Firer
Firer (nem. Führer) znači u bukvalnom prevodu sa nemačkog „vođa“ i koristila se za označavanje titule koju je nakon smrti nemačkog predsednika Hindenburga godine 1934. godine koristio nemački kancelar Adolf Hitler.[1] Time je označen i formalni raskid Trećeg rajha s ustavnopravnim kontinuitetom Vajmarske republike i njenog ustava, koji nije poznavao tu instituciju.
U doba vlade NSDAP u Nemačkoj tako je bio označavan Hitler koji je vodio stranku i koji je bio kancelar. Iako se ova reč u Nemačkoj upotrebljava uobičajeno, do danas je praćena određenim socijalnim stigmatima. Hitler je tom titulom hteo simbolizovati vlastiti autoritet, odnosno u svom licu simbolički objediniti nemačku državu, narod i vladajuću stranku NSDAP, po uzoru na Benita Musolinija koji je koristio titulu duče.
Nacistička Nemačka je kultivisala Führerprinzip („princip vođe“), a Hitler je generalno bio poznat kao der Führer („vođa“).[2]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Poreklo političkog koncepta
[uredi | uredi izvor]Prvi primer političke upotrebe reči Führer bio je Austrijanac Georg fon Šenerer (1842–1921), glavni eksponent pangermanizma i nemačkog nacionalizma u Austriji, čiji su ga sledbenici obično nazivali firerom, a koji je takođe koristio rimski pozdrav – gde se desna ruka i šaka drže čvrsto ispružene – koji su nazvali „nemački pozdrav“.[3] Prema istoričaru Ričardu J. Evansu, ova upotreba reči „firer“ od strane Šenererovog pannemačkog udruženja verovatno je predstavila ovaj termin nemačkoj krajnjoj desnici, ali je na njegovo specifično usvajanje od strane nacista takođe mogla uticati upotreba reči u Italiji „Duce“, što takođe znači „vođa“, kao neformalna titula za Benita Musolinija, fašističkog premijera, a kasnije (od 1922.) diktatora te zemlje.[4]
Führer nacističke partije
[uredi | uredi izvor]Adolf Hitler je uzeo titulu da označi svoju funkciju šefa Nacističke partije; dobio ju je 1921. godine kada je, besan zbog plana osnivača stranke Antona Drekslera da se spoji sa drugom antisemitskom krajnje desničarskom nacionalističkom strankom, istupio iz stranke. Dreksler i Izvršni komitet partije su tada pristali na Hitlerov zahtev da bude postavljen za predsednika stranke sa „diktatorskim ovlašćenjima“ kao uslovom za njegov povratak.[5]
Führer i kancelar Nemačkog rajha
[uredi | uredi izvor]Dan pre Hindenburgove smrti, Hitler i njegov kabinet su dekretom doneli „Zakon o šefu države Nemačkog rajha“, koji je predviđao da se posle Hindenburgove smrti, funkcija predsednika spoji sa kancelarom.[6][7] Tako je, nakon Hindenburgove smrti, Hitler postao Führer und Reichskanzler – iako je na kraju Reichskanzler tiho izbačen iz svakodnevne upotrebe i zadržan samo u zvaničnim dokumentima.[8] Hitler je stoga preuzeo ovlašćenja predsednika bez preuzimanja same funkcije – navodno iz poštovanja prema Hindenburgovim dostignućima kao herojske ličnosti u Prvom svetskom ratu. Zakon o omogućavanju je izričito zabranjivao zakone koji bi uticali na položaj ili ovlašćenja predsednika rajha, ali prvi jednopartijski Rajhstag izabran u novembru 1933. doneo je akt o prvoj godišnjici Hitlerovog imenovanja za kancelara, 30. januara 1934, kojim je ukinuo ta ograničenja. Potom je odobren na referendumu 19. avgusta.[9][10][11]
Führer i vrhovni komandant Vermahta
