Foker D.XI

Foker D.XI
	Foker D.XI
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1923.
Uveden u upotrebu	1924.
Povučen iz upotrebe	1931.
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Sovjetski Savez
Broj primeraka	117
Dužina	7,50
Razmah krila	11,67
Visina	3,20
Površina krila	21,80
Prazan	865
Normalna poletna	1250
Klipno-elisni motor	1 h Hispano-Suiza 8 Fb
Snaga	1 x 220 kW
Brzina krstarenja	206 km/h
Maks. brzina na Hopt	225 km/h
Dolet	440 km
Plafon leta	7.000 m
Brzina penjanja	305 m/min

Foker D.XI (nem. Fokker D.XI) je lovački avion napravljen u Holandiji. Avion je prvi put poleteo 1923. godine. ^[1]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Foker je tokom 1922. počeo da radi na novom lovcu, namenjenom prvenstveno holandskom vazduhoplovstvu. Projekt je vodio glavni inženjer Rajnhold Plac koji je iza sebe imao projekte nekoliko dobrih aviona. On se odlučio za letilicu tipa seskiplan i mešovitu konstrukciju drveta i metala. Noseća struktura krila je od drveta a obloga od šperploče. Krila su međusobno povezana metalnim upornicama u obliku latiničnog slova V. Trup je čelična konstrukcija obložena platnom. Predviđen je klasičan fiksni stajni trap. Pilot je sedeo u otvorenoj kabini sa jednim sedištem. Njegovo naoružanje se sastojalo od dva sinhronizovana mitraljeza.

Što se motora tiče. Njegov izbor je pao na Hispano-Suiza 8Fb (Hispano-Suiza 8Fb) osmocilindrični V-motor, snage 300 KS. Koji bi pokretao metalni ili drveni propeler sa dva kraka.

Opitovanje aviona je počelo 5. maja 1923. U odnosu na njegove direktne konkurente Foker D.XI se pokazao bolji. Uprkos veoma dobrim prvim rezultatima, do nabavke ovih aviona za holandsko vazduhoplovstvo nije došlo zbog finansijskih poteškoća u kojima se zemlja nalazila.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija trupa je bila napravljena od zavarenih tankozidih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Ramovi su iza pilotske kabine pa do kraja repa bili ukrućeni žičanim španerima a od motora pa zaključno sa pilotskom kabinom ova ukrućenja su bila izvedena od čeličnih cevi. Prednji deo, iza motora je bio obložen aluminijumskim limom a ostali deo trupa je bio oblepljen impregniranim platnom. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu^[2] a za razliku od prethodnih Fokerovih lovaca ovaj je imao naslon za glavu pilota. Preglednost iz pilotske kabine je bila dobra jer je motor dobro uklopljen u konturu aviona.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen 8-mo cilindričnim tečnošću hlađenim linijskim motorom V rasporeda cilindara, Hispano-Suiza 8Fb snage 300 KS (220kW). Model za američko tržište je pavljen sa motorom Curtiss D-12 snage 440 KS (323 kW). Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, od metala ili laminiranog drveta napravljena elisa, nepromenljivog koraka. Motor je obložen limenom kapotažom kroz čije otvore vire izduvne cevi motora. Hladnjak za tečnost se nalazi iza motora a rashladne ćelije mu se vide sa obe strane trupa aviona. Hladnjak za ulje se nalazi ispod trupa aviona.

Krila: Avion "Foker D.XI" je bio dvokrilac ali ne klasičan. Krila su mu bila trapezastog oblika sa zaobljenim uglovma, gornje krilo je imalo veći razmah od donjeg i bilo je pomereno ka kljunu aviona. Gornje krilo je bilo izvedeno kao kod aviona visokokrilca (parasol), izdignuto na baldahin i poduprto upornicama V oblika čiji su spojeni krajevi podupirali ramenjače krila a razdvojeni se oslanjali na trup aviona. Konstrukcija krila je bila od drveta a obloga je od šperploče. Krilo je napravljeno kao jedna celina. Na sredini baldahina, između dve ramenjače smeštena su tri rezervoara za gorivo napravljena od duraluminijuma. Na napadnoj ivici gornjeg krila na baldahinu je smešten rezervoar za rashladnu tečnost motora koji je istovremeno i ekspanziona posuda. Od tog rezervoara vode dve cevi do rashladnog sistema motora. Gornje krilo je debelog profila. Najdeblje je na sredini a tanji se prema krajevima. Eleroni (krilca) se nalaze samo na gornjem krilu. Konstrukcija elerona je cevasti čelični okvir i čelične cevi kao rebra, obloga je od platna. Upravljanje eleronima je pomoću sajli za upravljanje. Donje krilo je bilo znatno kraće i uže od gornjeg, bilo je konzolno (samonoseće), drvene konstrukcije sa dve ramenjače a obloženo drvenom lepenkom. Gornje i donje krila su bila spojena upornicama od čeličnih cevi u obliku ćiriločnog slova I^[2].

