Fatma-sultanija (ćerka Ahmeda I)
Fatma-sultanija je bila ćerka Ahmeda I i sultanije Kosem.
| Fatma-sultanija | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1608 |
| Mesto rođenja | Istanbul, |
| Datum smrti | mart 1671 (starost 62–63) |
| Mesto smrti | Istanbul, |
| Grob | Džamija Ahmedija |
| Porodica | |
| Supružnik |
|
| Potomstvo | Husein-beg Sulejman-beg Omer-beg |
| Roditelji | Ahmed I Kosem-sultanija |
| sultanija Osmanskog carstva | |
Rođenje
[uredi | uredi izvor]Fatma-sultanija je rođena 1608 godine. Najverovatnije je dobila ime po tetki sultana Ahmeda, Fatma sultaniji, koju je on veoma poštovao.
Nakon smrti sultana Ahmeda 1617. preselila sa majkom i sestrama u Stari dvor, gde su živele do 1623. godine.
Brakovi tokom vladavine Murata IV
[uredi | uredi izvor]Sultanija Fatma je osmanska sultanija koja je sklopila najviše brakova ikada. Samo za vreme vladavine svog brata Murata IV sklopila osam poznatih brakova.
Najverovatnije je još nekoliko puta sklopila brak; rečeno je da se sultanija Fatma jedne godine udata čak četiri puta, ali je rečeno da su paše praktično odmah pali u nemilost sultana i bivali pogubljeni.
Fatmin prvi poznati brak sklopljen je u oktobru 1623. godine sa Šehit Ali-pašom, koji je umro ubrzo nakon venčanja, početkom 1624. godine. Tokom nepuna dva meseca 1624. godine bila je udata za Velikog vezira Kemankeš Kara Ali-pašu, koji je pogubljen po naređenju njenog brata i majke.
Nešto kasnije tokom iste godine, udata je za Čatalčali Hasan-pašu, admirala flote. Iz njihovog braka rođen je sin Hasan, koji je umro kao odojče. Njen muž je bio izuzetno veran sultanije Kosem, što je razbesneo sultana Murata te je 1626. godine razrešio ovaj brak razvodom. Hasan-paša je nastavio da obavlja državne dužnosti sve do 1631. godine, kada ga je otrovao Topal Redžep-paša (suprug Gevherhan-sultanije), da bi ga se oslobodio.
Iz sačuvanih haremskih pisama, odmah nakon razvoda, Kosem je planirala odmah da uda Fatmu za velikog vezira Hafiz Ahmed-pašu, ali je ipak odlučila da uda njenu stariju sestru Ajše. Zato se Fatma udaje za vođu janjičara i namesnika Egipta Kara Mustafa-pašu. Brak je trajao do decembra 1628. godine, jer ga je njen brat Murat pogubio zbog akcije ”suprotne zakonu Božjem”.
Nakon toga, Fatma se udala 1629. godine za Sarač Hasan-pašu, koji je ubrzo umro. Nakon toga se udala za Kačanikli Mehmed-pašu , namesnika Skoplja. Brak je trajao do leta 1631. godine, kada je paša preminuo.
Postoji zapis iz oktobra 1631. godine da je sultanija Fatma, koja je od leta 1631. godine bila udovica namesnika Skoplja, već na jesen bila obećana Kapudan-paši Džanpoladzade Mustafi.
Već početkom 1632. godine, Fatma se udaje za Džanpoladzade Mustafa-pašu. U to vreme on je bio admiral flote. Kada je sklopio brak sa sultanovom sestrom, Murat ga je oslobodio dužnosti admirala flote, i postavio ga je za namesnika Anatolije. Neki veruju da je ovo bio njen najsrećniji brak, s obzirom da je u ovom braku rodila sinove Husein-bega (1633—1681; oženio se 1666. godine Ajše-sultanijom) i Sulejman-bega (1635-1665). Međutim, Mustafa-paša biva pogubljen 2. jula 1636. godine od strane njenog brata Murata. Ovo je dovelo do potpunog narušavanja odnosa između sultana Murata i Fatme-sultanije.
Rečeno je da se nakon pogubljenja Mustafa-paše sultanija Fatma lično posvađala sa svojim bratom-sultanom, koji ju za kaznu zbog oštrorečivosti prislino udao za Jusuf-pašu Maškovića (poznatijeg kao Kodža Jusuf-pašu) do kraja godine. Sa Jusuf-pašom ostala u braku sve do njegove smrti 1658. godine, kada ga je sultan Mehmed IV, Fatmin bratanić pogubio nakon osvojenja Kandije. Sa njim je imala sina Omer-bega.
Život tokom vladavine sultana Ibrahima
[uredi | uredi izvor]Sultanija Fatma je primala 430 apera dnevno tokom vladavine njenog brata Ibrahima. Prvim delom njegove vladavine njen suprug Jusuf-paša je bio glavni saveznik njene majke Kosem u državnim poslovima. Tokom 1647. godine, pala je u nemilost sultana jer je odbila da sa svojim sestrama Ajše i Hanzade i bratanicom Kajom da služi sultaniju Humašah.
