Pređi na sadržaj

Federalistička stranka (SAD)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Federalistička stranka
Federalist Party
VođeAleksander Hamilton
Džon Džej
Džon Adams
Džon Maršal
Rufus King
Osnovana1789.
Raspuštena1824.
NaslednikNacionalna republikanska stranka
Vigovci
NovineGlasnih Sjedinjenih Država
Ideologijaamerička škola
klasični konzervativizam[1][2]
hamiltonizam[3]
Politička pozicijaDesni centar do desnice[4][5]
Boje  crna i   bela

Federalistička stranka (engl. Federalist party) je bila prva politička stranka u Sjedinjenim Državama. Pod vođstvom Aleksandra Hamiltona su dominirali nacionalnom vladom od 1789. do 1801. godine. Posle toga su postali manjinska stranka, zadržavajući svoje uporište u Novoj Engleskoj i napravili su kratak preporod suprotstavljajući se ratu 1812. godine. Potom toga su se srušili a svog poslednjeg predsedničkog kadndidata su imali 1816. godine. Ostaci stranke su ostali na par mesta nekoliko godina. Stranka je apelovala na preduzeća i na konzervativce koji su favorizovali banke, nacionalnu nad državnom vladom, proizvodnju, vojsku i mornaricu, a u svestskim poslovima su preferirali Veliku Britaniju i protivili se Francuskoj revoluciji. Partija je favorizovala centralizaciju, federalizam, modernizaciju i protekcionizam.[3][6]

Federalisti su pozivali na snažnu nacionalnu vladu koja je promovisala ekonomski rast i negovala prijateljske odnose sa Velikom Britanijom u suprotnosti sa revolucionarnom Francuskom. Kontrolisali su saveznu vladu do 1801. godine, kada ju je pobedila Demokratsko-republikanska opozicija predvođena Tomasom Džefersonom. Federalistička stranka je nastala između 1789. i 1790. godine kao nacionalna koalicija bankara i biznismena u znak podrške Hamiltonovoj fiskalnoj politici. Ove pristalice su radile u svakoj državi kako bi izgradile organizovanu stranku posvećeno fiskalno ispravnoj i nacionalističkoj vladi. Jedini federalistički predsednik je bio Džon Adams. Džordž Vašington je bio naklonjen federalističkom programu, ali je službeno stao kao nestranačka ličnost tokom svog predsedništva.[7]

Federalističke politike zahtevale su nacionalnu banku, carine i dobre odnose sa Velikom Britanijom, kako je izraženo u Džej Ugovoru iz 1794. godine. Hamilton je razvio koncept podrazumevanih ovlašćenja i uspešno argumentovao usvajanje takvog tumačenja Ustava. Njihovi politički protivnici, demokratski republikanci predvođeni Džefersonom, osudili su većinu federalističkih programa, posebno banke i podrazumevane moći; i žestoko su napadali Džejov Ugovor kao rasprodaju republičkih vrednosti britanskoj monarhiji. Džejov dogovor je bio usvojen i federalisti su pobedili u većini glavnih zakonodavnih bitaka 1790-ih. Imali su jaku bazu u nacionalnim gradovima i u Novoj Engleskoj. Frakcionalizovali su se kada je predsednik Adams osigurao mir sa Francuskom. Nakon što su Džefersonci, čija je baza bila u ruralnom jugu i zapadu, pobedili na teškim predsedničkim izborima 1800. godine, federalisti se više nisu vratili na vlast. Oni su povratili određenu snagu intenzivnim protivljenjem ratu 1812, ali su praktično nestali tokom doba dobrih osećanja koja su usledila nakon završetka rata 1815. godine.[8]

Džon Adams, 2. predsednik SAD (1797–1801)

Federalisti su ostavili trajno nasleđe u obliku jake savezne vlade. Nakon gubitka izvršne vlasti, odlučujuće su oblikovali politiku vrhovnog suda još tri decenije preko vrhovnog sudije Džona Maršala.

Federalistički predsednici

[uredi | uredi izvor]
Ime Predsednik SAD (hronološki) Period
Džon Adams 2. predsednik 1797–1801

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Viereck, Peter, 1916-2006. (2006). Conservative thinkers : from John Adams to Winston Churchill. New Brunswick, N.J.: Transaction Publishers. ISBN 1-4128-0526-0. OCLC 61247314. 
  2. ^ Diggins, John P. (1994). Up from communism (Morningside edition izd.). New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-08488-9. OCLC 29181661. 
  3. ^ a b Hamilton's republic : readings in the American democratic nationalist tradition. Lind, Michael, 1962-. New York: Free Press. 1997. ISBN 0-684-83160-0. OCLC 37442803. 
  4. ^ Ornstein, Allan C. (2007). Class counts : education, inequality, and the shrinking middle class. Lanham: Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-0-7425-7372-7. OCLC 854521354. 
  5. ^ Larson, Edward J. (Edward John). A magnificent catastrophe : the tumultuous election of 1800, America's first presidential campaign. New York. ISBN 978-0-7432-9316-7. OCLC 137324896. 
  6. ^ Encyclopedia of tariffs and trade in U.S. history. Volume I, The encyclopedia. Northrup, Cynthia Clark, 1959-, Turney, Elaine C. Prange, 1957-. Westport, Conn.: Greenwood Press. 2003. ISBN 0-313-01700-X. OCLC 57478673. 
  7. ^ Cunningham, Noble E.; Chambers, William Nisbet (1963). „Political Parties in a New Nation: The American Experience, 1776-1809.”. The Journal of Southern History. 29 (4): 520. ISSN 0022-4642. doi:10.2307/2205251. 
  8. ^ Wood, Gordon S. Empire of liberty : a history of the early Republic, 1789-1815. Oxford. ISBN 978-0-19-503914-6. OCLC 316027972. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Федералистичка_странка_(САД)&oldid=27034657”