Filip IV od Francuske

Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Filip IV od Španije.

Filip IV Lepi Kapet
Filip IV (detalj sa groba u bazilici Sent Deni)
Lični podaci
Datum rođenja	1268.
Mesto rođenja	dvorac Fontenblo, Francuska
Datum smrti	29. novembar 1314.(1314-11-29) (45/46 god.)
Mesto smrti	dvorac Fontenblo, Francuska
Grob	Bazilika Sen Deni
Porodica
Supružnik	Huana I od Navare
Potomstvo	Luj X, Filip V, Šarl IV, Izabela Francuska
Roditelji	Filip III Hrabri Izabela Aragonska
Dinastija	Kapeta
kralj Francuske
Period	1285-1314
Prethodnik	Filip III Hrabri
Naslednik	Luj X
kralj Navare
Period	1284-1304
Prethodnik	Huana I od Navare
Naslednik	Luj X

Filip IV Lepi (fr. Philippe IV de France; 1268—29. novembar 1314) je bio kralj Francuske (1285—1314) iz dinastije Kapeta. Iako je Filip bio poznat kao zgodan, pa otuda i epitet le Bel, njegova kruta, autokratska, impozantna i nefleksibilna ličnost stekla mu je (od strane prijatelja i od neprijatelja) druge nadimke, kao što je Gvozdeni kralj (fr. le Roi de fer). Njegov žestoki protivnik Bernard Sese, biskup Pamijera, rekao je za njega: „On nije ni čovek ni zver. On je statua.“

Filip, želeći da smanji bogatstvo i moć plemstva i sveštenstva, umesto toga se oslanjao na vešte državne službenike, kao što su Gijom de Nogare i Engeran de Marinji, da upravlja kraljevstvom. Kralj, koji je tražio neospornu monarhiju, primorao je svoje laktapke vazale ratovima i ograničio njihove feudalne privilegije, utirući put za transformaciju Francuske iz feudalne zemlje u centralizovanu ranu modernu državu. Na međunarodnom planu, Filipove ambicije učinile su ga veoma uticajnim u evropskim poslovima, i tokom većeg dela svoje vladavine nastojao je da svoje rođake postavi na strane prestole. Ugarskom su vladali prinčevi iz njegove kuće. On je pokušao, ali nije uspeo, da još jednog rođaka učini svetim rimskim carem.

Uništio je templare i proterao je Jevreje da bi se domogao njihovog blaga. Sedište papa je preselio iz Rima u Avinjon i uspeva da postavi Francuza Klementa V za papu. Brzo posle njegove smrti (posle 14 godina) dinastija Kapet ostaje bez muških naslednika.

Mladost

Sin je kralja Filipa III i Izabele Aragonske. Još kao princ pregovarao je o izlasku kraljevske porodice iz Aragona posle neuspešnog Aragonskog krstaškog rata. Kao kralj zalagao se za jačanje monarhije po bilo koju cenu.

Oslanjao se daleko više od svojih prethodnika na profesionalnu birokratiju. Tokom njegove vladavine dolazi do prelaza od harizmatične monarhije do modernije birokratske monarhije.

Oženio se Jovanom od Navare. Jovana je donela Šampanju i Brije kao kraljevski miraz, kao i Kraljevinu Navaru u Pirinejima koje je bilo je u personalnoj uniji od 1284—1329, da bi se kasnije osamostalilo.

Rat sa Engleskom i Flandrijom

Glavni članak: Gijenski rat

Centralizacija unutar Francuske predstavljala je pretnju engleskom kralju, jer se to odnosilo i na njegove posede. Tokom 1294. izbija rat između Engleske i Francuske. Filip IV Lepi je podsticao Škote protiv Engleske i smatrao je da je zauzimanje Škotske neprihvatljivo. Dug rat je iscrpeo i Englesku i Francusku, pa je 1303. sklopljen mirovni sporazum. Mirovni sporazum je potvrđen venčanjem Izabele Francuske, ćerke Filipa IV Lepog, za engleskog prestolonaslednika. Kasnije je Izabela Francuska postala jedan od uzroka Stogodišnjeg rata.

Rat sa Flandrijom

Doživeo je veliki poraz u sukobu sa Flandrijom, gde je hteo da uguši pobunu. U bici zlatnih mamuza 11. jula 1302. poraženi su njegovi vitezovi i 4.000 pešaka. Dve godine kasnije je predvodio vojsku protiv Flandrije i uspeva da pobedi. Flandrija je prisiljena da 1305. prihvati mirovni ugovor i da da veliku odštetu.