[uredi | uredi izvor]Prema Vajmarskom ustavu, predsednik je bio vrhovni komandant oružanih snaga. Za razliku od „predsednika”, Hitler je uzeo ovu titulu (Oberbefehlshaber) za sebe. Kada je 1935. ponovo uvedena regrutacija, Hitler je stvorio titulu vrhovnog komandanta oružanih snaga, funkciju koju je imao ministar rata. Za sebe je zadržao titulu vrhovnog komandanta. Vojnici su morali da se zakunu na vernost Hitleru kao „Führer des deutschen Reiches und Volkes“ (vođi nemačkog rajha i nacije). Feldmaršal Verner fon Blomberg, tada ministar rata i jedan od onih koji su kreirali Hitlerovu zakletvu, ili ličnu zakletvu vojske na vernost Hitleru, postao je glavnokomandujući oružanih snaga dok je Hitler ostao vrhovni komandant. Nakon afere Blomberg-Frič 1938. godine, Hitler je preuzeo funkciju glavnog komandanta i preuzeo ličnu komandu nad oružanim snagama. Međutim, nastavio je da koristi starije, formalno više zvanje vrhovnog komandanta, koje je time dobilo nešto novije značenje. Kombinujući ga sa „firerom”, koristio je stil Führer und Oberster Befehlshaber der Wehrmacht (vođa i vrhovni komandant Vermahta), ili jednostavnije „firer” posle maja 1942.
Führer nemačkog rajha i nacije
[uredi | uredi izvor]Vojnici su morali da se zakunu na vernost Hitleru kao „Führer des deutschen Reiches und Volkes“ (vođi nemačkog rajha i nacije).[12] U svom političkom testamentu, Hitler je sebe takođe nazivao Führer der Nation (vođa nacije).[13]
Germanski Führer i planirani Führer Velikog germanskog rajha
[uredi | uredi izvor]Dodatnu titulu Hitler je usvojio 23. juna 1941. kada se proglasio za „germanskog firera“ (Germanischer Führer), pored njegovih dužnosti kao firera nemačke države i naroda.[14] Ovo je učinjeno kako bi se naglasilo Hitlerovo proklamovano vođstvo nad onim što su nacisti opisali kao „nordijsko-germanska gospodarska rasa“, za koju se smatralo da pored Nemaca uključuje i narode kao što su Norvežani, Danci, Šveđani, Holanđani, nameru da pripoje ove zemlje Nemačkom Rajhu kako bi se formirao Veliki germanski rajh (Großgermanisches Reich deutscher Nation). Vafen-SS formacije iz ovih zemalja morale su da izjave pokornost Hitleru obraćajući mu se na ovaj način.[15] Tako mu se 12. decembra 1941. obratio i holandski fašista Anton Musert kada je proglasio odanost Hitleru tokom posete kancelariji rajha u Berlinu.[16] On je želeo je da oslovljava Hitlera sa Führer aller Germanen („firer svih germana“), ali je Hitler lično odredio prethodni stil.[16] Istoričar Lo de Jong spekuliše o razlici između njih dvojice: Führer aller Germanen je implicirao poziciju odvojenu od Hitlerove uloge kao Führer und Reichskanzler des Grossdeutschen Reiches („firer i rajhski kancelar Velikog nemačkog rajha“), dok je germanischer Führer služio više kao atribut te glavne funkcije.[16] Međutim, sve do 1944. godine povremene propagandne publikacije nastavljaju da ga pominju ovim nezvaničnim naslovom.[17]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Means Used by the Nazi Conspiractors in Gaining Control of the German State (Part 4 of 55)”. fcit.usf.edu.
- ^ „Means Used by the Nazi Conspiractors in Gaining Control of the German State (Part 4 of 55)”. fcit.usf.edu.
- ^ Mitchell, Arthur H. Hitler's Mountain: The Führer, Obersalzberg, and the American Occupation of Berchtesgaden. 2007.. Macfarland,
- ^ Evans, Richard J. (2003). The Coming of the Third Reich. New York: Penguin. str. 43, 184. ISBN 0-14-303469-3.. Schönerer also invented the "pseudo-medieval" greeting "Heil", meaning "Hail".