Brakovi tokom vladavine sultana Mehmeda IV
[uredi | uredi izvor]Njen najpoznatiji brak sklopljen je 29. aprila 1662. sa Melek Ahmed-pašom, suprugom Kaje-sultanije, ćerke Murata IV. Brak je dogovoren protiv volje obe strane; Ahmed-paša je brak smatrao kaznom velikog vezira Mehmed-paše Ćuprilića. Sam Ćuprilić, koji je bio desna ruka sultanije Turhan, našalio se da je prisilio Ahmed-pašu da ”nahrani slona”, aludirajući na njene neskromne zahteve i da će mu biti jako teško da zadovolji Fatmine materijalne potrebe. U noći venčanja, Fatma je svom novom mužu dala niz zahteva u vezi sa finansijama za 'njeno održavanje'. Ahmed je odbio zahteve svoje žene jer je iznos bio prevelik. Fatma je rekla da će se u tom slučaju razvesti, pa će morati da vrati miraz jednak iznosu poreza prikupljenog za godinu dana u Egiptu. U slučaj je bio umešan veliki vezir, koji je uspeo da reši nesuglasice između supružnika. Poznato je i pismo gde se Ahmed-paša žalio Evliji-čelebiji na mučan suživot sa Fatmom-sultanijom, rekavši mu ili da mu je bolje da umre, nego da ostane sa njom. Paši su se uslišile molitve, jer je umro 1. septembra 1662. u palati Fatme-sultanije u Ejupu. Njegovo imanje trebalo je dati državi, ali je Fatma došla u sukob sa velikim vezirom Ahmed-pašom Ćurpilićem zbog toga. U ovom sukobu, Mehmed je stao na stranu svoje tetke koja je uspela da obezbedi pravo na svu imovinu preminulog muža[1].
Prema rečima Evlija-čelebije, Fatmin brak sa Melek-pašom joj je bio trinaesti po redu.
Već u septembru 1663. godine Fatma se udaje za namesnika Bagdada Kanbur Mustafa-pašu, do njegove smrti 1666. godine. Sultanija Turhan i Ahmed-paša Ćuprilić su videli u Fatmi pretnju i hteli da pošalju sultaniju zajedno sa suprugom u Bagdad, međutim, Fatma je ubedila svog bratanića da ostane u prestonici. Poslednji brak Fatma-sultanija je sklopila u oktobru 1667. godine sa Kozbekči Jusuf-pašom, namesnikom Silistre, koji je trajao do njene smrti.
Smrt
[uredi | uredi izvor]Fatma-sultanija je umrla u martu 1671. godine u svojoj palati u Ejupu i sahranjena je u džamiji Sultana Ahmeda.
Ličnost i legende
[uredi | uredi izvor]Fatma je od malena opisivana kao razmažena i probirljiva devojčica. Poznato je da je bila drugačija od svojih sestara, da nije ličila na njih i da je znala da bude jako hladna. Iako je imala duplo više brakova nego njena sestra Ajše, priča se da nije žalila ni za jednim od svojih muževa, jer nije naročito bila ni vezana za njih, osim za svog supruga Džampoladzade Mustafa-pašu (um. 1636) kojeg je volela. Tokom vladavine svog brata Murata, držala se podalje od palate jer nije bila u dobrim odnosima sa njim.
Kažu da je bila sposobna, mudra i vrlo oštrorečiva. Bila je poznata po opsednutosti nakitom, čak je imala riznicu dragocenog nakita koji je, pored sve imovine koju je posedovala, poklonila sultaniji Gulnuš, supruzi njenog bratanića Mehmeda. Veruje se da je to uradila u inat sultaniji Turhan, sa kojom je imala jako loš odnos zbog ubistva njene majke. Međutim, Fatma je bila poštovana od strane Mehmeda IV, koji je jednoj od svojih ćerki dao ime u njenu čast. Zbog pretnje koju je Turhan videla u Fatmi, pokušavala je da je pošalje van Istanbula, u provincije gde bi morala da prati svoje muževe, ali je Mehmet dozvolio svojoj tetki da ostane u prestonici. Državnici su je u međusobnim razgovorima često ismevali zbog njenog ponašanja, gordosti i broja brakova.
Pored silnog nakita i novca koji je posedovala, važila je i za jako lepo obučenu sultaniju tog vremena. Čak je i Melek Ahmed-paša prve bračne noći bio zapanjen njenom ekstravagancijom i elegancijom. Sagradila je fontanu na putu oko džamije Ahmed-paše u Topkapiju.
Čitavog njenog života zauzimala je prestižno i poštovano mesto u dinastiji, kako u palati tako i u državnoj upravi. Po izlasku iz Topkapija vodila je luksuzan život u svojoj vili u okrugu Ejup, tri salaša i na svojim mnogobrojnim imanjima. Rečeno je da su predmeti koje je koristila u svojoj vili bili opipljiv pokazatelj koliko je njen život bio luksuzan. Njena odeća i nakit su vredeli čitavo bogatstvo. Njena značajnija odeća uključivala je skupa i upadljiva krzna, kaftane i kaiševe. Među nakitom imala je satove, narukvice, minđuše i bisere – ukrašene dragim kamenjem poput dijamanata, rubina i smaragda.
Prema pisanju francuskih ambasadora iz tog vremena, bila je najbogatija sultanija ikada posle Mihrimah-sultanije, ćerke Sulejmana Veličanstvenog. Samo milion aspera je ostavila haseki sultaniji sultaniji Gulnuš.
Nedugo nakon njene sahrane, procenjeno je 25. marta 1671. godine da je iznos njene pokretne i nepokretne imovine 7,277,549 srebrnjaka.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ reallifesultanas (decembar 2020). „Portrait of Ahmed I's daughters / I. Ahmed lányainak portréja”. Real Life Sultanas. Pristupljeno 2021-10-21.