantaskop je bio sakriven iza pozornice.









Optički uređaji

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]