- ^ Evans 2003, str. 180
- ^ Gesetz über das Staatsoberhaupt des Deutschen Reichs, 1 August 1934:
"§ 1 The office of the Reichspräsident is merged with that of the Reichskanzler. Therefore the previous rights of the Reichspräsident pass over to the Führer and Reichskanzler Adolf Hitler. He names his deputy." - ^ Shirer, William L. (1960). The Rise and Fall of the Third Reich. New York: Simon & Schuster. str. 226–27. ISBN 978-0-671-62420-0.
- ^ Evans 2003, str. 44
- ^ Thamer, Hans-Ulrich (2003). „Beginn der nationalsozialistischen Herrschaft (Teil 2)”. Nationalsozialismus I (na jeziku: nemački). Bonn: Federal Agency for Civic Education. Arhivirano iz originala 8. 2. 2008. g. Pristupljeno 4. 10. 2011.
- ^ Winkler, Heinrich August (2006). „The German Catastrophe 1933–1945”. Germany: The Long Road West vol. 2: 1933–1990. str. 38—39. ISBN 978-0-19-926598-5. Pristupljeno 28. 10. 2011.
- ^ „Führer – Source”. Arhivirano iz originala 2016-03-04. g. Pristupljeno 2014-03-07.
- ^ Bendersky, Joseph W. (2007). A Concise History of Nazi Germany: 1919–1945. Rowman & Littlefield. str. 105—06. ISBN 9780742553637.
- ^ „NS-Archiv : Adolf Hitler, Politisches Testament”. www.ns-archiv.de.
- ^ De Jong, Louis (1974) (in Dutch). Het Koninkrijk der Nederlanden in de tweede wereldoorlog: Maart '41 – Juli '42, p. 181. M. Nijhoff.
- ^ Bramstedt, E. K (2003). Dictatorship and Political Police: the Technique of Control by Fear. str. 92—93.,. Routledge.
- ^ a b v De Jong 1974, str. 199–200
- ^ Adolf Hitler: Führer aller Germanen Arhivirano 2018-10-19 na sajtu Wayback Machine. Storm, 1944.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Mala enciklopedija Prosveta, treće izdanje, Beograd, 1978.
- Alberge, Dalya (16. 8. 2010). „Adolf Hitler a war hero? Anything but, said first world war comrades”. The Guardian. Pristupljeno 7. 7. 2019.
- Angolia, John (1989). For Führer and Fatherland: Political & Civil Awards of the Third Reich. R. James Bender Publishing. ISBN 978-0-912-13816-9.
- Bullock, Alan (1962) [1952]. Hitler: A Study in Tyranny. London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-013564-0.
- Evans, Richard J. (2003). The Coming of the Third Reich. Penguin Group. ISBN 978-0-14-303469-8.
- Keegan, John (1987). The Mask of Command: A Study of Generalship. London: Pimlico. ISBN 978-0-7126-6526-1.
- Kershaw, Ian (1999) [1998]. Hitler: 1889–1936: Hubris. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-04671-7.
- Kershaw, Ian (2001). Hitler 1889-1936: Hubris. Penguin Books Limited. ISBN 978-0-14-192579-0.
- Kershaw, Ian (2008). Hitler: A Biography. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-06757-6.
- Kershaw, Ian (2012). The End: Hitler's Germany, 1944–45 (Paperback izd.). London: Penguin. ISBN 978-0-14-101421-0.
- Langer, Walter C. (1972) [1943]. The Mind of Adolf Hitler: The Secret Wartime Report. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-04620-1.
- Mitchell, Otis C. (2013). Hitler's Stormtroopers and the Attack on the German Republic, 1919-1933. McFarland. ISBN 9780786477296.
- O'Donnell, James P. (1978). The Bunker. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 0-395-25719-0.
- Overy, Richard (2005). „Hitler As War Leader”. Ur.: Dear, I. C. B.; Foot, M. R. D. Oxford Companion to World War II. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280670-3.
- Rees, Laurence (2012). Hitler's Charisma: Leading Millions Into the Abyss. Pantheon Books. ISBN 9780307377296.
