Pređi na sadržaj

Fil Kolins

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fil Kolins
Fil Kolins u Belgiji 2007. godine
Lični podaci
Ime po rođenjuFilip Dejvid Čarls Kolins
Datum rođenja(1951-01-30)30. januar 1951. (74 god.)
Mesto rođenjaChiswick, London, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
ZanimanjePevač, tekstopisac, kantautor, glumac.
Muzički rad
Aktivni period1968—2011
Žanrovi
InstrumentVokal, bubnjevi, klavir, gitara.
Izdavačka kućaVirgin, Atlantic
Ostalo
Veb-sajtwww.philcollins.co.uk

Filip Dejvid Čarls Kolins (engl. Philip David Charles Collins; 30. januar 1951) je engleski bubnjar, pevač, tekstopisac, multiinstrumentalista i glumac, najpoznatiji kao pevač i bubnjar rok benda Genesis kao i po svojoj solo karijeri. U svojoj solo karijeri snimio je tri singla koja su bila broj jedan na muzičkim listama u Velikoj Britaniji i sedam koja su bila broj jedan u SAD. Kada se posmatra njegov rad sa grupom Genesis i njegova solo karijera, Fil Kolins je tokom 1980-ih imao više američkih top 40 singlova nego bilo koji drugi umetnik.[8]

Fil Kolins se rodio i odrastao u zapadnom Londonu gde je završio dramsku školu i već sa pet godina naučio da svira bubnjeve. Grupi Genesis se pridružio 1970. godine kao njihov bubnjar, da bi 1975. godine, nakon što je grupu napustio dotadašnji pevač Peter Gabrijel, Kolins zauzeo njegovo mesto. Paralelno sa članstvom u grupi Genesis, Fil Kolins je započeo uspešnu solo karijeru 1980-ih izdavši niz albuma, kao što su Face Value (1981), No Jacket Required (1985), i ...But Seriously (1989). Godine 1996. Fil Kolins je napustio Genesis kako bi se usredsredio na solo karijeru. U ovom periodu je napisao nekoliko pesama za Diznijev film Tarzan (1999), a za pesmu “You'll Be in My Heart” je dobio i Oskara za najbolju originalnu pesmu. Grupi Genesis se ponovo pridružio 2007. godine.

Neke od njegovih najpoznatijih pesama su In the Air Tonight, Sussudio, Groovy Kind of Love, One More Night, Against All Odds, Another Day in Paradise, kao i duet sa Filipom Bejlijem pod nazivom Easy Lover.

Diskografija Fila Kolinsa uključuje osam studijskih albuma koji su prodati u 33,5 miliona primerka u SAD i u oko 150 miliona primerka širom sveta, što ga čini jednim od najprodavanijih umetnika svih vremena.[9] Pored Pola Makartnija i Majkla Džeksona, Fil Kolins je jedini umetnik koji je prodao više od 100 miliona ploča širom sveta i kako samostalni izvođač i kao član nekog benda.[10][11] Dobitnik je osam Gremi nagrada kao i zvezde na Holivudskoj stazi slavnih. Godine 2003. je zajedno sa grupom Genesis primljen u Rokenrol kuću slavnih.

U glumačkoj karijeri se izdvaja film Baster u kojem glumi srećnog lopova, kao i gostujuće uloge u seriji Porocima Majamija.

Mladost

[uredi | uredi izvor]

Filip Dejvid Čarls Kolins je rođen 30. januara 1951. u bolnici Patni, jugozapadni London.[12][13] Njegov otac, Grevil Filip Ostin Kolins (1907–1972), bio je agent osiguranja za London Assurance, a njegova majka, Vinifred Džun Kolins (rođena Strejndž, 1913–2011), radila je u prodavnici igračaka, a kasnije kao agent za rezervacije u Barbari Spike Stejdž školi, nezavisnoj školi izvođačkih umetnosti u Ist Aktonu.[14][15] Kolins je najmlađi od troje dece: njegova sestra Karol se takmičila kao profesionalna klizačica i pratila je stope svoje majke kao pozorišni agent, a njegov brat Klajv je bio poznati karikaturista.[15][16] Porodica se dva puta selila dok je Kolins dostigao dve godine; nastanili su se u ulici Hanvort 453 u Haunslovu, Midlseks.[17]

Kolins je za Božić dobio komplet za bubnjeve kada je imao pet godina, a kasnije su mu dva strica napravila improvizovani set sa trouglovima i dairama koji staju u kofer.[18] Kako je Kolins odrastao, usledili su kompletniji setovi koje su kupili njegovi roditelji.[19] Vežbao je svirajući uz muziku na televiziji i radiju.[20] Tokom porodičnog odmora u Batlinsu, sedmogodišnji Kolins je učestvovao na takmičenju talenata pevajući „The Ballad of Davy Crockett“, ali je zaustavio orkestar na pola pesme da im kaže da su u pogrešnom tonu.[14] Bitlsi su imali veliki rani uticaj na Kolinsa, uključujući i njihovog bubnjara Ringa Stara.[21][22][23] Takođe je pratio manje poznati londonski bend The Action, čijeg bubnjara bi kopirao i čiji rad ga je upoznao sa soul muzikom Motauna i Staks Recordsa.[21] Na Kolinsa je takođe uticao bubnjar džeza i big benda Badi Rič,[24] čije mišljenje o važnosti haj-hata ga je podstaklo da prestane da koristi dva bas bubnja i počne da koristi haj-hat.[25]