Udar na Jevreje i templare s ciljem pljačke njihova velikog blaga

Dva templara gore na lomači, iz francuskog rukopisa iz petnaestog veka

Pošto je rat sa Engleskom bio izuzetno skup Filip je odlučio da uzme bogatstvo templara, Jevreja i katoličke crkve.

Pljačka jevrejske imovine

Filip IV Lepi je pohapsio Jevreje 1306. i proterao ih iz Francuske da bi mogao da im oduzme imovinu. Porasli su troškovi ratovanja, a jevrejska imovina je poslužila da se pokriju ti troškovi. Osim toga on se najpre kod Jevreja bio poprilično zadužio, a dug je rastao. Na ovaj način je rešio i dug, a na aukcijama je prodao sve što su Jevreji imali.

Sukob sa papom

Kad je uveo porez na katoličke sveštenike 1296. u iznosu od pola godišnjih prihoda, izazvao je otpor katoličke crkve i pape. Papa Bonifacije VIII je zabranio da se kralju daje crkvena imovina (izdavši dokument CLERICISLAICOS) što izaziva otvoren sukob pape i kralja. Filip je sazvao sabor biskupa, plemstva i većih pariskih buržuja da bi osudio papu. Sabor je dao podršku Filipu. Papa je odgovorio papskom bulom pod nazivom Unam Santam kojom je istakao prava papa da sude kraljevima, dok papa može da sudi samo Bog. Filip je izašao kao pobednik iz sukoba, pošto je poslao svog agenta Vilijama Nogareta da uhapsi Bonifacija u Ananjiju. Papa je pobegao, ali je preminuo ubrzo posle toga. Filip IV Lepi je izabrao francuskog kardinala Betrana de Gota za papu Klementa V sa sedištem u Avinjonu. Time je počeo period (1305—1378) francuskih papa sa sedištem u Avinjonu, zvan Avinjonsko papstvo. Za vreme Avinjonskog papstva je samo jedan papa posetio Rim.

Uništenje templara

Spaljivanje templara

Pohapsio je sve templare u jednom danu 13. oktobra 1307. godine. Templari su izvrgnuti torturi, pa svi priznaju krivicu, tj herezu.

Jedni smatraju da je uništio templare da bi se kao i kod Jevreja domogao velikog blaga, koje je taj vojni red posedovao. Templari su bili vojni red, koji je odgovarao samo papi. Filip IV Lepi je iskoristio svoj uticaj na papu Klementa V, tako da je papa raspustio red i proglasio ih hereticima.

Dugo je misterija što se desilo sa templarskim blagom. Postoje brojne legende ili priče da je templarsko blago završilo u Škotskoj i da su se kasnije neki od tih vitezova borili u bici za škotsku nezavisnost.

Mnogi templari su mučeni i suđeni, a veliki majstor templara Žak de Mole je spaljen 18. marta 1314. Navodno je de Mole na lomači prokleo Filipa IV Lepog i papu da umru tokom sledeće godine. Bez obzira da li je de Mole zaista prokleo kralja i papu, narod je zaista poverovao u to, pošto je papa umro u agoniji mesec dana kasnije, dok je Filip IV Lepi preminuo novembra iste godine.

Porodično stablo

16. Filip II Avgust

8. Luj VIII

17. Izabela od Enoa

4. Luj IX

18. Alfonso VIII od Kastilje

9. Blanka od Kastilje

19. Eleonora Engleska

2. Filip III Hrabri

20. Alfonso II od Provanse

10. Ramon Berengar IV od Provanse

21. Garsenda, grofica od Forkalkjea

5. Margareta od Provanse

22. Toma I od Savoje

11. Beatriče Savojska

23. Margarita od Ženeve

1. Filip IV

24. Alfonso II od Aragona

12. Petar II Aragonski

25. Sanća od Kastilje

6. Đaume I od Aragona

26. Viljem VIII od Monpeljea

13. Marija od Monpeljea

27. Evdokija Komnin

3. Izabela Aragonska

28. Bela III

14. Andrija II Arpadović

29. Agnesa od Antiohije

7. Jolanda od Ugarske

30. Petar II Kurtene

15. Jolanda od Kurtenea

31. Jolanda Flandrijska

Deca

• Margerita (1288—1300)

1. Luj X (1289—1316), kralj Francuske
2. Filip V Visoki (1291—1322), kralj Francuske
3. Izabela Francuska (1292—1358), kasnija engleska kraljica
4. Karlo IV Lepi (1294—1328), kralj Francuske
5. Robert (1297—1308)

Sledeći kralj postaje Luj X, koji umire već 1316. godine. Posle njega Filip V Visoki vlada do 1322, a zatim Karlo IV Lepi vlada do 1328. godine. Sa Karlom IV Lepim okončava se dinastija Kapeta bez muških naslednika, što postaje uzrok Stogodišnjeg rata.