- Schramm, Percy E. (1972). Hitler. The Man and the Military Leader. London: Allen Lane The Penguin Press.
- Shirer, William L. (1960). The Rise and Fall of the Third Reich. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-62420-0.
- Solleder, Fridolin (1932). Vier Jahre Westfront. Geschichte des Regiments List R. J. R. 16. München: Verlag Max Schrift.
- Speer, Albert (1970). Inside the Third Reich. New York: Macmillan. ISBN 0-297-00015-2.
- Stackelberg, Roderick (2007). The Routledge Companion to Nazi Germany. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-30860-1.
- Stein, George (2002) [1966]. The Waffen-SS: Hitler's Elite Guard at War 1939–1945. Cerberus Publishing. ISBN 978-1841451008.
- Stone, David J. (2006). Fighting for the Fatherland: The Story of the German Soldier from 1648 to the Present Day. Herndon, VA: Potomac Books. ISBN 978-1-59797-069-3.
- Steiner, John Michael (1976). Power Politics and Social Change in National Socialist Germany: A Process of Escalation into Mass Destruction. The Hague: Mouton. ISBN 978-90-279-7651-2.
- Strawson, John (1971). Hitler as Military Commander. London: B. T. Bastford.
- Ullrich, Volker (2016). Hitler: Ascent, 1889-1939. Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 9780385354394.
- Van der Kloot, William (2008). The Lessons of War. Stroud: The History Press. ISBN 978-1-84588-634-9.
- Weber, Thomas (2010). Hitler's First War. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-923320-5.
- Zentner, Christian; Bedürftig, Friedemann, ur. (1991). The Encyclopedia of the Third Reich. New York: Macmillan. ISBN 0-02-897502-2.
- Ackermann, Josef (1970). Heinrich Himmler als Ideologe (na jeziku: nemački). Musterschmidt. LCCN 75569891.
- Bohn, Robert (1997). Die deutsche Herrschaft in den "germanischen" Ländern 1940-1945 (na jeziku: nemački). Steiner. ISBN 3-515-07099-0.
- Boog, Horst (2001). Germany and the Second World War. Oxford University Press. ISBN 0-19-822888-0.
- Bramstedt, E. K. (2003). Dictatorship and Political Police: The Technique of Control by Fear. Routledge. ISBN 0-415-17542-9.
- Brockmann, Stephen (2006). Nuremberg: the imaginary capital. Camden House. ISBN 978-1-57113-345-8.
- Crozier, Andrew J (1997). The Causes of the Second World War. Wiley-Blackwell. ISBN 0-631-18601-8.
- De Jong, Louis (1969). Het Koninkrijk der Nederlanden in de tweede wereldoorlog: Voorspel (na jeziku: holandski). M. Nijhoff.
- De Jong, Louis (1974). Het Koninkrijk der Nederlanden in de tweede wereldoorlog: Maart '41 - Juli '42 (na jeziku: holandski). M. Nijhoff.
- Domarus, Max (2007). The essential Hitler: speeches and commentary. Bolchazy-Carducci Publishers, Inc. ISBN 978-0-86516-665-3.
- Elvert, Jürgen (1999). Mitteleuropa!: deutsche Pläne zur europäischen Neuordnung (1918-1945) (na jeziku: nemački). Verlag Wiesbaden GmbH. ISBN 3-515-07641-7.
- Fest, Joachim C. (1973). Hitler. Verlagg Ulstein. ISBN 0-15-602754-2.
- Fink, Jürg (1985). Die Schweiz aus der Sicht des Dritten Reiches, 1933-1945 (na jeziku: nemački). Schulthess. ISBN 3-7255-2430-0.
- Gildea, Robert; Wieviorka, Olivier; Warring, Anette (2006). Surviving Hitler and Mussolini: Daily Life in Occupied Europe. Berg Publishers. ISBN 1-84520-181-7.
- Goebbels, Joseph; Taylor, Fred (1982). The Goebbels diaries, 1939-1941. H. Hamilton. ISBN 0-241-10893-4.