Repne površine kod ovog aviona se sastoje od horizontalnih i vertikalnog stabilizatora, kormila pravca i dva kormila visine. Svi ovi ovi elementi su napravljeni kao cevasti čelični ram sa šupljim rebrima i platnenom oblogom. Vertikalno kormilo je postavljeno na kraju repa a kormila visine su pričvršćena za horizontalne stabilizatore koji su pričvršćeni za gornju ivicu trupa a čeličnim V-upornicama se oslanjaju na donju ivicu trupa. Sva kormila su čeličnim sajlama direktno vezana za upravljački sistem aviona^[2].

Stajni organ je bio klasičan (dva točka napred a treća oslona tačka ispod repa aviona), napravljen kao čelična konstrukcija od zavarenih tankozidih cevi sa fiksnom osovinom. Točkovi su bili dimenzija Ø 690 mm x 83 mm. Amortizacija je bila pomoću gumenih kaiševa a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača^[2]. U zimskim uslovima umesto točkova na stajni trap su se montirale skije. Skija je montirana takođe i na elastičnu drljaču ispod repa aviona.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Avion je bio naoružan sa dva sinhronizovana mitraljeza koji su se nalazila ispred pilota na gornjoj strani trupa i pucala su kroz obrtno polje elise. Mitraljezi su se nalazili u haptičkom polju pilota tako da je mogao da interveniše u slučaju zastoja u paljbi, što u to vreme nije bio redak slučaj.

Naoružanje aviona: Foker D.XI
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza	2 x LMG 08/15 Spandau
Broj metaka	500 po mitraljezu
Kalibar	7,92^* mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)

^*Mitraljezi su isporučivani u dogovoru sa kupcem u dva kalibra 7,7 mm ili 7,92 mm.

Verzije[uredi | uredi izvor]

D.XI - Proizvodni model sa motorom Hispano-Suiza 8Fb snage 300 KS (220 kW) (proizvedeno 114 kom.)
PW-7 - Model za američko tržište sa motorom Curtiss D-12 snage 440 KS (323 kW) (proizvedeno 3 kom.)

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Pošto Holandska vlada nije mogla da kupi avione Foker D.XI, Foker se okrenuo izvozu svojih letelica. Prvi kupac je bio Sovjetski Savez, kome Francuzi ni Englezi nisu hteli da prodaju svoje avione. Rusi su kupili 80 aviona D.XI. Ove avione su koristili u prvoj liniji od 1924. do 1929. godine, u rezervi su stajali još 2 godine pa su rashodovani. Rumunija je kupila 27 aviona Foker D.XI. Po 2 aviona su kupili Argentina, Španija i Švajcarska. SAD su kupile tri D.XI radi probe i poređenja uz posebne zahteve (američki motor i mitraljezi kalibra 7,62 mm avion je dobio oznaku PW-7). Iako je Fokerov avion bio bolji od svog američkog takmaca, Amerikanci su se ipak odlučili za avion američke proizvodnje.

Ukupno je napravljeno 117 primeraka aviona Fokker D.XI uključujući prototip i PW-7. Kako god bilo, ovaj avion je omogućio svom proizvođaču da se vrati u red velikih svetskih proizvođača aviona. Bio je to prvi masovno proizveden lovac Foker u Holandiji.

Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Fokker D.XI” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. jul 2010.
^ ^a ^b ^v ^g D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,

Literatura[uredi | uredi izvor]

Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. ISBN 978-3-8310-9066-2.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4.
D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[Fokker_D.XI-1] „Fokker D.XI” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. jul 2010.

[Дуле-2] v ^g D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,

[1]

[2]

p r u Avioni « Foker »
Izviđački avioni	C.I C.II C.III C.IV C.V C.VI C.VII C.VII-W C.VIII C.VIII-W C.IX C.X C.XI C.XIV G.I
Lovački avioni	D.I D.II D.III D.IV D.V D.VI D.VII D.VIII D.IX D.X D.XI D.XII D.XIII D.XIV D.XVI D.XVII D.XXI Dr.I E.I E.II E.III E.IV E.V F.6
Bombarderi i Eksper. avioni	T.II T.III T.IV T.V T.VIII T.IX K.I V.8
Putnički-transportni avioni	F.V F.VII F.VIII F.IX F.X F.XI F.XII F.XIV F.XX F.14 F.18 F.27 F.28 50 100
Fokker