Oko dvanaeste godine, Kolins je od očeve tetke primio osnovne poduke za klavir i muziku.[26] Rudimente bubnjeva je naučio od Lojda Rajana, a kasnije i kod Frenka Kinga, i smatrao je ovu obuku „korisnijom od bilo čega drugog jer se koriste sve vreme. U bilo kojoj vrsti fanka ili džez bubnjanja, rudimenti su uvek tu."[25] Kolins nikada nije naučio da čita ili piše muzičke zapise i osmislio je sopstveni sistem, zbog čega je požalio u kasnijem životu. „Uvek sam osećao da ako mogu da pevušim, da mogu da je sviram. Za mene je to bilo dovoljno dobro, ali taj stav je loš.“[20][25]

Kolins je pohađao osnovnu školu Nelson do svoje jedanaeste godine.[18] Primljen je u Gimnaziju okruga Čizvik, gde je počeo da se bavi fudbalom i osnovao The Real Thing, školski bend u kome su bili Andrea Bertoreli, njegova buduća supruga i prijateljica Lavinija Lang, kao rezervni pevači. Obe žene bi imale uticaj na Kolinsov lični život u kasnijim godinama.[27] Kolinsova sledeća grupa bila je The Freehold, sa kojom je napisao svoju prvu pesmu, „Lying, Crying, Dying“,[28] i svirao u grupi pod nazivom The Charge.[29]

Diskografija

[uredi | uredi izvor]

Albumi

[uredi | uredi izvor]

Hitovi

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Ruhlmann, William. „Phil Collins Biography”. AllMusic. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  2. ^ Payne, Ed (29. 10. 2015). „Phil Collins' fans rejoice: Artist announces end of retirement”. CNN. 
  3. ^ Wardrop, Murray (8. 5. 2009). „Ozzy Osbourne: 'I love Phil Collins'”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 23. 12. 2015. 
  4. ^ „'80s Soft Rock/Adult Contemporary Artists – Top 10 Soft Rock/Adult Contemporary Artists of the '80s”. 80music.about.com. Arhivirano iz originala 13. 04. 2014. g. Pristupljeno 12. 3. 2014. 
  5. ^ Eder, Bruce. „Genesis Biography”. AllMusic. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  6. ^ Huey, Steve. „Brand X Biography”. AllMusic. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  7. ^ Alex Galbraith (19. 10. 2016). „Phil Collins has serious disdain for Paul McCartney”. Consequence of Sound. Pristupljeno 20. 11. 2018. 
  8. ^ Anderson, John (7. 1. 1990). „Pop Notes”. Newsday. New York. 
  9. ^ Walker, Brian (10. 3. 2011). „Phil Collins leaves music industry to be full-time dad”. CNN. Pristupljeno 14. 10. 2013. 
  10. ^ „Book excerpt: Phil Collins' "Not Dead Yet"”. CBS News. 22. 10. 2016. Pristupljeno 25. 8. 2017. 
  11. ^ Payne, Ed (29. 10. 2015). „Phil Collins' fans rejoice: Artist announces end of retirement”. CNN. Pristupljeno 25. 8. 2017. 
  12. ^ Collins 2016.
  13. ^ Coleman 1997, str. 27.
  14. ^ a b Coleman 1997, str. 31.
  15. ^ a b Sheff, David (oktobar 1986). „Phil Collins Interviews – Playboy, October 1986”. Arhivirano iz originala 1. 9. 2002. g. Pristupljeno 23. 1. 2022. 
  16. ^ Hinton, Victoria (1994). „A case of mothers' pride”. The Daily Express. Arhivirano iz originala 20. 12. 2005. g. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  17. ^ Coleman 1997, str. 28.
  18. ^ a b Coleman 1997, str. 29.
  19. ^ Coleman 1997, str. 29–30.
  20. ^ a b Classic Albums: Face Value DVD, Eagle Home Entertainment, 2001.
  21. ^ a b Hodgkinson, Will (14. 11. 2002). „Home entertainment: Phil Collins”. The Guardian. Pristupljeno 30. 9. 2013. 
  22. ^ Battistoni, Marielle. „Ringo Starr guards Beatles' legacy with new album 'Liverpool 8'”. The Dartmouth. Arhivirano iz originala 8. 8. 2014. g. Pristupljeno 9. 8. 2014. 
  23. ^ „Phil Collins Interviews – Hitmen, 1986 – Part Two”. Hitmen. Arhivirano iz originala 1. 8. 2008. g. Pristupljeno 22. 9. 2014. 
  24. ^ Kelman, John (14. 7. 2004). „A Salute To Buddy Rich”. All About Jazz. Pristupljeno 28. 7. 2015. 
  25. ^ a b v Alexander, Susan (mart 1979). „Phil Collins: On the Move”. Modern Drummer. str. 10—12, 54. Pristupljeno 20. 1. 2022. 
  26. ^ Coleman 1997, str. 30.
  27. ^ Coleman 1997, str. 29, 47.
  28. ^ Collins 2016, str. 55.
  29. ^ Gallo 1978, str. 120.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фил_Колинс&oldid=29055083”