- Grafton, Anthony; Most, Glenn W.; Settis, Salvatore (2010). "racial+state"+sparta+hitler The Classical Tradition. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03572-0.
- Griffiths, Tony (2004). Scandinavia. C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 1-85065-317-8.
- Halbrook, Stephen P. (1998). (1998). Target Switzerland: Swiss Armed Neutrality in World War II. Sarpedon. ISBN 0-306-81325-4.
- Hamacher, Werner; Hertz, Thomas; Keenan, Anette (1989). Responses: On Paul de Man's Wartime Journalism. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-7243-9.
- Hattstein, Markus (2006). „Holy Roman Empire, The”. Ur.: Blamires, Paul; Jackson. World Fascism: A Historical Encyclopedia. 1. ABC-CLIO. ISBN 1-57607-940-6.
- Hildebrand, Klaus (1973). The Foreign Policy of the Third Reich. University of California Press. ISBN 0-520-02528-8.
- Hillgruber, Andreas; Picker, Henry (1968). Hitlers Tischgespräche im Führerhauptquartier 1941–1942.
- Hitler, Adolf (1926). Mein Kampf. Eher Verlag.
- Hitler, Adolf (2000). Bormann, Martin, ur. Hitler's Table Talk 1941-1944. trans. Cameron, Norman; Stevens, R.H. (3rd izd.). Enigma Books. ISBN 1-929631-05-7.
- Hitler, Adolf (2003). Weinberg, Gerhard L., ur. Hitler's Second Book: The Unpublished Sequel to Mein Kampf. Enigma Books. ISBN 1-929631-16-2.
- Housden, Martyn (2000). Hitler: study of a revolutionary?. Taylor & Francis. ISBN 0-415-16359-5.
- Janssens, Jozef (2005). Superhelden op perkament: middeleeuwse ridderromans in Europa (na jeziku: holandski). Amsterdam University Press. ISBN 90-5356-822-0.
- Kersten, Felix (1957). The Kersten Memoirs, 1940-1945. Hutchinson. LCCN 56058163.
- Kersten, Felix (1947). The Memoirs of Doctor Felix Kersten. Ernst Morwitz (trans.). Doubleday & Company. LCCN 47001801.
- Kieler, Jørgen (2007). Resistance Fighter: A Personal History of the Danish Resistance Movement, 1940-1945. Gefen Publishing House. ISBN 978-965-229-397-8.
- Kroener, Bernhard; Müller, Rolf-Dieter; Umbreit, Hans (2003). Germany and the Second World War: Organization and Mobilization of the German Sphere of Power. Wartime Administration, Economy, and Manpower Resources 1942-1944/5. Oxford University Press. ISBN 0-19-820873-1.
- Leitz, Christian (2000). Nazi Germany and Neutral Europe During the Second World War. Manchester University Press. ISBN 0-7190-5069-3.
- Lipgens, Walter (1985). Documents on the History of European Integration: Continental Plans for European Union 1939-1945. Walter de Gruyter. ISBN 3-11-009724-9.
- Madajczyk, Czeslaw (1962). „Generalplan East: Hitler's Master Plan for Expansion”. Polish Western Affairs. III (2).
- Morgan, Philip (2003). Fascism in Europe, 1919-1945. Routledge. ISBN 0-415-16942-9.
- Nicholas, Lynn H. (2006). Cruel World: The Children of Europe in the Nazi Web. Vintage Books. ISBN 0-679-77663-X.
- Nicosia, Francis R. (2000). The Third Reich and the Palestine Question. Transaction Publishers. ISBN 0-7658-0624-X.
- Petacco, Arrigo (2005). A Tragedy Revealed: The Story of the Italian Population of Istria, Dalmatia, and Venezia Giulia, 1943-1956. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-3921-9.
- Pinkus, Oscar (2005). The War Aims and Strategies of Adolf Hitler. McFarland. ISBN 0-7864-2054-5.
