Pređi na sadržaj

Fitoestrogeni

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hemijske strukture najčešćih fitoestrogena prisutnih u biljkama (gore i dole) u poređenju sa estrogenom prisutnim u životinjama (dole)

Fitoestrogeni su ksenoestrogeni biljnog porekla koje ne proizvodi endokrini sistem čoveka, već se konzumiraju kroz ishranu. Oni predstavljaju raznovrsnu grupu prirodnih nesteroidnih jedinjenja prisutnih u biljkama, koja zbog svoje strukturne sličnosti sa estradiolom (17-β-estradiol), imaju potencijal da indukuju estrogen i/ili antiestrogene efekte,  aktiviranjem i blokiranjem mesta u receptorima za estrogen.[1]

Namirnice sa visokim sadržajem fitoestrogena

[uredi | uredi izvor]

Prema jednoj studiji fitoestrogena u zapadnjačkoj ishrani, hrana sa najvećim relativnim sadržajem fitoestrogena bila je:[1]

Najveće koncentracije izoflavona nalaze se u soji i proizvodima od soje
  • Fitoestrogen iz crvene deteline može da štiti od hormonski zavisnih vrsta raka
    seme lana i druge uljarice (koje sadrže najveći ukupni sadržaj fitoestrogena),

Najveće koncentracije izoflavona nalaze se u soji i proizvodima od soje, a zatim u mahunarkama, dok su lignani primarni izvor fitoestrogena koji se nalaze u orašastim plodovima i uljaricama (npr lan), a takođe se nalaze u žitaricama, mahunarkama, voću i povrću.[2]

Lignani kao primarni izvori fitoestrogena nalaze se uljaricama (npr lanu na slici),.

Sadržaj fitoestrogena se razlikuje u različitim namirnicama i može značajno da varira unutar iste grupe namirnica (npr sojina pića, tofu) u zavisnosti od mehanizama obrade i vrste korišćene soje.

Mahunarke (posebno soja), žitarice od celog zrna i neka semena imaju visok sadržaj fitoestrogena.

Mehanizam dejstva

[uredi | uredi izvor]

Fitoestrogeni ispoljavaju svoje efekte prvenstveno kroz vezivanje za estrogenske receptore (ER).[3] Postoje dve varijante receptora estrogena:

  • alfa receptora estrogena (ER-α) i
  • beta receptora estrogena (ER-β)

Mnogi fitoestrogeni pokazuju nešto veći afinitet za ER-β u poređenju sa ER-α.[3]

Ključni strukturni elementi omogućavaju fitoestrogenima da se vežu sa visokim afinitetom za receptore estrogena i pokazuju efekte slične estradiolu su:[4]

  • Fenolni prsten koji je neophodan za vezivanje za receptor estrogena
  • Prsten izoflavona koji oponaša prsten estrogena na mestu vezivanja receptora
  • Prsten izoflavona koji oponaša prsten estrogena na mestu vezivanja receptora
    Mala molekulska težina slična estrogenima (MV=272)
  • Udaljenost između dve hidroksilne grupe u jezgru izoflavona slična je onoj koja se javlja u estradiolu
  • Optimalni obrazac hidroksilacije

Pored interakcije sa ER, fitoestrogeni mogu takođe da modulišu koncentraciju endogenih estrogena vezivanjem ili inaktivacijom nekih enzima, i mogu uticati na bioraspoloživost polnih hormona depresijom ili stimulacijom sinteze globulina koji vezuje polne hormone (SHBG).[5]

Novi dokazi pokazuju da se neki fitoestrogeni vezuju za receptore aktivirane proliferatorom peroksizoma (PPAR) i transaktiviraju ih.[6][7] In vitro studije pokazuju aktivaciju PPAR-a u koncentracijama iznad 1 μM, što je više od nivoa aktivacije ER-a.[8][9] Pri koncentraciji ispod 1 μM, aktivacija ER može igrati dominantnu ulogu. Pri višim koncentracijama (>1 μM), aktiviraju se i ER i PPAR. Studije su pokazale da i ER i PPAR utiču jedni na druge i stoga izazivaju različite efekte na način koji zavisi od doze. Konačni biološki efekti genisteina su određeni balansom između ovih pleiotrofnih delovanja.[6][8][7]

Antitumorsko dejstvo fitoestrogena

[uredi | uredi izvor]

Veća grupa fitonutrijenata koji su iz grupe izoflavona (bitni su za zdravlje žene!) na primer iz soje, crvene deteline i raži mogu da štite od hormonski zavisnih vrsta raka (npr raka dojke).[10]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Yildiz F (2005). Phytoestrogens in Functional Foods. Taylor & Francis Ltd. str. 3—5, 210—211. ISBN 978-1-57444-508-4. 
  2. ^ Thompson, Lilian U.; Boucher, Beatrice A.; Liu, Zhen; Cotterchio, Michelle; Kreiger, Nancy (2006). „Phytoestrogen Content of Foods Consumed in Canada, Including Isoflavones, Lignans, and Coumestan”. Nutrition and Cancer. 54 (2): 184—201. PMID 16898863. S2CID 60328. doi:10.1207/s15327914nc5402_5. 
  3. ^ a b Turner JV, Agatonovic-Kustrin S, Glass BD (avgust 2007). „Molecular aspects of phytoestrogen selective binding at estrogen receptors”. Journal of Pharmaceutical Sciences. 96 (8): 1879—85. PMID 17518366. doi:10.1002/jps.20987. 
  4. ^ Yildiz F (2005). Phytoestrogens in Functional Foods. Taylor & Francis Ltd. str. 3—5, 210—211. ISBN 978-1-57444-508-4. 
  5. ^ Johnston I (2003). Phytochem Functional Foods. CRC Press Inc. str. 66—68. ISBN 978-0-8493-1754-5. 
  6. ^ a b Dang, Z.; Lowik, C. (2005). „Dose-dependent effects of phytoestrogens on bone”. Trends in Endocrinology and Metabolism. 16 (5): 207—213. PMID 15922618. S2CID 35366615. doi:10.1016/j.tem.2005.05.001. 
  7. ^ a b Dang, Z. C. (2009). „Dose-dependent effects of soy phyto-oestrogen genistein on adipocytes: Mechanisms of action”. Obesity Reviews. 10 (3): 342—349. PMID 19207876. S2CID 13804244. doi:10.1111/j.1467-789X.2008.00554.x. 
  8. ^ a b Dang, Zhi-Chao; Audinot, Valérie; Papapoulos, Socrates E.; Boutin, Jean A.; Löwik, Clemens W.G.M. (2003). „Peroxisome Proliferator-activated Receptor γ (PPARγ) as a Molecular Target for the Soy Phytoestrogen Genistein”. Journal of Biological Chemistry. 278 (2): 962—967. PMID 12421816. doi:10.1074/jbc.M209483200 Slobodan pristup. .
  9. ^ Dang, Zhichao; Löwik, Clemens WGM (2004). „The Balance Between Concurrent Activation of ERs and PPARs Determines Daidzein-Induced Osteogenesis and Adipogenesis”. Journal of Bone and Mineral Research. 19 (5): 853—861. PMID 15068509. S2CID 30897549. doi:10.1359/jbmr.040120. .
  10. ^ Theresa L. Crenshaw and James P. Goldberg: Sexual Pharmacology.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фитоестрогени&oldid=28886887”