Literatura

• Lord, Evelyn (2014). The Templar's Curse. Routledge. str. 65. ISBN 978-1-317-86519-3. 
• Black, Antony (1992). Political Thought in Europe, 1250-1450. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38609-8. 
• Adams, Charles (1982). Fight, Flight, Fraud: The Story of Taxation. Euro-Dutch Publishers. ISBN 978-0-686-39619-2. 
• Barber, Malcolm (2012). The Trial of the Templars. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-45727-9. 
• Bradbury, Jim (2007). The Capetians: Kings of France 987–1328. London: Hambledon Continuum. ISBN 978-1-85285-528-4. 
• Contamine, Philippe; Kerhervé, Jean; Rigaudière, Albert (2007). Monnaie, fiscalité et finances au temps de Philippe Le Bel: journée d'études du 14 mai 2004. Comité pour l'histoire économique et financière de la France. 
• Curveiller, Stephane (1989). Dunkerque, ville et port de Flandre à la fin du Moyen âge: à travers les comptes de bailliage de 1358 à 1407 (na jeziku: francuski). Presses Univ. Septentrion. ISBN 978-2-85939-361-8. 
• Grummitt, David; Lassalmonie, Jean-François (2015). „Royal public finance (c.1290–1523)”. Ur.: Christopher Fletcher; Jean-Philippe Genet; John Watts. Government and Political Life in England and France, c.1300–c.1500. Cambridge University Press. str. 116—. ISBN 978-1-107-08990-7. 
• Henneman, John Bell (2015). Royal Taxation in Fourteenth-Century France: The Development of War Financing, 1322–1359. Princeton University Press. 
• Lerner, Robert E. (1968). The Age of Adversity: The Fourteenth Century. Cornell University Press. 
• Ozment, Steven (1980). The Age of Reform, 1250–1550: An Intellectual and Religious History of Late Medieval and Reformation Europe. Yale University Press. 
• Jostkleigrewe, Georg (2018). Pleszczynski, Andrzej; Sobiesiak, Joanna; Tomaszek, Michal; Tyszka, Przemyslaw, ur. Imagined Communities: Constructing Collective Identities in Medieval Europe. 8. Brill. 
• Strayer, Joseph (1980). The Reign of Philip the Fair. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-10089-0. 
• Torre, Ignacio de la (2010). „The Monetary Fluctuations in Philip IV's Kingdom of France and Their Relevance to the Arrest of the Templars”. Ur.: Jochen Burgtorf; Paul F. Crawford; Helen Nicholson. The Debate on the Trial of the Templars (1307–1314). Farnham: Ashgate (objavljeno 28. 9. 2010). str. 57—68. ISBN 978-0-7546-6570-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Street, John C. (1963). „Les Lettres de 1289 et 1305 des ilkhan Arγun et Ölǰeitü à Philippe le Bel by Antoine Mostaert, Francis Woodman Cleaves”. Journal of the American Oriental Society (book review). 83 (2): 265—268. JSTOR 598384. doi:10.2307/598384. 
• Tucker, Spencer C. (2010). A Global Chronology of Conflict. 1. ABC-CLIO. 
• Warner, Kathryn (2016). Isabella of France, The Rebel Queen. Amberley. 
• Wolfe, Michael (2009). Walled Towns and the Shaping of France: From the Medieval to the Early Modern Era. Palgrave Macmillan. 
• Woodacre, Elena (2013). The Queens Regnant of Navarre. Palgrave Macmillan. 
• Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Philip IV., king of France”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 21 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 381—382. 
•  Goyau, G. (1911). „Philip IV (the Fair)”. Ur.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 12. New York: Robert Appleton Company. 
• Rothbard, M. (12. 11. 2009). „The Great Depression of the 14th Century”. Arhivirano iz originala 27. 11. 2009. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Schein, S. (1. 10. 1979). „Gesta Dei per Mongolos 1300. The genesis of a non‐event”. The English Historical Review. 94 (373): 805—819. JSTOR 565554. doi:10.1093/ehr/XCIV.CCCLXXIII.805. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Théry, Julien (2004), „Philippe le Bel, pape en son royaume”, L'Histoire (na jeziku: francuski), sv. 289, str. 14—17 

Spoljašnje veze

• Sukob Filipa IV sa papama i uništenje Templara