- Poprzeczny, Joseph (2004). Odilo Globocnik: Hitler's Man in the East. McFarland. ISBN 978-0-7864-1625-7.
- Rich, Norman (1974). Hitler's War Aims: The Establishment of the New Order. W.W. Norton & Company. ISBN 0-393-33290-X.
- Rothwell, Victor (2005). War Aims in the Second World War: the War Aims of the Major Belligerents. Edinburgh University Press. ISBN 0-7486-1503-2.
- Sanders, Paul (2005). The British Channel Islands under German Occupation, 1940-1945. Paul Sanders. ISBN 0-9538858-3-6.
- Sager, Alexander; Winkler, Heinrich August (2007). Germany: The Long Road West. 1933-1990. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-926598-5.
- Schöttler, Peter (2003). „Eine Art "Generalplan West": Die Stuckart-Denkschrift vom 14. Juni 1940 und die Planungen für eine neue deutsch-französische Grenze im Zweiten Weltkrieg”. Sozial Geschichte (na jeziku: nemački). 18 (3): 83—131.
- Speer, Albert (1970). Inside the Third Reich. Macmillan Company. LCCN 70119132.
- Speer, Albert (1976). Spandau: The Secret Diaries. Macmillan Company.
- Stein, George H. (1984). The Waffen SS: Hitler's elite guard at war, 1939-1945. Cornell University Press. ISBN 0-8014-9275-0.
- Stegemann, Bernd; Vogel, Detlef (1995). Germany and the Second World War: The Mediterranean, South-East Europe, and North Africa, 1939-1941. Oxford University Press. ISBN 0-19-822884-8.
- Steininger, Rolf (2003). South Tyrol: A Minority Conflict of the Twentieth Century. Transaction Publishers. ISBN 0-7658-0800-5.
- Strobl, Gerwin (2000). The Germanic Isle: Nazi Perceptions of Britain. Cambridge University Press. ISBN 0-521-78265-1.
- Snyder, Louis Leo; Montgomery, John D (2003). "Polish+Corridor"+nationalism&pg=PA88 The new nationalism. Transaction Publishers. ISBN 0-7658-0550-2.
- Urner, Klaus (2002). Let's Swallow Switzerland! Hitler's Plans Against the Swiss Confederation. Lexington Books. ISBN 0-7391-0255-9.
- Waller, John H. (2002). The Devil's Doctor: Felix Kersten and the Secret Plot to Turn Himmler Against Hitler. Wiley. ISBN 0-471-39672-9.
- Ward, Vanessa (2008). „Nationalist Uses of the Atlantis Myth in a Nordic Framework”. Pseudoarchaeology Research Archive. Pristupljeno 14. 11. 2010.
- Warmbrunn, Werner (1963). The Dutch Under German Occupation, 1940-1945. Stanford University Press. ISBN 0-8047-0152-0.
- Wedekind, Michael (2006). „The Sword of Science: German Scholars and National Socialist Annexation Policy in Slovenia and Northern Italy”. Ur.: Fahlbusch, Michael; Haar, Ingo. German Scholars and Ethnic Cleansing, 1919-1945. Berghahn Books. ISBN 978-1-84545-048-9.
- Weinberg, Gerhard L. (2006). Visions of Victory: The Hopes of Eight World War II Leaders. Cambridge University Press. ISBN 0-521-85254-4.
- Weiss, Volkmar (2014). Artam: One Reich, One Race, a Tenth Leader. Smashwords. ISBN 9781310255106.
- Welch, David (1983). Nazi Propaganda: The Power and the Limitations. Taylor & Francis. ISBN 0-389-20400-5.
- Williams, John Frank (2005). Corporal Hitler and the Great War 1914-1918: the List Regiment. Taylor & Francis. ISBN 0-415-35855-8.
- Wright, Gordon (1968). The Ordeal of Total War: 1939-1945. Harper & Row, Publishers, Incorporated. ISBN 0-06-131408-0.
- Zaloga, Steven J. (2007). The Atlantic Wall (1):France. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-129-8.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Mediji vezani za članak Firer na Vikimedijinoj ostavi