Fluorescentni polarizacioni imunoesej
| Fluorescentni polarizacioni imunoesej | |
|---|---|
.png) |
Fluorescentni polarizacioni imunoesej (FPIA) je homogeni imunoesej koji se koristi za brzo i tačno otkrivanje antitela ili antigena u uzorku. FPIA je klasa in vitro biohemijskog testa koji se sastoji od jednostavne metode pripreme i očitavanja, bez zahteva za korake razdvajanja ili pranja.[1]
U FPIA testu fluorescentne sonde se koriste za obeležavanje antitela. Biološki uzorci koji sadrže antigen od značaja inkubiraju se sa fluorescentno obeleženim antitelom. Intenzitet fluorescencije dobijenog kompleksa antigen-antitelo se potom meri da bi se kvantifikovao ciljni antigen.[2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Fluorescencijsku polarizaciju je prvi primetio F. Veigert 1920. godine u eksperimentima sa rastvorima fluoresceina, eozina i drugim bojama na različitim temperaturama i viskoznostima. Tom prilikom uočio je da se polarizacija povećava sa viskozitetom rastvarača i veličinom molekula boje, ali se smanjuje sa povećanjem temperature, i zaključio da se polarizacija povećava sa smanjenjem pokretljivosti emitujućih vrsta.[1]
Od 1925. do 1926. Frensis Perin je detaljno opisao kvantitativnu teoriju za polarizaciju fluorescencije u više značajnih publikacija koje su ostale relevantne do danas.[1] Od Perinovog doprinosa, tehnika je usavrđena pase koristila za od određivanje izotermi vezivanja pod strogo kontrolisanim parametrima, do proučavanja interakcija vezivanja antigen-antitelo, malih molekula-proteina i hormonskih-receptora.[2]
Imunološki test fluorescentne polarizacije je prvi put opisan i korišćen 1960-ih.[3][4] Kompetitivna homogena karakteristika je omogućila da se imunoesej fluorescentne polarizacije automatizuje mnogo lakše nego druge tehnike imunoeseja kao što su radioimuni testovi ili enzimski imunoeseji.[2]
Uprkos tome što je nastala kao metoda za studije direktnih interakcija, ova tehnika je usvojena kao skrining visoke propusnosti (HTS) od sredine 1990-ih kako bi se olakšao proces otkrivanja leka proučavanjem složenih enzimskih interakcija.[2]
Primena[uredi | uredi izvor]
FPIA se pojavio kao održiva tehnika za kvantifikaciju malih molekula u smešama, uključujući:
- pesticide,[5]
- mikotoksine[6] u hrani,
- farmaceutska jedinjenja u otpadnoj vodi,[7]
- metabolite u urinu i serumu koji ukazuju na upotrebu droga (kanabinoidi, amfetamini , barbiturati, kokain, benzodiazepini, metadon, opijata PCP),
- razne toksine malih molekula,[8][9]
- analizu interakcije hormon-receptor.[10]
- detekciju antitela na Brucella abortus u serumu i mleku, pružajući po prvi put brzi primarni test vezivanja koji je isplativ za upotrebu na terenu.[10]
Princip testa[uredi | uredi izvor]
Princip testa je da fluorescentna boja (zakačena za antigen ili fragment antitela) može biti pobuđena ravnim polarizovanim svetlom na odgovarajućoj talasnoj dužini. Po pravilu, mali molekul se u rastvoru rotira brže od većeg molekula. Brzina rotacije se može proceniti merenjem intenziteta svetlosti u vertikalnoj i horizontalnoj ravni. Generalno, vreme koje je potrebno molekulu da se okrene kroz dati ugao je pokazatelj njegove veličine. Kada je mali molekul koji se brzo rotira vezan za veći molekul, brzina rotacije se smanjuje i ovo smanjenje se meri. Pošto je to primarna interakcija antigen-antitelo, brzina reakcije je veoma brza i obično se rezultat može dobiti za nekoliko minuta.[6][10]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Jameson, David; Croney, John (2003-05-01). „Fluorescence Polarization: Past, Present and Future”. Combinatorial Chemistry & High Throughput Screening. 6 (3): 167—176. ISSN 1386-2073. doi:10.2174/138620703106298347.
- ^ a b v g Lea, Wendy A; Simeonov, Anton (2010-11-19). „Fluorescence polarization assays in small molecule screening”. Expert Opinion on Drug Discovery. 6 (1): 17—32. ISSN 1746-0441. doi:10.1517/17460441.2011.537322.
- ^ Watanabe, Fukuko (1988). Fluorescence Polarization Immunoassay Theory and Application. New York: Plenum Press. str. 199—200.
- ^ Nasir, Mohammad (1999). „Fluorescence Polarization: An Analytical Tool for Immunoassay and Drug Discovery”. Combinatorial Chemistry & High Throughput Screening. 2 (4): 177—190. PMID 10469879. S2CID 20003324. doi:10.2174/1386207302666220204192916 — preko ResearchGate.
- ^ Eremin, Sergei; Smith, David (2003). „Fluorescence Polarization Immunoassays for Pesticides”. Combinatorial Chemistry & High Throughput Screening. 6 (3): 257—266. doi:10.2174/138620703106298301.
- ^ a b Maragos, Chris (2009-12-10). „Fluorescence Polarization Immunoassay of Mycotoxins: A Review”. Toxins (na jeziku: engleski). 1 (2): 196—207. ISSN 2072-6651. doi:10.3390/toxins1020196.
- ^ Oberleitner, Lidia; Dahmen-Levison, Ursula; Garbe, Leif-Alexander; Schneider, Rudolf J. (2017). „Application of fluorescence polarization immunoassay for determination of carbamazepine in wastewater”. Journal of Environmental Management (na jeziku: engleski). 193: 92—97. doi:10.1016/j.jenvman.2017.01.063.
- ^ Ramey KL, Kovacs SJ, Martin DE, Jorkasky DK (maj 1998). „Urine drug screening results from volunteers in phase I clinical pharmacology studies: are we being misled?”. Journal of Clinical Pharmacology. 38 (5): 413—6. PMID 9602952. S2CID 21496845. doi:10.1002/j.1552-4604.1998.tb04445.x.
- ^ Edmonds, Dan (12. 12. 2000). „Fluorescence polarization immunoassay diagnostic method US 6159750A”. Google Patents. Pristupljeno 6. 4. 2017.
- ^ a b v Nielsen, K.; Lin, M.; Gall, D.; Jolley, M. (2000). „Fluorescence polarization immunoassay: detection of antibody to Brucella abortus”. Methods (San Diego, Calif.). 22 (1): 71—76. ISSN 1046-2023. PMID 11020320. doi:10.1006/meth.2000.1038.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
